Дјеца страдала у НАТО бомбардовању Мурина / -ин4с
23/03/2022 u 12:26 h
Darko JovovićDarko Jovović
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

У Црној Гори током НАТО бомбардовања страдало шест цивила, међу којима и троје дјеце: Ране не зарастају, а неправда боли

Током НАТО бомбардовања страдало је шест цивила у Црној Гори, међу коjима троје дjеце – Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Jулиjа Брудар. Страдали су и Вукић Вулетић (1953), Милка Кочановић (1930) и Маноjло Коматина (1927)

То крваво прољеће дубоко је урезано у мојим сјећањима. Године пролазе, а ране све више боле. Тешко је наћи мртвог оца раскомаданог стомака, своја три мртва ученика и убијене драге комшије. Тешко је сазнање да су убијене дјевојчице дошле да купе сладолед и да се никада више нијесу вратиле кући, са тугом у очима за "Дан" прича професор Радомир Коматина, чији је отац Манојло страдао 1999. године приликом бомбардовања Мурине.

”Од мандатара за састав евентуалне нове мањинске владе Дритана Абазовића, и поред упорног инсистирања, остали смо ускраћени за одговор да ли ће посјетити Мурино и да ли ће се поклонити тамошњим невино страдалим цивилима током НАТО бомбардовања

– Исто толико тeшка је неправда са којом су се мјештани суочавали свих ових година, јер су црногорски званичници окретали главу од Мурине и њених жртава и понашали се као да је то било сасвим нормално, огорчен је Коматина.

image

Мурино након НАТО бомбардовања

Дан

Са њим су сагласни и остали Мурињани, док од мандатара за састав нове евентуалне мањинске владе Дритана Абазовића, и поред упорног инсистирања, нијесно могли добити одговор на питање какав је његов став по питању НАТО бомбардовања на некадашњу СР Југославију. Остали смо ускраћени и за одговор да ли ће Абазовић посјетити Мурину и да ли ће се поклонити тамошњим невино страдалим цивилима. На ова питања није одговорено ни из Абазовићевог кабинета, иако смо то тражили у више наврата.

Без одговора зашто је бомбардовано Мурино

Предсједник Удружења "НАТО жртве" Милан Мирковић наводи да је послије бомбардовања Мурина постала заборављено мјесто и да још нема званичног одговора зашто су у овој вароши гађани цивилни објекти.

– Боли нас што на овај крај нико не окреће главу, и што нико на прави начин није сагледавао последице које је оставило НАТО бомбардовање. Умјесто помоћи и напретка, имамо расељавање становништва и уништену привреду. Основали смо НВО како би бар неко помогао породицама погинулих и становништву Мурине. Скупљали смо податке и покушали да сазнамо ко је и зашто наручио бомбардовање Мурине, али у томе, нажалост, нијесмо успјели. Помоћ смо тражили и од Владе Црне Горе, но нико од надлежних нас није удостојио чак ни негативног одговора. Послије свега остаје нам само да гледамо како са Муринске чесме, гдје су уклесани ликови и имена жртава, тече вода вјечитог непребола – нагласио је Мирковић.

На сјутрашњи дан прије 23 године почело је НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (СРЈ) у којем је за 11 недјеља, према незваничним подацима, погинуло око 2.500 цивила и око 1.000 војника и полицајаца. У бомбардовању СРЈ, које је трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, здравствене установе, медијске куће и војни објекти. Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. Влада Црне Горе је тада одбила да прихвати ратно стање које је Београд прогласио са НАТО-ом, иако су неки од првих пројектила пали на објекте на територији Црне Горе. На мети су 24. марта 1999. године били касарна "Милован Шарановић" у Даниловграду, војни аеродром у Голубовцима и радарско-комуникацијски објекат Ратне морнарице Војске Југославије на Обоснику у Боки которској. Црни дим се вио и са Црног рта код Бара. Тог дана је у касарни у Даниловграду погинуо војник Саша Стојић из Београда, а теже су повријеђена два војника, од којих један на аеродрому Голубовци. Током НАТО бомбардоваља, и то 30. априла 1999. године, бројни пројектили пали су и на варошицу Мурину. Тада је страдало шест цивила, међу коjима су троје дjеце – четрнаестогодишњи Мирослав Кнежевић (1985), тринаестогодишња Оливера Максимовић (1986) и десетогодишња Jулиjа Брудар (1989). Стариjи страдали били су Вукић Вулетић (1953), Милка Кочановић (1930) и Маноjло Коматина (1927).

image

Кривокапић прошле године одао почаст невино страдалим жртвама

-МНШ Мурино

Полагање вијенаца

И предсједник Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе Радан Николић истиче да су руководеће структуре својим понашањем свих ових година дискриминисале НАТО жртве у Црној Гори.

– Ако се доносе резолуције за страдање људи у окружењу и даље у свијету, зашто онда неко не помене да би требало донијети и резолуцију којом би се осудило убијање невиних жртава од стране НАТО снага? Још једном се питам зашто се примјењују двоструки аршини за оне који су у раним дешавањима изгубили своје животе на простору бивше Југославије. Поводом 23 године од НАТО агресије на СРЈ и 31 године од почетка погибија војника ЈНА из Црне Горе у оружаним сукобима у Словенији, Хрватској и БиХ, Удружење бораца ратова од 1990. године, уз подршку Општине Никшић, породица и поштовалаца палих бораца, организује 24. марта у 9 часова полагање вијенаца на споменик на Тргу војводе Шака Петровића – Никшић, посвећен борцима из Никшића погинулим у ратовима 1991/1999. године. Истог дана, у 18 часова, у сали ЈУ "Захумље" Никшић, биће представљено друго измијењено и допуњено издање спомен-књиге "Задња линија одбране" са биографијама 320 погинулих бораца из Црне Горе. Полагање вијенаца 24. марта општинска удружења бораца из деведесетих организоваће и на споменике палим борцима 1991/1999. у Мојковцу, Беранама и Андријевици, а саборци, пријатељи и породице палих бораца Драгана Бјелановића и Марка Аврамовића истог дана положиће вијенце на њихова гробна мјеста у Тивту. Као и прошле године, полагање вијенаца на споменике палим борцима из деведесетих у касарнама Војске Црне Горе у Подгорици – Маслине и Даниловграду биће организовано 15. септембра – на Дан Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе, а на споменик у Гранчареву – Бијело Поље, традиционално, на Васкрс, 24. априла текуће године, саопштио је Николић.

Мурињани подсјећају да је од црногорских званичника њихово мјесто, уз одавање поште поменутим жртвама, једино посјетио још увијек актуелни премијер Здравко Кривокапић. Међутим, како наводе, ни након политичких промјена у Црној Гори ништа није урађено да се са државног нивоа да на значају датуму када је у Мурини од стране НАТО снага проливена невина крв.

– Доносе се резолуције и осуђују злочини који су се десили изван Црне Горе. Међутим, нико се није сјетио да донесе резолуцију о осуди масакра невиних који се од стране НАТО бомбардера десио у Мурини. Нијесмо ми губавци, него људи који су на правди Бога изгубили своје најмилије. Помињу се различити геноциди у окружењу, а нико неће да каже да се управо у Мурини догодио геноцид, јер овдје нијесу убијани војници него недужни цивили и дјеца и то без икаквог упозорења – поручује Коматина.

Овој констатацији придружује се и Мирко Кнежевић, чији је четрнаестогодишњи син Мирослав страдао приликом бомбардовања Мурине.

– Званичници су се понашали као да се у Мурини није ништа ни догодило, иако су наша дјеца од НАТО пројектила раскомадана на Муринском мосту. Никакве сатисфакције за нас јадне родитеље није било. Нико од званичника није хтио да објасни зашто су то урадили овим недужним људима, нашој дјеци, која су тек требало да живе. Нико да нам олакша муке – са сузама у очима прича Кнежевић.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
30. septembar 2022 23:25