Бенефит од овогодишњег буџета, који је одржив и развојни, и од раста економије, осјетиће скоро сваки грађанин у Црној Гори, поручио је министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић.
- То је била интенција Владе и скупштинске већине - да направимо један добар баланс, гдје ће сваки грађанин моћи да осјети бенефите привредног раста у Црној Гори, што није био случај у прошлости. То нас је довело до тога да је наша држава друга по неједнакости прихода између најбогатијих и најсиромашнијих у Европи - казао је Спајић у интервјуу агенцији Мина-бизнис
Он је додао да ће реформа, која се управо спроводи, допринијети радикалном смањењу тих неједнакости.
- Сама по себи Европа сад обезбјеђује бољи животни стандард за преко 200 хиљада породица. Повећали смо и минималну пензиију на 200 еура, која ће да крене од посљедњег квартала ове године. Такође, додали смо и ђечије додатке и разне друге социјалне мјере, тако да мислим да ће скоро сваки грађанин моћи да осјети бенефит од овог буџета - сматра Спајић.
Буџет за ову годину остао је без првобитно планираних око 33 милиона еура прихода, који су се, између осталог, односили на повећање акциза на одређене производе. Такође, смањен је и ниво задужења на 70 милиона еура.
Спајић је рекао да су били спремни на сваки сценарио, и да су, на смањење приходне стране, реаговали тако што су смањили расходну страну.
- Били смо приморани да смањимо добар дио и капиталних инвестиција, али то је што је. Понекад морате да донесете неке компромисе који су мањи у односу на оно што желите да постигнете. А желимо да постигнемо првенствено раст зарада за грађане и све друге бенефите које буџет за ову годину има - навео је Спајић.
Министарство је, како би доказало да Европа сад не доноси додатна задужења, понудило политичким партијама да се иде без задужења, уколико се буџет усвоји у оригналној верзији.
- Међутим, скупштинска већина је имала неких 70 милиона еура вриједне амандмане, па смо договорили да тај дио иде на додатно задужење- објаснио је Спајић.
На питање може ли се ове године очеквати ребаланс буџета, Спајић је одговорио да је сада извјесно да га неће бити и да је Црна Гора, до сада, сваке године имала макар по један ребаланс, често и по два пута.
- Ребаланс се дешава свугдје у Европи. Међутим, прошле године нијесмо имали ребаланс. То је прилика да покажемо колико смо реално пројектовали и економју и буџет у врло тешкм околностима, јер су и прошла и 2020. биле ковид године и било је врло тешко пројектовати приходе, док је расходну много лакше предвиђети. Тако да ћемо и за ову годину покушати да не дође до ребаланса и мислим да је извјесно да га неће бити- поручио је Спајић.
Он је поновио да је буџет потпуно одржив, јер су приходи и расходи усклађени.
- Вратићемо доста старих дугова ове године, дефицит такође није превелик, тако да мислимо да је ово потпуно одржив и развојни буџет - тврди Спајић.
Говорећи о расту економије у прошлој години, Спајић је навео да су званичне пројекције Министарства биле 13,4 одсто, али да је већ за првих девет мјесеци остварен раст од 14 одсто.
С- тога очекујемо да ће раст на крају бити сигурно преко 14 одсто. Тиме ћемо повећати базу за оно што ће бити за ову годину - додао је Спајић.
Kада је у питању ова година, Спајић је подсјетио да је Европска комисија (ЕK) процијенила да ће Црна Гора остварити раст од 6,4 одсто.
- Ми смо својом, одвојеном анализом, дошли до истог процента, што доказује колико је реална наша овогодишња прогноза. Тиме ћемо бити најбрже растућа економија у Европи - саопштио је Спајић.
С обзиром на то да је прошле године остварен већи раст од првобитно пројектованог, Спајић је нагласио да и за ову годину постоји велики простор за додатни раст.
На питање да ли би непоштовање или дјелимично поштовање мјера предвиђених програмом Европа сад могло да утиче на повјерење грађана у Владу, Спајић је одговорио да разумије скепсу код грађана који су 30 година свједочили једној пракси која је радикално другачија од садашње.
- Ми смо смањили дуг и као држава зарадили смо. Смањили смо 200 милиона трошкова државног апарата који је ишао нигђе. Можете замислити 30 година пута 200 милиона, колики је то новац који је ишао нигдје. Ми тај новац сада пребацујемо на грађане и они вјероватно, не очекујући један такав потез, имају толики ниво скепсе - казао је Спајић.
У Скупштини је већ усвојен закон који се, како је навео, мора поштовати и који важи и за јавни и за приватни сектор.
- То више није само општи колективни уговор, него Закон о раду, чије одредбе тачно одређују како мора да се исплаћује зарада и гдје иду уштеде које су направљене, односно порези и доприноси које ће компанија да уштеди морају да се пренесу на запосленог - додао је Спајић.
Он је најавио да ће са послодавцима имати интензивну комуникацију.
- Већ од 4. јануара очекујем да пошаљемо позив свим послодавцима у Црној Гори да посјете Минстарство. Сјешћемо заједно са послодавцима и видјећемо шта их кочи у даљим инвестицијама и пословању. Такође ћемо тада најавити неке нове мјере Владе, али ћемо и видјети како примјењују Европу сад - казао је Спајић.
На питање да ли имамо довољан број инспектора који ће моћи да исконтролишу спровођење те реформе, Спајић је одговорио да сигурно да не постоји довољан ниво инспекција, али да у Влади раде на томе да ојачају Управу за инспекцијске послове (УИП).
- Мислим да је доста урађено за ових годину, али ће морати много више да се уради у будућност. Управа прихода и царина (УПЦ) је већ то значајно ојачала, али ће и у будућности наставити да то ради. То није само једна служба која мора да се бави том проблематиком, већ једно седам-осам служби. Биће покушаја краткорочно, разних довијавања и покушаја да се избјегну законске норме, међутим држава ће чврсто да стоји и ми ћемо, убијеђен сам, већ за пар мјесеци потпуно одбити такве покушаје - тврди Спајић.
Говорећи о стању у јавним финансијама у овој години, конкретно јавном дугу, Спајћ је рекао да је он до сада био ван контроле.
- Kада сте смањили јавни дуг са неких 90 одсто нето по бруто домаћем прозводу (БДП), на неких око 75 одсто, то је значајно смањење и Црна Гора је много мање ризична са те стране“, рекао је Спајић и додао да ће наставити да раде на враћању старих дугова и фискалној одговорности.
Спајић је саопштио и да је хеџинг аранжман, који је потписан у циљу заштите од валутног ризика код кредита за изградњу приоритетне дионице ауто-пута, ријешио велики проблем изложеност према долару, који је био проблем седам година.
Он је подсјетио да су постојали државни трошкови који су били потпуно ван контроле, али да се таква ситуација рјешава програмским буџетом.
„Имамо и сијасет других проблема које смо ријешили прошле године. Државна предузећа ће наставити да буду велики проблем, али имамо Монтенегро Воркс (МW), који тренутно са Међународним монетарним фондом (ММФ) пролази разне обуке. Имамо рјешења за све горуће проблеме и наставићемо да се боримо са тим ватрама које нам константно подмећу“, најавио је Спајић.
Он је додао да је прошле године враћено скоро 450 милиона еура старих кредита, док ће ове године бити додатно враћено још скоро 300 милиона.
„Већ 5. јануара имамо један кредит из 2001. године, чак не од протекле Владе, него од протекле државе, који нажалост морамо сада да враћамо. Међутим, имамо у депозитима преко 400 милиона еура и потпуно ћемо затворити фискалну ову годину“, тврди Спајић.
Он је грађанима у овој години пожелио првенствено здравље, јер су се бројеви у вези са омикрон ковид кризом повећали и постали забрињавајући.
„Ми као Влада смо алармирани таквом ситуацијом, тако да ћемо мјерама које управо спроводимо покушати да смањимо раст ковид бројева. Позивамо грађане да буду одговорни на личном нивоу и да се сви негдј потрудимо да сачувамо здравље, јер је то најбитније“, закључио је Спајић.
