Бивши предсједник Народне странке Предраг Поповић, каже да му односи са Србијом, након 15 година црногорске независности, све више личе на период из времена давних 90-тих година, и да су зато највише криви неки медији, аналитичари и квази научници,
Поповић који је био и шеф медијског пула Покрета за заједничку државу, за вријеме референдума 2006. године говорећи за портал Дана поводом 15 година црногорске независности сматра да у кварењу односа Црне Горе и Србије утичу они који не схватају да су ти односи увијек били и биће братски.
-То чине и једни и други! Никако да схвате да су односи Србије и Црне Горе били, јесу и биће, увијек братски, без обзира на степене слагања или неслагања њихових политичких елита, и без обзира на слагања или неслагање око теза да се ради о једном те истом, или о два различита народа. И не могу ти односи бити „исти као и према свим другим комшијским државама", јер би то имплицирало и став, нарочито погубан по нас у Црној Гори, да Црна Гора није матична држава и српског народа, који у њој живи, већ га тезом о „комшилуку", и једни и други, гурају у статус националне мањине, што он никада, у цијелој историји Црне Горе, није био. Напротив! И Црна Гора и Србија, односне њехове елите (срећом да ДПС више није „друга страна медаље"), морају да покажу веће међусобно разумијевање једних према другима, и никако не заборављају да више не живимо у заједничкој држави, гдје је слободнији пруступ у критикама био и схватљив. Укратко, мало више такта и мудрости и са једне, и са друге стране! Последњи тонови и поруке, нарочито од стране Црне Горе, храбре нас у увјерењу да ће временом, све доћи на своје право мјесто. Браћа смо, и тако треба и да се понашамо, и да се поштујемо – каже Поповић.
Он сматра да се сада после 15 година независности види да нису испуњена очекивања ни оних који су били за њену независност.
-Али, и међу њима постоји озбиљна разлика у очекивањима. Једни су, то је толико очигледно, сматрали да само побједницима са референдума, иначе брутално покраденог, припада Црна Гора, и да у њој не треба бити мјеста за присталице заједничне државе са Србијом. Начин на који су мислили да реализују тај наум, био је чиста дискриминација и својеврсни инжињеринг, тачније, сила! Посебно су на удару били Срби, али, и сви они други, који нису подржавали такав начин обрачуна са неистомишљеницима. Умјесто смиривања ситуације, и стварања амбијента, у којем би Црна Гора била комотна свима који у њој живе, дакле, држава једнаких шанси за све, режим је прибјегао продубљивању подјеле и свађа – истиче Поповић.
Он наглашава да су на основу тако креираног друштвеног миљеа, расла социјално-економска раслојавања, у којем су само одабрани добијали шансу за енормним богаћењем, послушни и лојални, могућност да пристојније живе, а противници таквог накарадног уређења, само прогон и сиромашење.
- Тако је настао систем тзв приватне државе. Протагонисти тог система су бранили своје позиције подјелама, тензијама, сукобима. За њих су сви други, били „издајници Црне Горе"! Но, како је међу њима било и доста оних присталица независности, који су се противили таквом начину управљања државом, онда су Ђукановић и ДПС, са својим „традиционалним (читај полушним) партнерима", отворили питање статуса, мјеста и улоге СПЦ, односно њене Митрополије и епископија, које су прогласили „главним непријатељима Црне Горе" – истиче Поповић.
Он сматра да је то рађено да би власт лакше оптужила за издају и све оне присталице независне Црне Горе, који су, умјесто учешћа у вјештачки изазваним проблемима, националним подјелама и сукобима, тражили одговорност за бесомучно пљачкање Црне Горе.
- Ко год би узвикнуо, „Уа лопови", био би опужен за издају државних и националих интереса, јер се, забога, нашао на истој страни са „доказаним издајницима", „посрбицама" , СПЦ, негаторима црногорске независности и којекаквих других одвратних поштапалица! Е, то је и био разлог зашто је незадовољство захватило и дио присталица независности, и зашто су се они, 30. августа прошле године, опредијелиле да им откажу даљу подршку, тачније, да не пристану на даља обмањивања. Народски речено, „када је дара превршила мјеру"! Многи ће рећи, и то оправдано, касно, али, боље икад,него никад – закључује Поповић.
