Popović: Spremne institucije otključavaju evropske fondove

U kontinuitetu stižu pozitivni signali da je Crna Gora najozbiljniji kandidat da postane naredna članica Evropske unije.

Među najnovijim ohrabrenjima je i činjenica da Evropska komisija već planira finansijske aranžmane za uključivanje Crne Gore u naredni sedmogodišnji budžet EU. U javnosti se sve više govori o milionima eura koje bi bile na raspolaganju nakon pristupanja, ali se vrlo rijetko pominje da ta sredstva neće doći sama od sebe. Kako naglašava Andrea Popović iz Mreže za evropske politike, da bismo po ulasku u EU mogli da koristimo novac iz evropskih fondova, projekte moramo spremati već danas.

Kao kandidat za članstvo u EU, Crna Gora koristi brojne prednosti procesa pristupanja. Punopravnim članstvom, kako se uvijek naglašava, otvaraju se dodatne mogućnosti, među kojima su i razni fondovi kroz koje bi Crna Gora mogla da finansira projekte u različitim oblastima, od infrastrukture i zaštite životne sredine, do podrške privredi, poljoprivredi, obrazovanju... Ipak, kako ističe Popović, samo članstvo ne donisi i garanciju da ćemo te fondove i otključati.

– Članstvo otvara pristup najznačajnijim razvojnim instrumentima koje EU nudi, a koliko ćemo ih iskoristiti zavisi isključivo od kvaliteta institucija i njihove sposobnosti da tim sredstvima upravljaju. U evropskoj politici postoji jedan pojam koji će za Crnu Goru u narednim godinama biti gotovo najvažniji, a to je apsorpcioni kapacitet. On predstavlja sposobnost države da raspoloživa evropska sredstva pravovremeno ugovori, efikasno realizuje i pretvori u mjerljive razvojne rezultate. Posebno je značajno što Evropska komisija u pripremi narednog Višegodišnjeg finansijskog okvira već razmatra scenario pristupanja Crne Gore EU. To je jasan signal da se evropske institucije pripremaju za mogućnost našeg članstva. Od ključnog je značaja da se istim intenzitetom priprema i Crna Gora, kako bi od prvog dana članstva bila spremna da maksimalno iskoristi sredstva koja će joj biti dostupna – kazala je Popović za "Dan".

Popović: Ako bude partijskih sukoba, i istorijska šansa lako pada

Kako je naglasila, naredni period mora biti period intenzivne izgradnje institucionalnih i administrativnih kapaciteta.

– Bez stručne administracije i kvalitetno pripremljenih projekata, nema ni uspješnog korišćenja evropskih sredstava. To podrazumijeva uspostavljanje efikasnog sistema koordinacije između svih nivoa vlasti, razvoj kvalitetnog portfolija zrelih projekata i kontinuirano ulaganje u stručne kadrove koji poznaju pravila evropskog finansijskog upravljanja. Bez toga će i najveće finansijske mogućnosti ostati samo neiskorišćen potencijal. Crna Gora mora razmišljati nekoliko godina unaprijed. Projekti koji će se finansirati iz evropskih fondova nakon članstva moraju se pripremati danas. To podrazumijeva završenu tehničku i projektnu dokumentaciju, riješene imovinskopravne odnose, kvalitetne analize troškova i koristi, usklađenost sa evropskim politikama i spremnost za sprovođenje javnih nabavki odmah po otvaranju mogućnosti finansiranja – kaže naša sagovornica.

EU ne dijeli pare po automatizmu

Ukoliko članstvo u EU dočekamo sa nedovoljno stručnom administracijom i bez spremnih projekata, poljedice mogu biti višestruke, upozorava Popović.

– Jedna od najvećih zabluda u javnosti jeste da članstvo automatski znači i pristup evropskom novcu. To jednostavno nije tačno. EU ne raspoređuje sredstva državama članicama po automatizmu, već finansira isključivo kvalitetno pripremljene projekte koji ispunjavaju veoma zahtjevne finansijske, tehničke i proceduralne standarde. Upravo zbog toga, najveći izazov će biti koliko ćemo biti sposobni da ih povučemo i kvalitetno realizujemo. Ukoliko administracija ne bude dovoljno stručna, ako projekti ne budu dovoljno pripremljeni ili tenderska dokumentacija ne bude u potpunosti usklađena sa pravilima EU, posljedice mogu biti višestruke – od kašnjenja u realizaciji projekata i finansijskih korekcija, do obustave finansiranja ili gubitka dijela raspoloživih sredstava – rekla je Popović.

Da članstvo u EU nije garancija razvoja, te da sve zavisi od pripreme, kako ukazuje, pokazuju iskustva drugih država.

– Poljska je vjerovatno najbolji primjer kako se članstvo može pretvoriti u snažan razvojni zamajac. Zahvaljujući dugogodišnjoj pripremi administracije i projektne baze, evropski fondovi postali su pokretač modernizacije saobraćajne infrastrukture, regionalnog razvoja i konkurentnosti privrede. Portugal i Irska strateški su ulagali u obrazovanje, inovacije i razvoj ljudskog kapitala, stvarajući temelje dugoročnog ekonomskog rasta, dok je Hrvatska već u prvim godinama članstva evropskim fondovima finansirala neke od svojih najznačajnijih infrastrukturnih projekata. S druge strane, Rumunija i Bugarska su u prvim godinama nakon pristupanja imale znatno niže stope iskorišćenosti evropskih fondova upravo zbog nedovoljno razvijenih administrativnih kapaciteta, slabije pripreme projekata i institucionalnih ograničenja – kazala je Popović.

Preuzmite našu aplikaciju