Црногорска влада ниjе уважила препоруку западних партнера коjи су од ње затражили наставак и посвећеност евроатлантскоj агенди - послиjе политичких промjена у земљи, став jе предсjедника Мила Ђукановића.
Ђукановић, коjи Црну Гору представља на засjедању Генералне скупштине Уjедињених нациjа у Њуjорку, у интервjуу Гласу Америке указао jе да у том смислу, током посљедњих годину дана, ниjе било, како се изразио, ни милиметарског помака, јавља ВОА, преноси портал РТЦГ.
"Као што видите, то ниjе могуће. Знате да су три партнера у новом савезу владаjуће већине дан након завршетка парламентарних избора потписали споразум коjим су се обавезали да ће слиjедити стратешки курс кретања земље. Али уз ту формалност, наравно, требало jе током претходне године показати и стварну риjешеност да се настави путем усваjања европског система вриjедности и стварања претпоставке да Црна Гора у блискоj будућности буде заправо органски дио савремене европске цивилизациjе. Самим тим и одговоран дио евроатлантске интеграциjе”, указао jе Ђукановић, подсjећаjући да су сва преговарачка поглавља у приступном процесу Црне Горе Европскоj униjи отворна приjе прошлогодишњих политичких промjена.
Ниjе се, каже он, направио ни полукорак.
"Онаj полукорак коjи се сад очекуjе jе да нова влада испуни предуслове у поглављима 23 и 24 коjи се тичу владавине права, како би се Европска униjа огласила са оцjеном да смо испунили привремена мjерила коjа су нам дата и да би након тога отпочео процес затварања отворених поглавља. До данас се то ниjе догодило. Према томе, нема ни минималног помака. Оно што се догодило, нажалост, то су углавном били инциденти у оквиру одговорности наше владе за функционисање у НАТО савезу“, рекао jе Ђукановић.
Он jе подсjетио на случаj цурења информациjа неких од земаља чланица НАТО-а.
"Jако повjерљиви подаци коjи су укључивали и имена и презимена припадника безбjедносних служби других земаља, наших партнера у оквиру НАТО-а, исцурjели у jавност, а то се сматра заиста недопустивим пропустом“, рекао jе црногорски предсjедник, коjи тврди да jе у том случаjу нарушен кредибилитет власти као поузданог партнера Сjеверноатлантскоj алиjанси.
Увjерен jе да Русиjа покушава на Западном Балкану да осуjети европску и евроатлантску перспективу земаља чланица, што jе, како jе рекао, био покретач руске деструкциjе према Црноj Гори већ од 2016. године када се налазила пред вратима НАТО-а.
"Ми смо одољели тоj деструкциjи, Црна Гора jе ушла у НАТО, али то не значи да jе због тога заустављена руска деструкциjа. Напротив, рекао бих да сада присуствуjемо jош више разjареноj офанзиви из Русиjе према Црноj Гори и према Западном Балкану са идеjом да се кажњавањем Црне Горе, на неки начин, одврате све остале земље из нашег региона од чланства у НАТО-у и чланства у Европскоj униjи. Да ли ће Русиjа у томе успjети, jа се надам да не. Ако треба да вам кажем каква jе риjешеност Црне Горе да сачува своjе право на слободан избор будућности и да сачува своjе право на већ одабрани курс европске и евроатлантске интеграциjе, рећи ћу вам да jе то непоколебљиво", рекао jе Ђукановић.
На питање како риjешти изазов са амбасадорима, предсjедник каже да jе потребно jсамо "да и друга страна прихвати да кохабитациjа ниjе право jедне стране да испоручуjе своjе жеље и обавеза друге стране да прихвати такве жеље".
"Да jе приjе тога потребно поразговарати о ономе што су заjедничке идеjе у погледу одређеног питања, одређеног решења, у овом случаjу у погледу дефинисања оптималних персоналних решења за упражњена мjеста дипломатско-конзуларне мреже. Нажалост, Влада ниjе показала ту спремност. Дакле, приjе свега jе показала брзоплетост и реваншизам када jе разриjешила све амбасдоре коj су били у пуном мандату постављених од стране претходне власти, а да при томе ниjе мислила на процедуру именовања коjа подразумиjева сагласност предсjедника", рекао jе он.
Говорећи о томе да ли jе на неки начин прекршио Устав тиме што jе позивао да се устоличење митрополита премjести са Цетиња, Ђукановић одговара: "Моjе увjерење jе да нисам прекршио Устав. Моjе увjерење jе да као предсjедник државе апсолутно имам право да jасно саопштавам своjе ставове о одређеним питањима, без обзира наравно на одвоjеност државе и цркве. У овом случаjу сам говорио о jедном питању коjе jе носило, да кажем, jедан потенциjално експлозиван набоj коjи jе могао да угрози и стабилност Црне Горе и безбjедност људи коjи су већ наjавили своjа окупљања на Цетињу".
Кад jе риjеч о борби криминала у вриjеме бивше власти, он каже како мисли да се Влада односила заиста одговорно у границама своjих капацитета.
"Дакле, не желим нипошто да релативизирам оцjену о проблему корупциjе и организованог криминала у нашем региону, Црноj Гори - Европи у цjелини. То jе и немогуће. Мислим да смо улагали озбиљне напоре, оспособљавали институциjе, да смо постизали одређене резултате. Рекао бих да су се те оцjене, помало, провлачиле кроз извjештаjе аргументациjе коjима jе Европска униjа оправдавала своjу пасивност у политици проширења. Као што знате, ништа се озбиљно са бриселске адресе, ниjе предузимало већ неколико година на плану проширења. Да ли на том плану, сузбиjању корупциjе и криминала има jош посла? Има наравно. Да ли са тиме треба да се носи свака влада независно од њеног партиjско-политичког састава? Наравно… Поздравио сам очекивање нове владе да ће веома брзо направити неке искораке на том плану. Прошла jе година дана, као што видите, тих искорака нема. Наравно, сада ће се покушати прибавити разни алибиjи за то", рекао jе.
