Убрзање структурних реформи и чврста посвећеност пажљивом фискалном управљању могу да смање неизвјесност улагања и побољшају изгледе црногорске економије у наредном периоду, оцијенили су из Свјетске банке (СБ).
- Даље јачање независности јавних институција, посебно правосуђа, не само да би побољшало изгледе Црне Горе за придруживање Европској унији (ЕУ), већ би помогло постизању отпорног економског опоравка на начин што би осигурало једнаке услове за пословање свих предузећа и предузетника - наводи се у редовном економском извјештају СБ за Западни Балкан под називом Зелени опоравак, који је објављен ове седмице.
У том документу, у посебном одјељку за Црну Гору, наводи се да на изгледе утичу вишеструки негативни ризици.
- Ако се посматрају спољни ризици, нови талас инфекција Цовид-ом 19 у Европи би могао да успори економски опоравак Црне Горе. Поред тога, инфлаторни притисци у Сједињеним Америчким Државама (САД) и ЕУ могу да убрзају пооштравање монетарне политике, што би могло да резултира скупљим спољним финансирањем - рекли су из СБ.
Домаћи ризици произилазе из ниже стопе вакцинације и неодлучности, при чему би могуће нове мјере, којима се ограничавају одређене активности, могле да одложе опоравак.
Политичка поларизација је, како тврде у СБ, и даље велика.
У СБ сматра да ће развој ситуације са пандемијом великим дијелом обликовати краткорочне економске изгледе.
- Под претпоставком потпуног опоравка туризма наредне и 2023. године, очекује се да ће раст и даље бити снажан са 5,6 одсто, односно 4,8 одсто. Очекивања су да ће се улагања стабилизовати наредне године, јер се завршетак изградње прве дионице ауто-пута очекује до краја ове године - наводи се у извјештају.
Предвиђања су да ће инвестиције расти 2023. године захваљујући пројектима у енергетском сектору.
Влада је, како су подсјетили из СБ, најавила снажнију јавну капиталну потрошњу која почиње наредне године, што би додатно подржало средњорочни раст.
- Међутим, да би се обезбиједили већи економски ефекти, потребно је ријешити изазове управљања јавним инвестицијама. Приватна потрошња ће и даље подржавати раст како се запосленост буде постепено опорављала као резултат побољшане економске активности - додаје се у извјештају.
У СБ сматрају да ће брзина опоравка запошљавања нискоквалификоване радне снаге одредити колико брзо сиромашна и рањива домаћинства могу да се врате на нивое свог дохотка прије кризе.
- Рјешавање дугогодишњих изазова у запошљавању и ниског учешћа радне снаге је од кључног значаја за снажан раст запослености и побољшање благостања током опоравка - казали су из СБ.
Да би се убрзало смањење дуга, у СБ сматрају да је потребно снажно фискално управљање, као и управљање дугом.
- Очекује се да ће се фискални биланс 2023. године претворити у суфицит, због мање капиталне потрошње, ограничених издатака за робе и услуге, као и већих прихода због економског опоравка - додаје се у извјештају.
Пројекције не претпостављају да ће изградња преосталих дионица ауто-пута започети до 2023. године, јер се предвиђа да ће фискални простор остати ограничен.
- Владин средњорочни план предвиђа примарни фискални суфицит од готово два одсто бруто домаћег производа (БДП) до наредне године. Средњерочно управљање примарним фискалним суфицитом ће бити од кључног значаја за смањење дуга и захтијеваће одрживу консолидацију на страни потрошње - поручили су из СБ.
Очекује се пад јавног дуга на 77 одсто БДП-а наредне године и даље на 70 одсто 2023. године, јер око 500 милиона еура дуга доспијева за отплату у том периоду.
- Очекује се да ће се екстерни дисбаланси смањити и вратити на ниво прије изградње ауто-пута. Предвиђа се да ће финализација дионице ауто-пута, која зависи од увоза, и снажнији извоз, предвођен опоравком туризма, смањити дефицит текућег рачуна на 11,2 и 9,5 одсто БДП-а наредне односно 2023. године - додали су из СБ.
Нето стране директне инвестиције (СДИ) ће и даље у великој мјери финансирати дефицит текућег рачуна и очекује се да ће он остати умјерен на око 7,5 одсто БДП-а.
