- Ako bi, onda je ovo veliki iskorak u svakom smislu. A ako ne, onda je ovo potvrda da u politici nema apsolutnih neprijatelja, teorije o principima i ideologijama samo su mehanizam za političko potkusurivanje, u ovom slučaju preko Bošnjačkog naroda, a što je još pogubnije i još žalosnije preko nevinih bošnjačkih žrtava i najbolnije bošnjačke rane u koju se ne libe gurnuti prste ni evropejci ni (socijal)demokrate, ni četnici, niti ostali saveznici - kazao je Hadžić.
Nada je, ističe on, postojala nakon poraza 2020. godine da će DPS-SD-SDP uspjeti da pročisti svoje redove i iz opozicije bude alternativa novim političkim izazovima u Crnoj Gori.
- Mogu reći da sam i sam vjerovao u to, bez obzira što sam bio dio jednog vrlo kreativnog tima ljudi koji je bio presudan da ih sruši 2020. godine. Sada, politička trilogija najjače opozicione partije izgleda ovako: u Budvi mogu troprstaši, u Rožajama se “tuguje” Srebrenica, na Cetinju slavi “Majska zora”. No neka vide građani kako se preko noći razbija građanski koncept, a posebno Bošnjaci koji su podržavali ove partije decenijama unazad, a za uzvrat su imali šupalj nos do očiju i ništa više. Po onoj mudroj “ko se mača lati, od mača i pogine”, odnosno, priča DPS i Evropskog saveza oko žrtava Srebrenice danas njih reže kao oštrica, sada je svima jasno koliko samo tu priču troše i politikantski zloupotrebljavaju - Hadžić.
Poslije formiranja vlasti u Budvi, jasno je, kaže on, da može “svako sa svakim” jer, kako se pokazalo, svaka šubara može svima dobro da stoji.
- Ako su takozvani evropejci u Budvi mogli da se fleksibilno preslože, zašto bi bilo drugačije, recimo, u Bijelom Polju? Na kraju, ostaje samo da vidimo na modnoj pisti politike – kome će ova nova – stara šubara ljepše stajati i što bi rekao jedan moj poštovani kolega iz Parlamenta, mašala i hairli vam vlast u Budvi - zaključio je Hadžić.
