Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић говорио је вечерас заједно са предсједницом Косова Вјосом Османи на манифестацији „Дани Црногораца на Косову“ у организацији Удружења Црногораца „Ловћен“. Присутне је поздравио и предсједник Удружења Лазар Радуловић.
Говор предсједника преносимо интегрално:
Поштована предсједнице Републике Косово, госпођо Османи, Поштовани представници црногорске заједнице на Косову, Уважени званичници косовских институција, Уважени ранији предсједниче Косова, господине Сејдиу, Поштовани Градоначелниче Рама, Поштовани Предсједниче Удружења Црногораца ''Ловћен’’’, господине Радуловићу, Даме и господо, драги пријатељи
Чини ми велику част да у оквиру дводневне веома успјешне посјете Републици Косово вечерас заједно са предсједницом Османи будем дио свечаности поводом организације Дана Црногораца на Косову. Ово је важан догађај за црногорску заједницу и црногорско-косовске међудржавне односе.
Није могуће, нити је неопходно идеализовати историјска дешавања на балканском простору. И нисмо данас овдје да бисмо расправљали о разлозима значајног смањења бројности црногорске заједнице на Косову. Нажалост, и то у вријеме интензивирања развоја пријатељских и добросусједских односа двије земље. Немогуће је не примијетити још увијек присутну инерцију националног инжињеринга на Западном Балкану који је овај простор скупо коштао у посљедњој деценији прошлог вијека.
Заједница Црногораца је према задњем валидном попису становништва на Косову из 1981. године бројала нешто више од 28.000, због чега су Црногорци са разлогом били конститутивни национални елементи Устава АП Косова и Метохије из 1974. године. Нјихов број данас према незваничним подацима креће се од 5.000 до 7.000.
Ово је прилика да се подсјетимо да су многи Црногорци, нарочито у вријеме социјализма, били утемељивачи и протагонисти привредног, културног, просвјетног и научног живота и развоја Косова. Генерације Црногораца, не само са Косова, образовали су се и стасавали у познатој Пећкој гимназији и на Приштинском универзитету. Не смијемо дозволити да ти људи буду заборављени. Памтићемо их као чврсту спону између народа Црне Горе и Косова.
Међу њима су историјске личности Радован Зоговић и Боро Вукмировић, као и Михаило Звицер и Војислав Поповић, угледници из црногорских редова 80–тих година прошлог вијека, који су вјеровали и преносили идеје заједништва и прогреса.
Државни органи Црне Горе и у периоду након распада југословенске државе показали су да са косовским властима желе у континуитету да граде партнерске односе. Увјерен сам да ће квалитетни односи двије земље довести и до што скоријег рјешавања статуса Црногораца на Косову и повећања њихове политичке видљивости. То би био значајан допринос Косова очувању идентитета црногорске националне заједнице у овој пријатељској земљи.
Ово је и прилика да се с поносом подсјетимо да је у вртлогу рата и националних и вјерских сукоба Црна Гора од раних 90-их показала способност да чува мир, унутрашњи међунационални и међувјерски склад и да одговорно дефинише и слиједи своје националне интересе. Опредијелили смо се за европски систем вриједности и одлучно кренули путем европске и еуроатлантске интеграције. Данас је Црна Гора уважена чланица НАТО, земља кандидат која је лидер у преговарачком процесу са ЕУ и важан фактор регионалне стабилности. Црну Гору успјешно градимо као грађанску државу, друштво мултиетничке демократије и изграђујемо са својим сусједима најбоље могуће односе повјерења и међусобног уважавања.
Оно што желимо и што очекујемо од својих грађана, и што увијек поручујемо нашој дијаспори широм свијета, желимо и од Црногораца на Косову. Да буду одговорни грађани државе Косова; да црногорска заједница представља Црну Гору као одговорног сусједа и пријатеља Републике Косово; да доприносе што бољим међувјерским и међунационалним односима на Косову и просперитету државе коју су изабрали за мјесто свог живљења; и да допринесу његовој европској и еуроатлантској перспективи у увјерењу да ће као и Црна Гора, а надамо се и све друге државе региона, искористити шансу да будућност Косова и будућност своје дјеце трајно вежу за највише вриједности европске демократије.
Желимо, такође, да као лојални грађани Косова граде добре и блиске односе са земљом свог поријекла, својом Црном Гором, и да пажљиво његују и чувају свој црногорски идентитет.
Живимо у времену повампирења ретроградних националистичких политика које покушавају да опструирају једини логични избор свих наших држава и народа у овом региону - припадност Европи, европском културном кругу.
Као малобројан народ кроз дугу историју своје државности, навикли смо на континуирана оспоравања, али истовремено научили и како истрајати у одбрани слободе, државе и свог идентитета. Та борба није престала ни данас, у овим изазовним временима. Зато смо ту да докажемо да смо достојни насљеђа наших предака, ма гдје год живјели. Ту смо да учврстимо свијест о властитом идентитету, да га поносно афирмишемо кроз свијет и, да гдје год били, и шта год радили, на узоран начин представљамо Црну Гору и њену вриједност. И да тиме доприносимо богатству културних различитости уједињене Европе.
Један од најистакнутијих црногорских пјесника и пријатељ Косова Јеврем Брковић говорио је да албанство, и аналогно томе ни црногорство, нијесу антисрпске појаве. То је нормално испољавање и живљење свог идентитета.
На крају, оно што остаје као наш заједнички задатак јесте да уложимо напоре на снажењу јединства црногорске дијаспоре на Косову. Држава Црна Гора мора бити спремна да за то преузме своју пуну одговорност, да помогне да црногорска дијаспора на Косову буде у функцији остваривања заједничких интереса – европске будућности и Црне Горе и Косова, и региона, у којој ће све националне заједнице живјети слободно и чији ће очуван национални идентитет бити богатство мултиетничке демократије коју данас бранимо.
