Потпредсjедник Владе Дритан Абазовић, поручио jе да у Тужилачком савjету постоjе људи од коjих очекуjе да допринесу трансформациjи тужилачке организациjе и Црне Горе у остваривању владавине права као и они коjи ниjесу далеко од процесуирања.

Абазовић jе на конференциjи – Jачање владавине права на Западном Балкану: Стари инструменти за нова правила?”, казао да у Црноj Гори више нема монополизоване политичке сцене, преноси агенција Мина.

– Има људи у Тужилачком савjету коjи ниjесу далеко од неког процесуирања – рекао jе Абазовић.

Он jе оциjенио да jе Црна Гора до сада имала изузетно снажну политизациjу Тужилачког савjета и тужилачке организациjе. 

– Уопште не мислим да jе то велики броj тужилаца, али неки људи коjи покушаваjу да повлаче потезе, управо имаjу за циљ да дерогираjу и закон и Тужилачки савjет, то су исти ти људи коjи ниjесу могли да испоруче резултате 30 година– казао jе Абазовић.

Он jе навео да ти људи сада неће да сачекаjу 60 дана избор новог Тужилачког савjета – него хоће на силу, на срамоту да изаберу људе коjи ће онда, вjероватно, бити смиjењени одмах након тога“.

– То све желе да раде у техничком мандату, до избора новог Тужилачког савjета– казао jе Абазовић.

Он jе оциjенио да то наjбоље говори о потреби промjене закона и зато им jе, како jе казао, захвалан.

Према његовим риjечима, људи коjи треба да буду заштитници правде су неправедни и додао jе да не мисли на све и да jе упознао много –добрих и часних људи и професионала“ од коjих очекуjе да допринесз трансформациjи и тужилачке организациjе и Црне Горе у остваривању владавине права.

Абазовић jе поjаснио да у ЕУ има 18 земаља у коjима jе тужилаштво саставни дио извршне власти.

– У многим државама Европе Врховни државни тужилац jе члан кабинета, немаш резултате иди кући, завршена ствар, не треба Скупштина, не треба ништа – обjаснио jе Абазовић.

Абазовић jе казао да људи у Бриселу и европска jавност од Црне Горе очекуjу да испоручи нешто конкретно и нешто велико.

Он jе казао да ако неке институциjе у Црноj Гори не могу томе да одговоре, ниjе ништа спорно.

Абазовић jе истакао да мисли да ће Црна Гора испоручити резултате.

– Ако наредни врховни државни тужилац Црне Горе буде човjек коjи jе достоjанствен, професионалан и ако буде имао минималну жељу да ради на правичан начин, ми ћемо испоручити резултате – поручио jе Абазовић.

Он jе упитао има ли већег еманципаторског циља, него да се остваре снажне институциjе Црне Горе.

– Снажне институциjе Црне Горе значе снажну државу, а снажна држава значи траjност и прогрес за све грађане– поручио jе Абазовић.

Све супротно од тога jе, како jе казао, –гурање земље у jедну нестабилност, неизвjесност“ и у то да ће Црна Гора изгубити лидерску позициjу у европским интеграциjама.

Виши савjетник за владавину права у Амбасади Холандиjе у Црноj Гори и Србиjи, Александар Момиров jе казао да jе jачање владавине права унутар Еевропске униjе и у процесу приступања нераздвоjни процеси.

– Не постоjи матрица за успjех, коjа ће загарантовати таj успjех, зато су овакве расправе битне– казао jе Момиров.

Он jе казао да нова методологиjа ставља додатан фокус на владавину права, што омогућава можда динамичниjи процес, а могуће и бржи.

– Регионални моменат, можда нешто што jе уродило плодом у Сjеверноj Македониjи, неће успjети негдjе друго – поручио jе Момиров.

Извршна директорица Политикон мреже, Jована Маровић казала jе да jе идеjа проjекта била да неке инструменте коjе jе Европска комисиjа (ЕК) и ЕУ тестирала у неким државама Западног Балкана, покушамо да видимо на коjи начин ти инструменти могу да буду спровођени и у осталим земљама Западног Балкана.

Она jе оциjенила да jе та мjерила након девет година потребно конкретизовати. – Како би Црна Гора имала jасниjе смjернице у ком правцу треба да иде даље– поручила jе Маровић.

Друга, како jе казала, проблематична порука из Брисела, jесте да поново нема зеленог свjетла за отварање преговора са Сjеверном Македониjом и Албаниjом.

Када се говори о шансама за jачање владавине права у Црноj Гори, Маровић jе оциjенила да постоjе позитивни и негативни сигнали.

Маровић jе казала да су позитивни, што jе Црна Гора након 30 година промиjенила власт на демократским изборима.

– Промjена власти jе била на миран начин, што значи да jе у Црноj Гори у августу било више демократиjе, него што се икада мислило– казала jе Маровић.

Она jе казала да jе потребно да споjити оно што jе имала претходна и оно што има садашња Влада.

– Црна Гора jе прихватила нову методологиjу у маjу прошле године, проблематично jе то што су остала иста мjерила, што су остали исти акциони планови, што ће корективне мjере бити дефинисане тек када наступе проблеми – казала jе Маровић.

Она jе додала да Црна Гора већ има велике проблеме што се тиче поглавља 23 и 24.

– Клаузула баланса као таква остаjе на снази, нема напретка док се не постигну резултати у области владавине права– поручила jе Маровић.