Основна идеја "Отвореног Балкана" јесте да је то процес за земље које немају скору перспективу уласка у Европску унију (ЕУ). То је прављење једног пакета у институционалном смислу који би омогућио бољи промет грађана и на неки начин представљао симулацију ЕУ. "Отворени Балкан" тражи велика улагања у законодавном смислу и све друге инфраструктуре, као што то тражи и ЕУ. Има смисла једино у једном случају: да чланство државе у ЕУ није реално наредних 20-30 година. У противном, ако је споро чланство изгледно или има шансе, ви нећете прилагођавати своју инфраструктуру, процесну, правну, "Отвореном Балкану", јер већ то све радите за ЕУ, казао је у разговору за "Дан" професор Златко Вујовић, предсједник Центра за мониторинг и истраживање (ЦЕМИ).
"Отворени Балкан" су у новембру 2019, под неформалним називом "Мини Шенген", покренули предсједник Србије Александар Вучић, премијер Албаније Еди Рама и тадашњи премијер Сјеверне Македоније Зоран Заев, ради стварања зоне слободног кретања робе, услуга и људи на Западном Балкану.
Црна Гора, Босна и Херцеговина (БиХ) и Kосово још увијек нису приступили тој иницијативи.
Наредни самит иницијативе биће одржан у Охриду 7. и 8. јуна, а црногорски премијер Дритан Абазовић најавио је присуство као посматрач. Дио његових колега из Владе га подржава у томе, док је дио против ове иницијативе и тврде да је она лоша замјена за Европску унију.
Вујовић сматра да у овом тренутку Црна Гора има реалне шансе за скоро учлањење у ЕУ и да ту шансу мора искористити.
– Када кажем скоро учлањење, мислим на период до пет година. У том периоду се од нас очекује да интензивирамо све оно што смо обећали, добијемо завршна мјерила на јесен ове године, а након тога ће се десити убрзано затварање низа поглавља. Ја очекујем, уколико на јесен добијемо завршна мјерила, да само ове године затворимо најмање шест поглавља – истиче Вујовић.
Према његовом мишљењу, власт шаље доста контрадикторне поруке.
– Са једне стране кажете државама "Отвореног Балкана", прије свега предсједнику Србије Александру Вучићу, да ви желите да будете дио те иницијативе, а с друге стране Европској унији поручујете да ви не очекујете да ћете да испуните њихове захтјеве. Представници наше владе, прије свега премијер, али и неки други министри, шаљу поруку да они не вјерују да ми можемо испунити услове да у наредних пет година будемо спремни да уђемо у ЕУ. "Отворени Балкан" није лоша идеја, али само ако нећете у ЕУ – казао је Вујовић.
Како је додао, постоје интереси неких наших европских партнера да будемо дио те иницијативе.
– Та иницијатива је добра за земље које не могу очекивати скоро чланство у ЕУ, о чему је причао и предсједник Макрон, да ће у неким случајевима проћи деценије прије чланства, па се тражи неки оквир гдје би оне могле да минимализују штету што неће бити дио ЕУ. Ми се увијек можемо придружити "Отвореном Балкану", али то не треба да нам буде приоритет. Понављам, "Отворени Балкан" је добар само ако Црна Гора нема европску перспективу. Нас ће наши западни партнери подржати да што прије уђемо у ЕУ – наводи Вујовић.
Како је додао, уколико не успијемо да постанемо дио европске породице, тада ће ова иницијатива бити добра.
– То је та друга лига, гдје се поставља питање желите ли да се квалификујете за прву лигу, ЕУ, или вас неко убјеђује да је много боље да сте у другој лиги. Не могу да схватим поруке функционера које кажу да је "Отворени Балкан" добар, јер се онда шаље порука ЕУ да желите да уђете у ЕУ, али да баш и нијесте спремни за то. Кључна ствар је да државни функционери и наша дипломатија убиједе ЕУ да смо спремни за њу. То је исто као да неко хоће да дигне кредит у банци и онда каже банкару да није сигуран да може да враћа кредит – закључио је Вујовић.
Од покретања иницијативе 2019. године, аргументи за "Отвореног Балкана" и против њега углавном се своде на политичке. Kада се говори о економским аспекту, потенцирају се предности заједничког тржишта, али и мањка привредних баријера.
