Божо Ласић / Божо Ласић-Божо Ласић
05/08/2021 u 07:50 h
Marko VešovićMarko Vešović
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

Ласић: Очекујем реакцију хрватске владе због Кривокапићевих ставова

Ласић је за "Дан" казао да је било какво посезање за територијом Републике Хрватске, попут полуострва Превлака, недопустиво

Начелник општине Конавле Божо Ласић рекао је да од Министарства вањских и европских послова Републике Хрватске очекује и тражи да упути оштру ноту црногорској влади због, како је истакао, поновног црногорског посезања за територијом те државе.

Ласић је за Дан казао да је било какво посезање за територијом Републике Хрватске, попут полуострва Превлака, недопустиво.

– Као општински начелник општине Конавле, на чијем подручју се налази рт Оштро, или колоквијално називано полуострво Превлака, не могу а да не реагујем на ставове црногорског премијера Здравка Кривокапића. Прије свега, не могу се отети утиску да је црногорска страна ово питање поновно актуелизовала због одређених унутрашњих потреба и у контексту преговора са Европском унијом, најављујући оснивање властите комисије, иако већ постоји међудржавна комисија састављена од представника Републике Хрватске и Црне Горе – навео је Ласић.

Он сматра да је очито да се новоформирана власт у Црној Гори покушава приказати као национална.

– Било је реално очекивати да ће промјеном власти у Црној Гори и питање разграничења са Хрватском, односно питање полуострва Превлаке, доћи на дневни ред, јер тако се новоформирана власт покушава приказати као национална, иако врло добро знамо ко све стоји иза избора нове власти у Црној Гори. Никако не могу прихватити тезу како граница на копну није регулисана када знамо да је она ријешена протоколом из 2002. године, који су потписале обје државе. Могуће је да се ради о заузимању што бољих позиција како би се што више остварило приликом рјешавања разграничења на мору – казао је Лисић.

Он је нагласио да о томе неће одлучивати политичари, него стручњаци.

– Као што знамо, о томе неће одлучивати политика већ струка, па стога не видим потребу да се овако непотребно дижу тензије између двије државе које су у посљедњих неколико година остваривале добру билатералну сарадњу, упркос неријешеним питањима, попут исплате накнаде логорашима из Мориња и Кумбора за вријеме Домовинског рата – навео је Лaсић.

Он очекује реакцију Министарства вањских и европских послова Републике Хрватске.

Спор траје деценијама

Упркос томе што је од потписивања Дејтонског споразума, којим је 1995. године окончан рат на једном дијелу подручја бивше Југославије, прошло више од двије и по деценије, Црна Гора и Хрватска још нијесу ријешиле, све су прилике, једини, али истовремено и крупан спор – међусобно разграничење на Превлаци код Херцег Новог.

Једно од могућих рјешења је међународни суд, али хрватски и црногорски званичници су апеловали да се рјешење потражи кроз разговоре. Међутим, засад рјешења нема. Прије неколико година, Загреб је тврдио да је Црна Гора маркирала нека подручја за истраживања нафте и гаса која су, по њиховом суду, хрватска. С друге стране, црногорска влада је Хрватској упутила приговор јер су, како је саопштено, мапе које је хрватска страна објавила и понудила потенцијалним концесионарима односе се на подручје за које није извршено разграничење, чиме је нарушен протокол о привременом режиму из 2002. године.

– Само ћу још једном нагласити да је рт Оштро недвосмислено у саставу Републике Хрватске још од времена Дубровачке републике и од нашег Министарства вањских и европских послова очекујем и тражим да упуте оштру ноту црногорској влади због њиховог поновног посезања за територијом Републике Хрватске – истакао је Лaсић.

Према изјавама званичника обје државе, за Републику Хрватску могући предмет спора је море, док је за Црну Гору то граница и на мору и на копну. То је недавно казао и шеф црногорске дипломатије Ђорђе Радуловић.

Полуострво Превлака се налази на улазу у Бококоторски залив, на граници Црне Горе и Хрватске. Након ратних сукоба дведесетих година прошлог вијека, Превлаку су преузели посматрачи Уједињених нација до 2002. године, када је утврђен протокол о привременом граничном режиму.

Према том протоколу, Хрватска има копнени дио полуострва и морски појас улаза у Боку которску од 550 метара, док је дио акваторијума уз лијеву обалу полуострва проглашен практично "ничијим морем". Тај статус је задржан до данас.

Хрватски министар вањских и европских послова Гордан Грлић Радман изјавио је у више наврата да је питање копненог разграничења између двије земље већ ријешено кроз низ потписаних споразума. Он је истакао да постоји воља за рјешавање овог питања.

По мишљењу министра Радуловића, потписани протокол функционише беспрекорно, а двије земље ће радити на формирању интерресорних комисија, за шта, како тврди, постоји воља обје стране.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
21. april 2024 16:44