<p> </p>

<p>Ђукановић и политичка већина без договора о амбасадорима</p>

Ђукановић и политичка већина без договора о амбасадорима / фото: Срђа Бољевић

Сукоб извршне власти и предсједника државе: За девет мјесеци није постављен ниједан амбасадор

Од укупно 12 именовања која су у процедури, још увијек формално ниједан амбасадор није преузео дужност у земљи пријема, саопштили из МВП

Од избора нове владе, почетком децембра прошле године, није постављен званично ниједан нови амбасадор. Иако је Влада до сада опозвала 14 и усвојила предлоге за именовање 12 амбасадора, до сада није именован ниједан амбасадор и то је потврђено за,,Дан" из Министарства вањских послова (МВП).

– Од укупно 12 именовања која су у процедури, још увијек формално ниједан амбасадор није преузео дужност у земљи пријема – наводе из овог ресора.

Министар вањских послова Ђорђе Радуловић казао је прије два дана како предсједник Црне Горе Мило Ђукановић и даље опструира именовање појединих амбасадора, али се нада да ће се коначна рјешења наћи у дијалогу, након љетњих одмора.

Радуловић је истакао да је предсједник више пута поновио да нико ко је гласао за заједничку државу на референдуму 2006. године неће моћи да представља земљу, али да су се јавили и други критеријуми.

Министар Радуловић раније је навео да су он и потпредсједник Владе Дритан Абазовић у посљедњих пар мјесеци, три пута иницирали састанак са предсједником Ђукановићем, али да одговор нису добили.

Статус амбасадора Црне Горе у иностранству показао се као највећи проблем у функционисању кохабитације између предсједника државе Мила Ђукановића и Владе премијера Здравка Kривокапића, а именовање нових амбасадора одиграва се у сложеним политичким околностима.

Уставне одредбе су јасне

Према Уставу Црне Горе, предсједник државе поставља и опозива амбасадоре и шефове других дипломатских представништава Црне Горе у иностранству, на предлог Владе и уз мишљење одбора Скупштине надлежног за међународне односе.

Закон о вањским пословима Црне Горе оставља могућност да министар вањских послова постави специјалне изасланике у процедури која не захтијева усаглашавање са другим државним органима, укључујући и предсједника.

Промјена амбасадора који су припадали или били блиски Демократској партији социјалиста (ДПС), била је једна од првих одлука Владе конституисане три мјесеца након парламентарних избора августа прошле године.

Конкретно, сукоб Владе и предсједника државе Мила Ђукановића почео је након консултација, гдје је разговарано о 18 кандидата Владе за амбасадоре Црне Горе од којих је 11 за Ђукановића било неприхватљиво.

Након тога, Ђукановић је 15. јуна ове године обавијестио надлежне у појединим државама да не постоји сагласност власти које учествују у кохабитацији у Црној Гори о предлогу кандидата који би Црну Гору представљали у тим земљама. У питању су амбасадорске позиције у Албанији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Kини, Мађарској, Сједињеним Америчким Државама, Словенији, Србији, Светој столици, Шпанији, Уједињеним Арапским Емиратима и Европској унији.

Истовремено, предсједник је позвао Владу да обустави или повуче захтјеве за агремане, а, према неким информацијама, писао је званичницима једног броја држава тврдећи да црногорски кандидати немају његову подршку.
Из МВП су, међутим, питали како су из кабинета предсједника могли информисати надлежне органе земаља о наименовањима која, како тврде, нијесу ни разматрана на Влади и нијесу у формално-правној процедури.