НОВО РУКОВОДСТВО ДИК-а ДА ИНИЦИРА ОТВАРАЊЕ СЈЕДНИЦА ЗА ЈАВНОСТ
Центар за грађанско образовање (ЦГО) позива новог предсједника Државне изборне комисије (ДИК) да, да у оквиру својих надлежности, а у складу са циљем јачања транспарентности рада тог тијела, иницира отварање сједница ДИК-а за јавност и медије, сматра сарадник на пројектрима Дамир Суљевић.
Како истиче, ЦГО већ дуже вријеме указује на потребу да заинтересована јавност буде упозната са садржајем сједница, а о којима је до сада могла бити информисана искључиво путем штурих записника објављених на сајту те институције.
- Чињеница да чланови ДИК-а, како се наводи у извјештајима ОЕБС/ОДИХР мисија, још увијек нису обвезници кодекса понашања којим би био успостављен виши степен њихове непристрасности, оправдава и интерес јавности да буде ближе упозната са њиховим радом. На тај начин, подиже се и лични степен одговорности сваког од чланова, чије су улоге у доношењу бројних контроверзних одлука, које су пратиле рад тог тијела у посљедње вријеме, остајале на наличју колективног одлучивања - наводи Суљевић.
Нажалост, како додаје, политичке партије нису искористиле прилику да при конституисању новог сазива ДИК-а именују одговорније представнике, већ су на те позиције, најчешће, именована лица која су ту функцију обнашала и у претходном сазиву.
- Подсјећамо да је ЦГО због одређених одлука тог тијела из претходног сазива поднио и више кривичних пријава, од којих је дио још увијек у поступку пред надлежним тужилаштвом. Такође, Државна ревизорска институција (ДРИ) је прошле године извршила ревизију финансијског пословања ДИК-а за 2020. годину, на иницијативу ЦГО-а. Том приликом, утврђене су бројне неправилности у раду ДИК-а, које су у великом дијелу одговарале ономе на што је ЦГО претходно указивао - додаје.
Суљевић наглашава да је ЦГО поздравио недавну одлуку ДИК-а којом су укинуте накнаде за присуство сједницама, цијенећи да је то добар почетак новог руководства у правцу спровођења неопходних реформи и отклона од незаконитих пракси.
- Стога, цијенимо да би први наредни корак морало бити стварање формално правних и техничких предуслова за отварање сједница за јавност. ДИК би, такође, употребом дигиталних сервиса и социјалних мрежа, али и јачањем комуникације са медијима, морао успоставити бољи систем комуникације са грађанима и цивилним сектором, што би за резултат имало и размјену различитих опсервација, а које би у коначном допринијеле квалитетнијем раду те институције - закључује Суљевић.
