Стручњак берлинског невладиног Савјета за политику демократизације Курт Басинер каже за Глас Америке да ће напетости после усвајања резолуције о Сребреници црногорског парламента додатно утицати на урушавање односа између званичника Србије и Црне Горе.
- Већ смо чули министра полиције Александра Вулина који је рекао да би онима који су подржали резолуцију требало забранити улазак у Србију. Мислим да ће Београд на неки начин подвући црту - док ће црногорске политичке снаге чији је узор Београд подгријевати то питање - изјавио је Басинер.
Он додаје да су све до сада изречене реакције о том питању биле потпуно очекиване.
- Ставови из Београда и Бањалуке су добро познати - поготово Милорада Додика који додатно 'мути воду' тврдњама о порицању геноцида. У те сврхе тамо је створена чак и посебна комисија у чијем мандату је да то покуша да докаже. Истовремено, када је ријеч о црногорској политичкој сцени - мислим да је ово што се дешава, да кажем, веома отровно. Премијера Здравка Кривокапића су коалициони партнери означили као издајника, а та земља искључиво је учинила оно што је потез који се предузима у складу са настојањима оличеним у испуњавању европске перспективе и чланства у ЕУ. У Црној Гори почела је нека врста битке и бројна питања су тренутно отворена - каже Басинер уз напомену да је једно још нејасно хоће ли Влада Црне Горе опстати и у којој конфигурацији - Или ће бити расписани нови избори.
Он сматра да ће, судећи према бројкама - Кривокапић имати великих проблема да актуелну владу одржи на окупу.
- Осим ако не попусти под захтјевима дијела коалиционих партнера. Мали сигнал попуштања могао би се огледати кроз констатацију да је усвајање резолуције било непотребно и да је он суштински не подржава. Тензије се сад преливају између дијела просрпских странака, које желе чвршће односе са Србијом, и некадашње опозиције, попут УРА-е која је промјене жељела и изгласала због оптужби и сумњи у вези са корупцијом претходних власти предвођених Демократском партијом социјалиста. Та струја не спори државност Црне Горе и сада се тренутно њен дио вјероватно пита за шта је тачно гласао. Све то су тренутно отворена питања - истиче овај стручњак.
Бесинер у тражењу рјешења за излазак из кризе, сматра да треба очекивати и помоћ са стране.
- Оно што би могло бити од помоћи да се ствари не погоршају - је јасан став Запада. Деведесете године прошлог вијека су прошлост и границе су непромјењиве. Ниједна држава нема право по аутоматизму да се прикључи Европској унији. Ако то желите потребно је да испуните прописане стандарде. Ако се одлучите да порекнете геноциде, који је потврђен у неколико пресуда међународних судова, да ли је то врста партнера кога бисмо жељели да имамо? Мислим да је потребна значајнија јасноћа у вези са тим као и да то постане критеријум на који се обраћа пажња. Међутим, таква реакција ми се чини да већ зкасни и реагује се прилично меко. Јер постоје они који страхују од нарушавања односа са предсједником Србије Александром Вучићем и са тиме би требало престати - каже Бесинер.
