/ Илустрација
13/05/2021 u 11:42 h
ДАН порталДАН портал
StoryEditor

Више стотина приправника тужи државу и тражи око пола милиона

Поступци у овим предметима трају дуже од три или четири године, иако је у питању радни спор, којем је Закон одредио приоритет у поступању, те се тако умножавају трошкови који ће се на крају исплатити из Буџета, истакао је адвокат Љешковић за портал Дана

Више стотина приправника и савјетника тужило је државу и судове гдје су радили због смањеног коефицијента за плате. Док неке пресуде потврђују да су приправнци били оштећени, већина њих и даље покушава правним путем да остварти своје право. Међутим, како је казао адвокат Срђан Љешковић за наш портал, неки од посутапака трају и више година. Тужбеним захтјевима тражи се накнада штете укупно, према процјени, више од 500 хиљада еура. Тужбе су поднесене јер су плате обрачуанване, како подносиоци тужби тврде, по коефицијенту 4,16, а требало су по 5,30 или 80 процената од укупне зараде. Како је појашњено, неке садашње судије и тужиоци су наплатили путем судског поравњања своја потраживања, међу којима су неки од чланова фамилије појеиних судија, та иста права су наводно ускраћеа и друим младим колегама.

image
Срђан Љешковић

- Закон о раду регулише међусобни однос закона, колективног уговора и уговора о раду и прописује да се Колективним уговором и уговором о раду може утврдити већи обим права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, али да се, ако поједине одредбе колективног уговора утврђују мањи обим права, односно неповољније услове рада од права или услова утврђених законом, примјењују одредбе закона. Општи колективни уговор („Сл.лист“бр.1/04) чланом 17 је прописивао да висина зараде приправницима не може бити мања од 80 процената зараде одговарајуће групе послова из члана 14 Уговора, којим су утврђене основне групе послова са коефицјентима за утврђивања зарде по основу потребне стручности и сложености послова и то у 10 група послова, са распоном коефицијанета од 1,00 до 4,00. коефицјент 3,30 је био одређен за стручност која се стиче вишим образовањем (VII степен стручне спреме). Чланом 20 Општег колективног уговора („Сл.лист ЦГ“, бр.14/14) је било прописано да се висина зараде приравнику утврђује у висини која не може бити мања од 80 процената зараде одговарајуће групе послова из члана 18 Уговора. Овим чланом утврђене су основне групе послова са коефицјентима за утврђивање зараде по основу сложености постигнутих исхода учења и то у осам нивоа са распоном коефицјента сложености од 1,3 до 4,12, а за VII ниво је био прописан коефицијент 3,40, односно 3,71. - казао је за поратл Дана адвокат Срђан Љешковић.

Забрањена је свака непосредна или посредна дискриминација

- Наиме, највиши правни акт Црне Горе садржи значајан број одредаба антидискриминационе природе, од којих двије имају највећи значај. Члан 8 став 1 Устава предвиђа општу забрану дискриминације: „Забрањена је свака непосредна или посредна дискриминација по било ком основу“, док члан 17 Устава прописује принцип једнакости пред законом: „Сви су пред законом једнаки, без обзира на било какву посебност или лично својство“. Такође и Европски суд за људска права под директном дискриминацијом подразумјева различит третман, без објективног и ваљаног оправдања, лица у релативно сличним ситуацијама - појаснио је Љешковић.

Имајући у виду одредбе Закона и колективних уговора, приправници у судовима у Црној Гори су покретали поступке за накнаду штете из радног односа због погрешног обрачуна коефицјента зараде за вријеме док су обављали приправнички стаж. 

- Суд је, прије упуштања у расправу, странке упућивао на мирно рјешавање спора, који је за поједине и окончан пред миритељем, док другима судови посредством Заштитника су оспоравали тражено право и упућивани су на прарницу. Првостепени судови су усвајали тужбене захтјеве, али Заштитник је правио селекцију приправника на начин што је улагао жалбе на пресуде, док поједницима није. Такви су случајеви судија парничара у основним и вишим судовима, њиховим брачним друговима и рођацима, као и својим колегама запосленим на локалном или државном нивоу, па су њихове пресуде  након протека рока за жалбу постале правоснажне и исти су наплатили своја потраживања. Насупрот њима је велики број приправника, који нису имали срећу да познају некога ко је запослен код Заштитника или који нису судије парничари пред којима Заштитник поступа. Поступци у овим предметима трају дуже од три или четири године, иако је у питању радни спор, којем је Закон одредио приоритет у поступању, те се тако умножавају трошкови који ће се на крају исплатити из Буџета, будући да је Заштитник својим селективним и непринципјелним поступањем  учинио дискриминацију и повриједио одредбе највишег правног акта Устава Црне Горе, као и Конвенцију о заштити људских права и основних слобода- истакао је Љешковић.

Како је наведено, Закон о зарадама државних службеника и намјештеника („Сл.лист ЦГ“, бр.17/07, 27/08 и 86/09), Закон о зарадама државних службеника и намјештеника („Сл.лист ЦГ“, бр.14/12) су извршили распоређивање у платне разреде звања државних службеника и намјештеника, зависно од школске спреме и радног искуства, па је тако звање самостални савјетник II (једино звање у судовима за које је захтјевано високо образовање у обиму од 240 кредита CSPK и VII – 1 ниво квалификације образовања) разврстан у 10 платни разред и одређен му је коефицјент 6,63, док је Закон о зарадама запослених у јавном сектору („Сл.лист ЦГ“, бр.16/2016, 83/2016, 21/2017, 42/2017, 12/2018,  39/2018 - Одлука УС ЦГ, 42/2018 и 34/2019“, зависно од нивоа квалификације образовања, сложености послова, одговорности и других елемената битних за вредновање одређеног посла поједина звања у јавном сектору распоредио групе послова и одредио коефицијенте за свако, па је тако савјетник у основном суду распоређен у Групу послова Д, под бројем 5 са коефицјентом 8,0.

Ж.Б.

Izdvojeno

23. jun 2021 06:50