Нова методологија проширења ЕУ требало би да омогући динамичнији и кредибилнији процес али још није сасвим јасно како ће све изгледати у пракси и да ли ће доњети очекиване резултате, наводи се у анализи "Нова методологија проширења ЕУ. Да ли је довољна да повуче Западни Балкан?", јавља агенција Бета.
У вријеме када ЕУ настоји да изадје снажнија из кризе због пандемија корона вируса, у области проширења се наизглед не дешава много тога преговори са Сјеверном Македонијом и Албанијом нису почели а Србија и Црна Гора нити иду напријед, нити су још добиле смјернице како ће даље у склопу нове методологије проширења ЕУ.
У анализи урађеној у склопу механизма THINK BALKANS указује се на изазове за Комисију, Савјет и земље у преговарачком процесу у примјени нове методологије и дају препоруке са циљем да се врати "трансформативна моћ преговарачког процеса и избјегне комплетна политизација процеса приступања".
У одломку анализе насловљеном "Примјена нове методологије проширења на Црну Гору и Србију: Много буке ни око чега?" наводи се да Црна Гора тренутно настоји да испуни 83 прелазна мјерила за поглавља 23 и 24 (45 за поглавље 23 и 38 за поглавље 24) а Србија укупно 98 прелазних мjерила и то 48 за 23 и 50 за поглавље 24.
Србија и Црна Гора су, како би испунила та прелазна мjерила, припремила акционе планове које је одобрила Европска комисија.
Комисија пак на располагању има клаузулу о равнотежи која јој омогућава да земљи блокира отварање нових преговарачких поглавља док не оствари задовољавајући напредак са реформама у поглављима 23 и 24 (владавина права).
Досадашњи преговори показали су да је спровођење реформи и јачање владавине права у тим земљама било ограничено и поставља се питање да ли нова методологија може да омогући већи напредак.
Аутори наводе и да су Србија и Црна Гора прихватиле нову методологију у љето 2020. али да је Комисија тек у марту 2021. реаговала са неким најавама како би она могла да се примјењује на двије земље које већ преговарају о чланству у ЕУ. Представљање нон пејпера о њеној примјени не очекује се прије јуна.
Сматра се да је такво кашњење неоправдано, посебно у случају Црне Горе која је отворила сва поглавља и тиме има прилику да отвори свих шест кластера.
То кашњење, како се наводи, можда је показатељ да Европској комисији недостаје адекватна стратегија у вези примјене методологије.
Према ономе што се за сада зна о смјерницама за примјену измијењене методологије проширења ЕУ, фокус и даље остаје на прелазним мјерилима као кључним инструментима за унапређење владавине права.
И даље су (исти) акциони планови "централни елементи" за испуњавање прелазних мјерила ниједно поглавље неће бити затворено док се не испуне прелазна мјерила и то не представља новину јер је и до сада постојала могућност активирања клаузуле баланса, да поглавље не може да буде затворено док се не затворе поглавља 23 и 24.
Како се наводи, проблеми са испуњавањем прелазних мјерила већ постоје и зато су потребни "другачији приступ и прецизнији инструменти".
Подсјећа се да су новом методологијом проширења ЕУ постојећа преговарачка поглавља груписана у шест кластера, као и да је Црна Гора отворила сва поглавља а Србија 18 из различитих кластера.
Наводи се да ће, као и раније, последњу ријеч о напредовању у преговорима имати чланице ЕУ на основу резултата у владавини права.
Као позитивно се сматра то што је новом методологијом предвиђено да се најмање једном годишње одржавају политичке међународне конференције између чланица ЕУ и земаља кандидата.
"Та новина је добра за слање снажних политичких порука и обавезивање кандидата али без превазилажења политичког одлучивања у ЕУ, које сада има предност над одлукама на бази заслуга, неће имати посебну улогу у процесу", наводи се.
Закључеје се и да, иако нова методологија усвојена у фебруару 2020. предвиђа награђивање земаља у складу са постигнутим резултатима, није јасно како ће то изгледати у пракси и то је посебно проблематично јер ако се само инсистира на санкцијама, то није нарочито охрабрујуће за реформе.
Закључује се да је нова методологија комплекснија, више политичка и захтјевнија него раније, али да, ако су ове стране одлучне, нуди више шанси за кредибилан, динамичан и одржив политички процес.
Аутори анализе су Зоран Нечев, Драган Тилев, Јована Маровић и Алба Ћела а урађена је уз финансијску подршку Међународног вишеградског фонда.
