/ Договор водећих субјеката није на видику

Без двотрећинске већине за кључне реформе

Не видим начин да у овом парламенту може доћи до већине која ће обезбиједити избор врховног државног тужиоца или оних чланова Судског савјета који се бирају у Скупштини, истиче Драган Шоћ

Консензус водећих политичких снага у Црној Гори који би се преточио у двотрећинску већину за избор челника тужилаштва и темељну промјену изборног законодавства није ни на видику, оцијенили су правници и политички аналитичари. Двотрећинска већина потребна је да би се промијенио Закон о избору одборника и посланика, али и да се изаберу врховни државни тужилац и дио чланова Судског савјета. Саговорници „Дана“ сматрају да у оваквом политичком амбијенту није реално очекивати договор између власти и опозиције.
Адвокат и бивши министар правде Драган Шоћ каже да би усвајање измјена закона о тужилаштву које су сада у оптицају значило да врховни државни тужилац не може ништа значајно да промијени, због тога што мандат има само привремено.
– Без стварних, уставних промјена, дошли бисмо до тога да су практично два система константно у блокади и у в.д. стању. С друге стране, не видим начин да у овом парламенту може доћи до те већине која ће обезбиједити избор врховног државног тужиоца или оних чланова Судског савјета који се бирају у Скупштини – истиче Шоћ.

Доминирају политички договори

Скупштина Црне Горе формирала је прошлог мјесеца Одбор за свеобухватну изборну реформу, али, по оцјени Веселина Радуловића, тешко се могу очекивати квалитетне измјене изборног закона.
– И уколико се договоре, то ће бити неки трули политички договор. У прошлости су се једино на тај начин и договарали када је било потребно, па су успјели да изаберу врховног државног тужиоца или судије Уставног суда. Тако да ће можда изгласати и изборне законе – каже Радуловић.

Адвокат Веселин Радуловић сматра да је један од кључних проблема то што политички представници желе да контролишу тужилаштво.
– Вјероватно се боје да би независни тужилац и њих могао ставити на тапет. Нажалост, када је у питању избор врховног државног тужиоца, али и судија Уставног суда, политичке партије посматрају ускостраначке интересе. Не води се рачуна о томе да се на такву функцију предложи неко ко је стручан. Мислим да ни убудуће није реално очекивати да се постигне тај договор и да се изабере неко ко би посао обављао професионално – казао је Радуловић.
Он подсјећа да је актуелни вршилац дужности врховног државног тужиоца изабран квалификованом већином.
– За њега није гласала само владајућа структура из тог периода, већ и један дио опозиције, али мислим да је то било првенствено из политичких мотива. Бојим се да ће се та пракса наставити и даље, док год имамо политичку елиту овакву каква јесте – рекао је Радуловић.
Нацрт закона о тужилаштву који ће бити пред посланицима 11. маја садржи и рјешење о ограничењу мандата вршиоца дужности врховног државног тужиоца на осам мјесеци, без могућности поновног избора. Kако су истакли предлагачи, ограничавањем трајања мандата на осам мјесеци, без могућности поновног избора, усвајају се примједбе из мишљења Венецијанске комисије о могућем „заобилажењу“ уставних одредби које дефинишу избор врховног државног тужиоца.
Извршни директор Центра за грађанске слободе Борис Марић каже да представници опозиције и власти морају преговарати како би дошли до рјешења.
– У супротном, политички контекст ће се наставити у овој динамици, а сада немамо адекватан деблокирајући механизам да бисмо добили пуноправни потребни избор са пуним легитимитетом и легалитетом, прије свега врховног државног тужиоца, али и чланова Судског савјета, који су неопходни за пуно функционисање правосудног система – наглашава Марић.
Према његовом мишљењу, требало би размислити о амандманским промјенама Устава.