/ -НВО Еуромост
16/01/2022 u 10:19 h
Bojana BožovićBojana Božović
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Тужилаштва у ХН, Никшићу и Цетињу 2021. затворила више од 250 предмета: Осумњичени у хуманитарне сврхе уплатили 74.400 еура

Како предвиђа ЗКП, државни тужилац може примијенити овај институт у случајевима кад нађе да не би било цјелисходно да се води кривични поступак

У три основна државна тужилаштва – у Херцег Новом, Никшићу и Цетињу примјеном института одложеног кривичног гоњења ријешено је више од 250 предмета, а на основу примјене овог алтернативног начина за окончање предмета у хуманитарне сврхе уплаћено је 74.400 еура.

Никшићко тужилаштво је од почетка прошле године у поступку одложеног гоњења ријешило 124 предмета.

– Хуманитарним организацијама уплаћено је 38.200 еура – наводи се у одговору који је достављен "Дан" крајем децембра прошле године.

У ОДТ-у у Херцег Новом у 2021. години институт одложено кривично гоњење примијењен је на 113 лица, која су уплатила укупно 29.100 еура у хуманитарне сврхе, саопштио нам је руководилац тог тужилаштва Ристо Стијовић.

– Од почетка године у корист хуманитарних организација, јавних установа и невладиних организација, по списку који Врховно државно тужилаштво одређује на почетку сваке године и доставља овом тужилаштву (на списку се налази укупно 81 хуманитарна организација, јавна установа и невладина организација), уплаћено је 29.100 еура – навео је Стијовић у одговору упућеном нашој редакцији.

Цетињско тужилаштво је примјеном овог института у 2021. ријешило 16 предмета против 22 лица, која су у хуманитарне сврхе уплатила 7.100 еура, саопштио је "Дану" руководилац тог тужилаштва Душко Милановић.

Институт најчешће примјењиван у предметима за кршење мјера

У највећем броју случајева поступак одложеног гоњења је спроведен због кривичних дјела непоступање по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести из чл. 287 Кривичног законика Црне Горе, потврђено је нам из сва три поменута тужилаштва.

– Поменути институт најчешће је примјењиван за кривично дјело непоступање по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести из чл.287 КЗЦГ, кривично дјело угрожавање јавног саобраћаја из чл. 339 КЗЦГ и кривично дјело фалсификовање исправе из чл.412 КЗЦГ – навели су из ОДТ-а у Херцег Новом.

Како предвиђа ЗКП, државни тужилац може примијенити овај институт у случајевима кад нађе да не би било цјелисходно да се води кривични поступак. Одлучујући о предлогу за одлагање кривичног гоњења, тужилац мора имати у виду природу кривичног дјела, околности под којим је учињено, те ранији живот учиниоца и његова лична својства. Да би тужилац прихватио предлог примјене овог института, услов је да је лице раније неосуђивано.

Обавезе осумњиченог у овом случају су да прихвати да отклони штетну посљедицу насталу кривичним дјелом или да надокнади причињену штету, да испуни доспјеле обавезе издржавања, односно друге обавезе утврђене правоснажном судском одлуком. У замјену за одложено кривично гоњење, тужилац може захтијевати од осумњиченог да плати одређени новчани износ у корист хуманитарне организације, фонда или јавне установе или да обави одређени друштвено корисни или хуманитарни рад.

– Након што ступи на снагу институт одложеног кривичног гоњења, осумњичени је дужан да прихваћену обавезу изврши у року који не може бити дужи од шест мјесеци – предвиђа ЗКП.

Овај институт може се примијенити када је у току одлучивање о кривичној пријави, односно предмет се окончава у фази преткривичног поступка одбацивањем кривичне пријаве, и у том случају осумњичени пролази без осуде за учињено кривично дјело и води се као неосуђивано лице.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

17. maj 2022 16:19