<p>Уставни одбор до сада интервјуисао шест од девет кандидата за судије</p>

Уставни одбор до сада интервјуисао шест од девет кандидата за судије / Иван Петровић Ипе

Ђукановић мора испоштовати Владу око амбасадора

Већина кандидата за судије Уставног суда указала да треба покренути поступак за оцјену уставности поступака предсједника државе

Предсједник државе Мило Ђукановић не би могао да мериторно одлучује о постављењу и разрјешењу дипломатских представника Црне Горе у иностранству, а поводом његове изјаве да Црну Гору не могу представљати они који су 2006. били против њене независности требало би покренути поступак пред Уставним судом да би се преиспитало да ли је дошло до кршења Устава који у члану 17 гарантује једнакост свих грађана. То се, између осталог, јуче чуло на сједници Уставног одбора на којем су интервјуисани кандидати за судије Уставног суда – замjеница омбудсмана Зденка Перовић, адвокат Сулеjман Гучи и судиjа Вишег суда Мирjана Поповић.

Одговараjући на питање посланика Демократског фронта (ДФ) Милуна Зоговића да ли је предсједник државе Ђукановић прекршио Устав изјавом да "ко је био против независности нема морално право да тражи сагласност Црне Горе да буде њен представник", а то је рекао поводом именовања амбасадора, и да ли је то довољно за иницијативу о његовом разрјешењу, Перовић је казала да за то треба покренути поступак пред Уставним судом.

– Сваки грађанин који је учествовао на референдуму допринио је том поступку и ти људи су активни чланови друштва. Предсједник Владе је рекао да није гласао за независност па данас представља земљу. Значи могуће је. Свако вријеме је погодно да се покрене поступак, немојте од мене тражити конкретне одговоре, јер ја сам професионалац и морам имати све чињенице и околности – саопштила је Перовић.
Посланик Грађанског покрета УРА Суада Зороњић казала је да је у изјави предсједника очигледно било елемената повреде Устава, па је питала кандидата за судију Сулејмана Гучија када би било могуће покренути поступак за Ђукановићево разрјешење. Гучи је одговорио да је то могуће након иницијативе посланика према Уставном суду и ако се испостави да је прекршио Устав.

Посланика Симониду Кордић (ДФ) интересовало је да ли предсједник државе може мериторно одлучивати о постављању и разрјешењу амбасадора, Гучи је казао да по Уставу то јесте овлаштење предсједника, али на предлог Владе након мишљења Скупштине.

– Он има право, али предлог Владе мора да се цијени и предсједник не смије мериторно да одлучује. Предлог Владе је коначан – казао је Гучи.
Бранку Бошњак (ДФ) је интересовало да ли је додјела станова судијама и предсједнику Уставног суда од Владе било мијешање у рад институције, те да ли је предсједник државе прекршио Устав одлагањем избора у Тивту иако није било проглашено ванредно стање.

– Непојмљиво је да се узимају станови ако имају већ један стан или да узимају кредит да поплочају купатило, то су могли код банке. Што се тиче избора, Устав је јасан – нема одлагања избора осим у ванредном стању и ратној ситуацији – казао је Гучи.

Кандидата Мирјану Поповић посланик Милун Зоговић је питао "за понижавање правосуђа јер је био само један кандидат за предсједника Врховног суда", што је био случај са Весном Меденицом. Поповић је навела да се у судству често за предсједника пријављује један кандидат, те да вјерује у прећутну колегијалност судија, па се не јављају на конкурсе, што она не сматра добром праксом, јер кад је већа конкуренција биће изабран бољи кандидат.

Судије да имају правосудни испит

Посланик Либералне партије Андрија Поповић казао је да је затечен чињеницом да има судија Уставног суда без правосудног испита, те питао Перовић за мишљење на шта је она казала да мисли да судије треба да имају завршен тај испит ако већ одлучују о пресудама, а не да имамо ситуацију да о томе одлучују људи који немају искуство у правосуђу. Истакла је да се систем може унаприједити само ако хоће. На питање Албина Ћемана из Демократа шта мисли о укидању рока од 18 мјесеци у ком Уставни суд треба да ријеши предмет, Перовић је казала да треба поштовати суђење у разумном року.

Перовић је, представљајући свој досадашњи рад, истакла да је суд у Стразбуру потврдио њено мишљење као замјенице омбудсмана када jе утврдила да је пореска Управа прекршила права адвоката "Дана" Небојше Асановића.

Бранку Бошњак (ДФ) интересовао је став Поповић о имунитету посланика, јер је Скупштина дала мишљење да имунитет важи само у пленарној сали, што је доказано противуставно, те да ли сматра да су посланици ДФ-а могли бити ухапшени послије поноћи када је усвајан Закон о слободи вјероисповијести. Питала је и за мишљење како треба поступати по уставним жалбама јер се сада ради селективно. Поповић се позвала на праксу Европског суда правде да посланик не може бити у притвору без скидања имунитета, те да ужива имунитет и да се не позове на њега. Што се тиче уставних жалби, оцијенила је да рјешавање предмета у року од четири године није добро и представља неефикасност у раду, те да треба увести рок за одлучивање.

Албанац никада није био судија у вишој судској истанци

Сулејман Гучи је указао да се пријавио за судију јер никада Албанац није био судија Вишег, Привредног, Апелационог, Врховног и Уставног суда. Посланик Милун Зоговић је казао да је то поразно посебно имајући у виду да су лидери Албанаца деценијама били у коалицији са ДПС-ом. Зоговић је питао Гучија да ли је Ђукановићева изјава била дискриминаторска када је рекао да Црну Гору не могу представљати они који су били против њене независности.

Гучи је истакао да су он и његова фамилија остајали без посла јер нису хтјели да буду дио Демократског савеза Албанаца, а што се тиче Ђукановићеве изјаве указао је да мора задржати право да се не изјасни, јер Уставни суд може одлучивати о томе, а он бити судија, па не жели да се изузима.

– Сматрам да Уставни суд није добро одвагао када су по службеној дужности покренули поступак за оцјену уставности норме по којој су били обавезни да у року од 18 мјесеци ријеше предмет. Та норма како је била написана није била уставна, али је Уставни суд то покренуо по службеној дужности, па се у јавности створио утисак да су то урадили ради сопствене привилегије, и коментарисало се да је то једини поступак по службеној дужности. То је умањило ауторитет суда. Одредба о року може се увести, али не на начин како је то било урађено – навела је Поповић.

Посланик Момо Копривица из Демократа питао је за покушај Државне изборне комисије да блокира именовање посланице Суаде Зороњић, те питао да ли је она смјела то да уради. Поповић је одговорила да треба поштовати изборну вољу грађана и примијенити закон како је написан.