CDT: "Jedan zaposleni – četiri glasa" još u opticaju

Primjeri političke kontrole i masovnog zapošljavanja u javnim preduzećima, za koje je teško pronaći uvjerljivo ekonomsko opravdanje, otvoreno ukazuju da se javni resursi koriste za ostvarivanje podrške na izborima i da princip "jedan zaposleni – četiri glasa" i dalje ima značajnu ulogu.

Ovo je ključni zaključak publikacije "Javna preduzeća u izbornoj računici", koju je objavio Centar za demokratsku tranziciju (CDT).

– Analiza CDT-a ukazuje da partije sebi omogućavaju da, posredstvom kontrolisanja imenovanja odbora direktora i izvršnih direktora u javnim preduzećima, posredno utiču i na zapošljavanje, odnosno da upravo takvim zloupotrebama javnih resursa jačaju svoju političku podršku. Ni novi zakon usvojen u junu, iako propisuje da se direktor i članovi organa upravljanja imenuju putem javnog konkursa i posebne uslove koje moraju ispunjavati članovi organa upravljanja, ne garantuje da će politički uticaj na imenovanja biti ograničen – navodi se u saopštenju CDT-a.

Kako su dalje naveli, preciznih podatka o ukupnom broju zaposlenih u privrednim društvima na centralnom i lokalnom nivou, očekivano, nema, ali je Ministarstvo finansija u svojim podacima otkrilo da je broj zaposlenih u privrednim društvima u vlasništvu države u periodu 2020–2024. godine uvećan za 29,3 odsto, ili za 3.147 osoba.

– Da se zapošljavanja ne mogu ekonomski opravdati govore nam podaci Ministarstva energetike i rudarstva, koje je u analizi 2025. iznijelo činjenicu da je, kada je riječ o EPCG grupi, povećanje broja zaposlenih došlo do izražaja u najvećim gubitašima EPCG – Solar gradnji i Željezari Nikšić – istakli su iz CDT-a.

Prema njihovim navodima, umjesto da gubici i troškovi budu dodatni impuls za neophodne reforme, Skupština Crne Gore je posljednjim izmjenama Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru odlučila da gubitaše oslobodi i formalne obaveze smanjenja fonda zarada zbog rezultata poslovanja.

– Novim Zakonom o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja iz jula 2025. godine ograničenje zapošljavanja tokom predizborne kampanje prošireno je i na privredna društva u vlasništvu države i opština, što ranije nije bio slučaj. Međutim, istovremeno je ukinuta obaveza dostavljanja i objavljivanja odluka o zapošljavanju, pa ostaje da se vidi na koji način će Agencija za sprečavanje korupcije vršiti kontrolu. Ovo ograničenje uvedeno je tek nakon što su se već dogodila masovna zapošljavanja koja su izazvala sumnje u njihovu povezanost sa izbornim procesom – ukazali su u saopštenju.

Normativni okvir za zapošljavanje u privrednim društvima, po njihovom stavu, olakšava sprovođenje partijske strategije "sigurnog glasa".

– No, događa se da javna preduzeća pri zapošljavanju ne poštuju ni veoma fleksibilna pravila, pri čemu znaju da učine da oglas za posao traje i tokom vikenda, što zainteresovanima otežava prikupljanje potrebne dokumentacije. Na probleme pri zapošljavanju često upozorava i Državna revizorska institucija (DRI) – naveli su u saopštenju.

Iz CDT-a ističu da se kao posebno problematična pokazala primjena instituta sporazuma o preuzimanju zaposlenih, čime se izbjegavala obaveza javnog oglašavanja slobodnog radnog mjesta.

– U praksi to znači da lice može biti zaposleno u privatnoj firmi, a da ga zatim javno preduzeće preuzme bez oglasa. Prema dobijenim podacima, 29 privrednih društava je putem sporazuma preuzelo 102 zaposlenih u 2025. godini, njih 50 na neodređeno vrijeme, a preostalih 52 na određeno vrijeme. Indikativno je da je većina lica koja su putem sporazuma o preuzimanju zaposlena na neodređeno vrijeme prethodno bila zaposlena u privatnom sektoru – najmanje njih 27 – piše u saopštenju CDT-a.

Tek izmjenama zakona od kraja prošle godine precizirano je da je ovo moguće samo između poslodavaca za zaposlene u javnom sektoru.

CDT-u podatke o zapošljavanju nije dostavilo 41 privredno društvo, među kojima su i ona koja se u javnosti vrlo često spominju zbog sumnjivih masovnih zapošljavanja.