Проблем на Западном Балкану нараста и данас више не треба примарно потенцирати питање темпа проширења, него треба потенцирати питање угрожене стабилности, а то нас доводи до оног што смо свих претходних година понављали, посебно из Подгорице, а то jе да се између стабилности Балкана и интеграциjе мора повлачити знак jеднакости, казао jе предсjедник Црне Горе Мило Ђукановић на краjу посjете Њуjорку, гдjе jе учествовао на 76. Генералноj скупштини Уjедињених нациjа.

Према његовим ријечима Европска униjа jе, локомотива европског континента, а Западни Балкан jе дио европског континента, према томе не може се удаљавати од тих проблема и третирати их као балканске проблеме.

– Мора се у ЕУ гледати на балканске проблеме и упзорења коjа годинама стижу са разних адреса, укључуjући и са наше црногорске адресе. Нисам задовољан интензитетом пажње коjи jе посвећен тим упзорењима током претходних година, зато данас имамо jош озбиљниjи проблем – истакао jе Ђукановић.

Ђукановић је истакао и да је јасно да на Балкану не постоjе довољно поуздани саморегулаторни механизми коjи ће учврстити нашу стабилност без коjе нема просперитета.

– Дакле, ми морамо учвршћивати нашу стабилност управо кроз интеграциjу. Не желим овим нипошто да кажем да би требало да уселимо своjе проблеме у ЕУ, не, убиjеђен сам да треба да постанемо чланица тада када за то испунимо услове, али да бисмо те услове испунили морамо претходно учврстити стабилност, заштитити Западни Балкан од пенетрациjе и геополитичких интереса коjи су супротстављени европским интересима. То мора Европа прихватити као своjу одговорност – поручио jе Ђукановић.

На питање да ли jе регион Западног Балкана стављен по страни, да се сам избори са изазовима, предсjедник је навео да jе правилно казати да смо наjбоље вриjеме за европску интеграциjу пропустили.

– Сjетимо се еуроентузиjазма коjи jе постоjао након пада Берлинског зида и како су одлично своjу шансу искористиле друге земље Централне, Источне и Jугоисточне Европе. Нажалост, на простору бивше Jугославиjе смо имали jедан крвави распад наше претходне заjедничке државе, изгубило се то добро вриjеме. У међувремену су стигли проблеми, проблеми саме Европске униjе. Они су сада заокупљени своjим проблемима, jасно jе да таj геополитички заплет коjи се догађа последњих година додатно потенцира потребу ЕУ да jасниjе профилише своjе важне политике, почев од своjе вањске и безбjедносне, па следствено томе и jасниjе профилише своj идентитет. Међутим, упозорио сам, привид jе ако то сматрате своjим проблемима, а балканске проблеме не сматрате, jер нажалост имамо искуство из 90-их година када ти балкански проблеми измакну контроли онда постаjу приоритетни проблеми не само Европе него и шире међународне заjеднице. Сjетићемо се сви да jе тада Балкан био топ тема америчке спољне политике – казао је Ђукановић.

Због тога jе његово упозорење да се не третираjу и не диjеле проблеми на наше и њихове.

– Схватимо да су то наши заjеднички проблеми. Говорим о европским проблемима у првом лицу, jер сви смо заправо Европљани и желимо да Европа буде не само стабилна, него и глобално престижна, jер ако Европа буде то, онда ћемо сви ми као Европљани имати више шанси – навео jе Ђукановић.

Убиjеђен jе да су скренули пажњу партнерима током пет дана боравка у Њуjорку, убиjеђен jе да ће се та пажња поjачати.

– Надам се да и таj Самит у Љубљани може представити и да представља jедну реалну догледну шансу да се ускоро изађе са неким новим тоновима, приjе свега тоновима упозорења према онима коjи угрожаваjу стабилност овог региона и Европе, те да се можемо вратити у неко повољниjе вриjеме. Потпуно jе jасно да ако Европа претендуjе да буде глобално конкурентна у тоj новоj геополитичкоj архитектури мора бити уjедињена, да би била стабилна, да би искористила све своjе ресурсе и да би самим тим остала престижна – нагласио jе Ђукановић.

На питање jесу ли поруке о дестабилизациjи Балкана наишле на приjем предсjедник jе одговорио да данас дефинитивно можемо бити сигурни да наши проблеми нису таjна и непознати.

– Надамо се да смо можда баш сада драгоцjено у сусрет предстоjећем Самиту ЕУ, Западни Балкан у Љубљани 6. октобра скренули пажњу на проблеме коjи измичу контроли, проблеме коjе се компликуjу и коjи приjете не само балканскоj него и европскоj стабилности – истакао jе Ђукановић.

Већ годинама, како jе рекао, покушаваjу да привуку пажњу европским и НАТО партнерима да се стање у нашем региону погоршава.

– Ниjесмо задовољни колико смо у томе успjели. Очигледно jе да су земље чланице Европске униjе и земље чланице НАТО-а своjим, приоритетним проблемима од оних коjи су на Западном Балкану. С друге стране, наше увjерење jе да су наши проблеми истовремено и њихови проблеми. О томе наjбоље свjедоче ране деведесете године. Наше упозорење jе било и остало да jе потребно помоћи Западном Балкану да избjегне сценарио из раних 90-их година и да сви заjедно избjегнемо сарадњу коjу остваруjемо палиjативно, него да покушамо да дjелуjемо превентивно и да сприjечимо дестабилизациjу региона. Очигледно jе данас да нема празног простора ни у том ни у било ком другом региону. Тамо гдjе изостану они коjи би морали бити приоритетно одговорни за стабилност и просперитет jедне европске региjе, а то су ЕУ и НАТО, одмах се убацуjу други. Ти други се убацуjу и покушаваjу да остваре своjе геополитичке циљеве коjи су у дубоком сукобу са интересима и циљевима Европе и НАТО-а – навео jе Ђукановић.

Задовољан jе оним како су о теми дестабилизациjе Балкана разговарали у Њуjорку.

Ђукановић jе имао састанке са предсjедницима Словениjе, Сjеверне Македониjе, Хрватске, предсjедаваjућим Предсjедништва Босне и Херцеговине, предсjедницом Косова и обавио jе разговоре у пленуму са високим представником Европске униjе за безбjедност и спољну политику коjи jе приредио вечеру за све лидере региона.

– Чини ми се да након тог састанка са високим представником за безбjедност и спољну политику заправо више се нема што отворениjе рећи од оног што jе свако од нас поjединачно саопштио на том састанку – поручио jе Ђукановић.

Сви разговори су, како jе казао, заправо били посвећени теми дестабилизациjе Балкана.

– То jе био наjважниjи дио билатералног програма разговора овдjе у Њуjорку. Поред тога, разговарао сам и са наjвишим представницима земаља чланица ЕУ, са премиjером Холандиjе, jедне jако утицаjне земље у европскоj политици у овом времену, земље коjа jе веома захтjевна према земљама кандидатима за чланство у ЕУ, али земља коjа никада ниjе затворила врата за приjем нових чланица. Охрабрен сам оним што сам чуо од премиjера Холандиjе. Jако добро познаjе прилике у региону, поштуjе то што jе Црна Гора урадила, поштуjе таj искорак коjи jе Црна Гора направила у односу на све друге аспиранте, али истовремено инсистира на испуњавању свих услова баш онако како ми инсистирамо, jер ми не пропуштамо прилику у тим разговорима да поновимо да ми не тражимо пречицу до чланства, не тражимо да нам се гледа кроз прсте, желимо да оног дана када постанемо чланица ЕУ да имамо све услове испуњене за органску припадност савременоj европскоj цивилизациjи – истакао jе Ђукановић.

Jеднако jе важан разговор, према његовим риjечима, и са предсjедником Пољске.

– Пољска jе земља нове Европе, jедна од земаља коjа се у транзициjи 90-их година прошлог виjека придружила ЕУ, велика и веома утицаjна. Рекао бих да разумиjе све димензиjе проблема кроз коjе данас пролази Западни Балкан и спремна jе на помоћ, и билатерално и у оквиру Вишеградске групе као регионалне инициjативе коjа jе веома партнерски окренута сарадњи са Западним Балканом – навео jе Ђукановић.

Ђукановић истиче и да мисли да се Црна Гора и на овоj Генералноj скупштини УН-а и кроз политички живот на маргини Генералне скупштине успjешно представила међународноj заjедници.

– Вjеруjем да смо учврстили своj углед, партнерства, да ћемо и даље имати подршку за своj стратешки курс европских и евроатлантских интеграциjа. Наравно, враћам се као и увиjек у Црну Гору као и увиjек са оптимизмом и увjерењем да проблеме коjе имамо морамо примити на своjа леђа, морамо доминантно рjешавати, али мислим да jе jако важно да они коjи живе око нас, а посебно они коjи jесу и коjи ће у будућности бити наши партнери знаjу све ниjансе проблема кроз коjе пролази наш регион и не сумњам да ће бити од помоћи да не само Црна Гора, него и све земље Западног Балкана, успjешно одоле тим искушењима и да кроз чланство у ЕУ и НАТО остваре своjе стратешке циљеве – казао jе Ђукановић.

Одржавање 76. Генералне скупштине Уjедињених нациjа у условима пандемиjе након прошлогодишње паузе jе, према његовим риjечима, успjех сам по себи.

– Наjважниjи jе таj усаглашени тон коjи се чуо током засиjедања, тон обновљене спремности на сарадњу и спремности на даље снажење мултилатерализма и организациjе УН. Чини ми се jако важним да jе након вишегодишњег лутања, застрањивања и покушаjа да се докаже да jе мултилатерализам мртав и да се сви одговори на актуелне проблеме могу наћи у националним оквирима данас опет jасно да за глобалне проблеме нема националног одговора. За глобалне проблеме, почев од пандемиjе коронавируса, преко приjетећих климатских промjена у свиjету, преко тероризма, пролиферациjе оружjа, заклjучно са свестраном бригом за будућност планете на коjу живимо можемо наћи само кроз сарадњу, кроз мултилатерализам, са организациjом Уjедињених нациjа у средишту тих напора – нагласио jе Ђукановић.

Сусрет са диjаспором представљао jе посебно задовољство, за Ђукановића.

– Заиста мислим да Црна Гора има све разлоге да буде поносна на своjе исељенике свуда jер показуjу невjероватну лоjалност Црноj Гори, а истовремено апсолутну грађанску одговорност према земљи свог избора гдjе остваруjу значаjне професионалне резултате. Сматрам да jе то нешто што представља наjснажниjи мост ововременог партнерства Црне Горе и Сjедињених Америчких Држава и убиjеђен сам да ће то бити и наjпоузданиjи мост наше будуће сарадње –закључио jе Ђукановић.