Инсистирање парлементарне већине под вођством ДФ-а да, мимо Уставом предвиђене већине, бира врховног државног тужиоца, односно в.д., имаће своjе посљедице и на процес европских интеграциjа. Персоналне грешке су увиjек могуће, па и приликом избора носилаца правосудних функциjа, али их jе релативно лако исправити. Нормативно назадовање, на шта су jасно указивали из Венециjанске комисиjе и ЕК, има много траjниjе посљедице и за очекивати jе да буде додатно проблематизовано у наредном извjештаjу о напретку ЕУ, каже Боjан Зековић, потпредсjедник СДП-а.

- Покушаj нове власти да простом већином бира чланове Тужилачког савјета, коjи би касниjе за в.д. ВДТ-а, мимо Устава поставили лице коjе и не мора бити из Државног тужилаштва, показуjе намjеру да се неопходност промjена у Тужилачкоj организациjи злоупотриjеби на начин што би оно било потчињено садашњоj и свакоj будућоj политичкоj већини - каже Зековић.

Истиче да је намjера да значаjан дио, могуће и већину Тужилачког савjета чине активни адвокати вишеструко проблематична. Ситуациjа у коjоj jе адвокат уjутру у судници супротна страна или преговара о споразуму са државним тужиоцем, док поподне оцjењуjе квалитет рада тог државног тужиоца, односно одлучуjе о његовом напретку, класични jе примjер системског конфликта интереса.

- Надамо се да ће чињеница да jе комплетан правосудни систем у в.д. стању или дисфункционалан, што прави озбиљне посљедице за грађане и угрожава ефикасност система, коначно бити препозната и од предсjедника Скупштине Бечића, кога мjесецима позивамо да покрене парламентарни диjалог, а коjи, ако занемаримо jулску симулациjу, то упорно одбиjа - истиче Зековић.