Kristijan Timonije / - MAGAZIN.MK

Тимоније: Познајући Црногорце, ником не савјетујем да се мијеша у формирање Владе

Истина је да се државе са највишим степеном демократије договарају када треба бранити заједничке вриједности и послати, ако је потребно, заједничке поруке у одређеним околностима. Што се мене тиче, не знам да је Француска некада утицала на именовање неког члана владе, каже француски амбасадор

Амбасадор Француске у Црној Гори Кристијан Тимоније сматра да је Црна Гора сада више него икада на челу европског пута. Он тврди да се његова држава никада није мијешала у именовање било којег члана Владе.

Француски амбасадор је у интервјуу за „Дан“ истакао да је демократска смјена власти произвела неколико нежељених колатералних ефеката који су успорили процес у поглављима 23 и 24 и тиме подстакли лоше расположење Брисела, па чак и преиспитивања у европским престоницама.

– Ипак, Црна Гора остаје непоколебљива на том путу и све се да поправити. Реформски процеси постоје, али за њих је потребно да се у Скупштини покрене политичка и институционална машинерија, да се Влада уједини око приоритетног европског пројекта и да постоји консолидована већина за судске реформе. Актуелна криза нам је показала једну Црну Гору која је у потпуном складу са дипломатијом Европске уније и санкцијама које су одговор на руску агресију. Поздравили смо ту храброст и одлучност и нећемо то заборавити. Државе или појединце који његују истински европски дух препознаћемо по њиховим дјелима у овом круцијалном тренутку, навео је Тимоније.

Отварање дијалога

Залагали сте се за отварање дијалога опозиције и владајућих партија. Да ли у овом тренутку може доћи до њега и да ли су наши политичари који су разговарали са Вама исказали потребу за тим? Већ мјесецима нам све партије тврде да желе дијалог, а дијалог још није отворен. Заустављен је напредак у поглављима 23 и 24. У овим околностима очекујемо отворен и искрен став који се не своди на приступ који би се могао резимирати на сљедећи начин: „Оно што је наше је наше, а о вашем се може преговарати“. Политичка смјена власти 2020. године отворила је простор за политичку културу компромиса, што је више него икада потребно да би се одблокирао европски пут. О

Да ли је чврст став Ваше земље када је у питању проширење ЕУ могао утицати и на опадање мотивације за улазак у ЕУ, не само људи у Црној Гори, већ и у читавом региону?

Подршка европском путу Црне Горе никада није била овако јака. Резултати последњих истраживања су недвосмислени: три четвртине врло подијељеног јавног мњења подржава чланство у ЕУ. Предсједавајући Скупштине Црне Горе, г. Страхиња Булајић, у вези са овим био је недвосмислено јасан и одлучан приликом нашег последњег сусрета у присуству шефа мисије Делегације ЕУ у Подгорици. На свим састанцима које сам иницирао како бих представио приоритете француског предсједавања Савјету Европске уније осјетио сам исту вољу. Приоритет који је предсједник Макрон дао Балкану и његов план да окупи снаге региона на конференцији у Паризу у јуну мјесецу, којом приликом ће се обиљежити крај француског предсједавања, имао је снажан одјек и овдје и у другим главним градовима региона. Ако смо ми ваш приоритет, онда сте и ви наш конкретан приоритет. У тешким тренуцима можете рачунати на нас као да сте већ чланови породице.

Предстоји формирање мањинске владе или, евентуално, расписивање ванредних парламентарних избора. У Црној Гори се често говори да нам стране амбасаде формирају владу, и у том контексту се помиње и Француска, као земља Квинте. Истина је да се државе са највишим степеном демократије договарају када треба бранити заједничке вриједности и послати, ако је потребно, заједничке поруке у одређеним околностима. Што се мене тиче, не знам да је Француска некада утицала на именовање неког члана Владе. Познајући природу Црногораца и партија, без изузетка, не бих се упуштао у то и никоме то не бих савјетовао. Црна Гора треба сама да направи свој избор у складу са својим основним европским опцијама, а у овим околностима потребно је да што прије имамо легитимног, јасног и лојалног партнера. Легитимност подразумијева већину плус један глас у Скупштини или нове изборе. „Већина је већина“, изјавила је једном приликом висока представница ЕУ, госпођа Могерини. То је суштина.

Рат у Украјини ујединио Европу

Да ли је Европа довољно снажна да „преживи“ овако велике ратне сукобе на свом тлу, без обзира што се не ради о чланицама Европске уније? Рат који води Русија је дао повода за до сада најуједињенији, најјачи и најусклађенији одговор Европе на неку међународну кризу. Без иједног противног гласа, упркос различитости традиција, географског положаја и интереса, донијели смо одлуку о санкцијама без преседана какве су замрзавање трансакција и средстава Централне банке, што је довело до пада рубље, замрзавање имовине предсједника Путина и његових наводних сарадника и оних који су јахтама побјегли, а који су годинама пустошили Русију, али и одлуку о снабдијевању наоружањем украјинских снага. Такође, водимо савршено координирану акцију, у којој учествује и црногорска дипломатија, у погледу изоловања Русије и постизања масовног осуђивања кршења међународног права. Ове околности јачају одлучност Француске да у оквирима Алијансе ради на консолидовању европске моћи и суверенитета. Европски пројекат је овим постао оснажен и више него икада жив. Р

Како Француска гледа на рат у Украјини и гдје види рјешење?

Француска вјерује у дијалог и супротставља се сваком прибјегавању сили у рјешавању отворених питања између држава. Од свог именовања за предсједника Републике Француске, Макрон је више пута пружио руку свом руском колеги, по цијену и да буде критикован. До последњег тренутка тражили смо начин да се избјегне актуелна трагедија која враћа Европу на њене најгоре тренутке из тридесетих година прошлог вијека. Дубоко нас је разочарао став руске стране, која је у последњем тренутку погазила дату ријеч о наставку разговора. На бруталан начин су прекинути преговори и сада треба одговорити на руску агресију и издају свих њених међународних обавеза. Француско предсједавање Европској унији имало је одлучујућу улогу у увођењу санкција као одговор на агресију без преседана.

Балкан у служби развоја и европских вриједности

Да ли дешавања у Украјини могу да се пренесу на Балкан, наравно мислим на политичке утицаје? Балкан, који карактеришу историјске различитости, политичке подјеле и подјеле на нивоу заједница, а понекад и оспоравања граница и државности, остаје осјетљива тачка. Он тражи од нас разумијевање и будност, али и поновно конкретно ангажовање које је линија водиља француске политике на Балкану у служби развоја и европских вриједности. То ће бити најбољи начин за супротстављање лошим утицајима који, под плаштом религије и културних афинитета, и уз помоћ дезинформација, само желе да дестабилизују регион. Јасно је да неки руски кругови не желе ништа друго него да произведу немире тамо гдје нису у стању да остваре напредак. Заједно са осталим савезницима, радимо на успостављању активне борбе против дезинформација, као најбољег начина заштите правих информација које почивају на истинским и провјереним чињеницама. Више него икада охрабриваћемо дијалог између Скопља и Софије, Приштине и Београда, и пратити поштовање Дејтонског споразума. Ситуација у Украјини треба да буде лекција за све, а Балкан, који је изложен већим ризицима, биће предмет наше посебне пажње са циљем да се подрже снаге реда и обесхрабре оне друге

Ми смо уз Украјину и на билатералном плану пружамо јој сву нашу помоћ како би пружила отпор, а на међународном плану, уз примјерну дипломатску помоћ Црне Горе, водимо правну борбу за потпуну изолацију Русије. Отпор који пружа Украјина, санкције, повратак здравом разуму руских руководилаца и осјећај за правду, који је суштинска вриједност истинског руског народа, морали би да доведу до повратка на разговор о ономе о чему се може разговарати. У овом тренутку треба зауставити агресију, довести до повлачења руске војске и одустајања од неразумних оптужби и захтјева.