Предраг Дрецун / Архива
05/06/2022 u 11:02 h
Sanja PrelevićSanja Prelević
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

Дрецун: Критикујући „Отворени Балкан” Рашко и Ранко дисциплинују Дритана

За Црну Гору је боље да уђе у Отворени Балкан, јер као мала економија промптно добија двадесет пута веће тржиште него што је црногорско. То су тржишта сличног нивоа продуктивности рада и квалитета услуга, каже Предраг Дрецун за „Дан“

Аналитичар и бивши министар црногорске владе Предраг Дрецун каже да у црногорској влади министар војни (Рашко Коњевић) и шеф дипломатије (Ранко Кривокапић) критикују иницијативу „Отворени Балкан“ како би рушили ауторитет премијера Дритана Абазовића, а не зато што имају визију којим путем Црна Гора треба да иде.

Дрецун је у разговору за „Дан“ казао да постоји пет основних група фактора или разлога за ову интеграцију и да макар четири групе разлога неупитно иду у корист „Отвореног Балкана“.

– Циљ „Отвореног Балкана“ је да, између осталог, пружи веће могућности за трговину, размјену студената и подстакне интеграцију у ЕУ у државама чланицама. Бар тако стоји у званичним документима. Статистичари су израчунали да би бржим протоком робе и капитала између ових земаља дошло до уштеда више од 30 милиона сати потребних за прелазак граница ове три земље сваке године. Свјетска банка каже да би се овим пројектом уштедјеле 3,2 милијарде америчких долара – каже Дрецун.

Он подсјећа да су Александар Вучић, Еди Рама и Зоран Заев 29. јула 2021. учествовали на форуму за регионалну економску сарадњу у Скопљу и том приликом потписали споразуме о кретању робе, приступу тржишту рада и сарадњи у заштити од катастрофа.

– Три државе, Србија, Албанија и Сјеверна Македонија, немају неких већих унутрашњих политичких опструкција по питању овог пројекта. Потенцијалне чланице интеграције могле би бити још и Црна Гора, БиХ и Косово. Оно што пада у очи јесте да Црна Гора и Косово не показују експлицитну подршку овоме пројекту, мада се у случају Црне Горе та подршка ипак исказује и са високих званичних мјеста. Чињеница је да премијер Абазовић показује добру вољу према пројекту. Забрињава политичко солирање шефа дипломатије и министра војног, као два појединца који су политички потпуно незаслужено и поражени на изборима сјели у двије врло значајне фотеље црногорске владе. Прије бих то назвао политичком деструкцијом и намјерним рушењем ауторитета премијера Абазовића, него неком јасном визијом бившег (садашњег) и садашњег (бившег) лидера једне омање странке такозваног процрнoгорског блока – рекао је Дрецун у разговору за наш лист.

Писонеро: Свака регионална инициjатива jе добродошла

Регионална интеграција, заснована на правилима ЕУ и инклузивној сарадњи, може донијети опипљиве користи за Западни Балкан и Европску унију, поручују из Брисела.

Европска комисија, како наглашава портпарол Ана Писонеро Хернандез, у потпуности подржава заједничко регионално тржиште како су се договорили лидери Западног Балкана на Самиту Берлинског процеса у Софији 2020.

– Комисија признаје и жали због недостатка напретка у имплементацији заједничког регионалног тржишта између шест партнера са Западног Балкана. Овај недостатак напретка спречава значајне добити, посебно за пословање, инвеститоре и потрошаче. Свака иницијатива која води ка дубљој регионалној економској интеграцији може бити корисна; међутим, то би требало спровести на инклузиван начин, јер је јасно да ће највеће користи доћи у сарадњи свих шест партнера. Лидери Западног Балкана стога морају да напредују у спровођењу заједничког регионалног тржишта, уз конструктиван ангажман свих страна – навела је Писонеро Хернандез.

Коментаришући информацију да ће 8. јуна на скупу у Охриду бити и премијер Абазовић и предсједавајући вијећа министара БиХ Зоран Тегелтија, Дрецун каже да је то добра вијест, која улива наду да ће „Отворени Балкан“ заиста постати отворени Балкан.

– Постоји пет основних група фактора или разлога за ову интеграцију: 1. економски, 2. политички, 3. безбједносни 4. социолошки и 5. историјски. Макар четири групе разлога неупитно иду у корист „Отвореног Балкана“: економски, безбједносни, социолошки и историјски. Ове четири групе разлога могу да се елаборирају и логички и емпиријски и мислим да ће закључак огромне већине објективних аналитичара ићи у правцу потпуне оправданости овог интеграционог пројекта. Слободан проток робе, људи и капитала, историјске везе овог простора, крвне и пријатељске везе многих породица које живе у различитим државама, дају довољно мотива да се овај пројекат реализује – казао је Дрецун.

Вујовић: То је за оне без перспективе

Основна идеја „Отвореног Балкана“ јесте да је то процес за земље које немају скору перспективу уласка у Европску унију. То је прављење једног пакета у институционалном смислу који би омогућио бољи промет грађана и на неки начин представљао симулацију ЕУ. „Отворени Балкан“ тражи велика улагања у законодавном смислу и све друге инфраструктуре, као што то тражи и ЕУ. Има смисла једино у једном случају: да чланство државе у ЕУ није реално наредних 20–30 година. У противном, ако је споро чланство изгледно или има шансе, ви нећете прилагођавати своју инфраструктуру, процесну, правну, „Отвореном Балкану“, јер већ то све радите за ЕУ, казао је недавно у разговору за „Дан“ професор Златко Вујовић, предсједник Центра за мониторинг и истраживање.

Он истиче да је очигледно да једино политички разлози, експлицирани ставовима појединаца из појединих држава, егзистирају као реметилачки фактор овог пројекта.

– Стварни мотиви једног дијела политичара сакривени су иза вербалне љубави према ЕУ интеграцијама. Њихова порука је нећемо ОБ јер смо већ у возу за ЕУ. Притом превиђају двије чињенице: да је ЕУ успорила пријем нових чланица и да Црну Гору чека пријем у ЕУ таман као што чекамо Годоа, који можда дође, а можда и неће. Док сам био министар у Влади 2000. године обећавано нам је да до 2008. године можемо постати чланица ЕУ. Данас је половина 2022. године, са никаквим изгледима да у наредних пет година иједна земља из ОБ постане чланица ЕУ. Али, нама је обећано да ћемо бити први, уз малу резерву – још не знамо кад ће се то десити. Па испада да је боље да чекамо неку велику ствар која се можда неће десити никад, него врло извјесну, брзу и могућу интеграцију нама сличних друштава и држава – истакао је Дрецун.

Он је додао да је у прилог противљењу „Отвореном Балкану“ дио црногорских званичника укалкулисао и сопствени страх од тога да се Србија самонаметне свима нама као велика и тако преко те иницијативе оствари циљеве Илије Гарашанина.

– Слично се импутира и Албанији са неке друге политичке стране. У тим страховима поред нас пролазе милиони еура и долара које међународни партнери желе да уложе у регион „Отвореног Балкана“. Црна Гора може да буде велики добитник овог процеса. Постоји само један услов: да се правила игре у овој интеграцији поштују. То је, по мени, једини ризик. Да се не понове лоша искуства ЦЕФТА, коју је у првом реду минирала Хрватска својим фингираним фитосанитарним процедурама на граници, у којима је роба извозника из других држава у Хрватску пропадала горећи на сунцу – рекао је Дрецун.

Сматра да је и међународни фактор велика подршка овом пројекту.

– За иоле писменог политичара јасно је да САД даје отворену подршку овом пројекту. Усудићу се да устврдим, а све на основу тајминга неких догађаја, да је бивши премијер Здравко Кривокапић, иначе екстремно лоше савјетован премијер, кључну грешку направио кад је одбацио идеју „Отвореног Балкана“. Мислим да је ЕУ у једном грејс периоду тренутно, који ће трајати све док се не ријеши енергетски проблем који је изазван поремећајем снабдијевања ЕУ руским енергентима. Тај период ће потрајати све до 2027. године, и то у најбољем случају – оцијенио је Дрецун.

Он зато сматра да је за Црну Гору боље да уђе у „Отворени Балкан“, јер као мала економија промптно добија двадесет пута веће тржиште него што је црногорско. То су тржишта сличног нивоа продуктивности рада и квалитета услуга.

– У сваком случају, то су мање разлике него што би биле у односу на ЕУ тржиште. Зато сматрам да противници „Отвореног Балкана“ међу члановима 43. Владе чине лошу ствар за Црну Гору под плаштом неког квазиелитизма, лијечећи своје евидентне комплексе више вриједности. Чак и да нас приме у ЕУ за пет година, што је теоретски минимум времена које ће проћи прије пријема, процес ОБ ће нас учинити виталнијим у врло јакој и опасној конкуренцији на ЕУ тржишту. А колико су противници „Отвореног Балкана“ учинили за црногорску економију говори податак да је за стандард грађана више урадио економски тројац 42. Владе него све владе од 1990. године. Као грађанин апелујем да економски тројац 43. Владе настави истим путем, те да министар капиталних инвестиција подреди позицију шефа странке позицији бољег живота свих грађана Црне Горе. Уосталом, народ је давно рекао: боље врабац у руци него голуб на грани. Проблем је што ми голуба познајемо, али не видимо гдје је та грана на којој тренутно сједи – закључио је Дрецун.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
03. decembar 2022 14:21