Свеукупна политичка ситуација у Црној Гори створила је тензије којима свједочимо претходних годину дана. Појмови "национализам" и "шовинизам" у нашој земљи нијесу страни, често се погрешно и тумаче, а посебно су актуелни у мултиетничким срединама као што су Рожаје, Плав и Гусиње.
Ова тема није се потегла од јуче, а још прошле године, поприлично неопажено, прошло је истраживање Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ) у ком је јасно наведено да је најтеже бити припадник српског народа у Плаву.
Велики степен етничког дистанцирања констатован је у овој општини, нарочито након избора 31. августа, а истраживање је објављено у новембру прошле године. Из Општине Плав никад званично нијесу коментарисали ово истраживање, нити се било ко оглашавао од јавних функционера.
Главни метолог ЦЕДЕМ-а Милош Бешић тада је појаснио да, када је ријеч о укупној дистанци, општине које одликује највиши степен етничког дистаницрања су Плав, Шавник, Андријевица, Беране и Цетиње, док је у Улцињу и Kотору најмање изражен.
Међутим, изјава историчара Александра Раковића који је, гостујући на Телевизији Хепи казао да у Плаву постоји српски и муслимански дио, изазвала је бројне реакције, а између осталих и градоначелника Плава Нихада Цановића који је Раковићу поручио- "Даље руке од нашег града".
Наиме, Раковић је казао да што се тиче разграничења треба их прво тестирати у Црној Гори и то између Срба и Албанаца.
- Да нема отворених питања у Малесији, Плаву и Гусињу, ту треба тестирати разраничења. Одавно је познато да у Плаву постоји српски и муслимански дио града. Иста ситуација је и у Рожајама. Tреба видјети како би то функционисало- додао је он.
Цановића је категорично поручио Раковићу да у Плаву нема подјела и да је тај град увијек био грађански.
- Не постоји тзв. српски и муслимански дио. Плав је вазда био грађански, довољно широк да у њему живе људи свих религија и нација, упркос Раковићу и њему сличним који би по сваку цијену да га дијеле. Плав је јединствен, саставни дио Црне Горе, тако је сада тако ће и бити, независно од тога шта мисле докони душебрижници којима, у намјери да се боре са сопственом небитношћу, образ не смета да цртају границе тамо гдје никад нијесу ни биле- додаје он.
Цановић је најмлађи градоначелник у Црној Гори. Долази из редова Социјалдемократа, а на функцију је ступио у децембру прошле године.
Доста позитивних коментара упућено му је пошто је одао почаст жртвама геноцида који се догодио 28. јула 1944. године у селу Велика, када су СС јединице Принца Еугена уз асистенцију јединице Скендербег убили преко 600 дјеце, жена и стараца.
Цановић је тада казао да је обавеза свих у Плаву да не забораве страдање у Велици.
- Овај гнусни злочин никад не смије бити заборављен, нити злочини током 1912. и 1913, као ни све невине жртве на овим просторима које су изгубиле живот, само због другачијег имена или било ког другог својства и припадности- поручио је тада Цановић.
