Болница у Доброти / -Архива

Дјецу са менталним обољењима шаљу у иностранство

Статистика каже да су посттрауматски стресни поремећаj, напади панике, опсесивно комплузивни поремећаjи и генерализовани анксиозни поремећаj у порасту за око 30 до 40 одсто, истиче психолог Дома здравља Подгорица Анђела Голубовић

У Црној Гори и даље не постоје потпуни услови за лијечење пацијената, посебно дјеце са менталним поремећајима јер Клинички центар и Специјална болница за психијатрију у Котору немају адекватне просторне и кадровске капацитете за збрињавање обољелих. Омбудсман je у годишњем извјештају који је објављен овог мјесеца упозорио да не постоје услови за формирање дјечје клинике за психијатрију због чега се пацијенти којима је потребно стационарно лијечење упућују у државе региона.

Иначе, у мају се обиљежава мјесец менталног здравља.

Према Стратегији унапређења менталног здравља до 2023. године све болнице у Црној Гори располажу са укупно 310 кревета за лијечење психијатријских пацијената. Од тога болница у Котору располаже са 237 кревета, док клиника за психијатрију Клиничког центра располаже са 40 кревета, Општа болница Никшић са 26, а ОБ Бијело Поље са седам кревета. Капацитет болнице у Котору је 237 постеља, док се просjечан броj пациjената на хоспиталном третману креће од 250 до 280. Иако је најављена изградња затворске болнице и нове Клинике за психијатрију, такви пројекти још нијесу започети. Из те установе јуче нам нијесу одговорили на питања о тренутној ситуацији и капцитетима за пацијенте.
Заштитник људских права и слобода у годишњем извјештају истиче да је радећи на поjединачним случаjевима током 2021. године, као и пратећи остваривање права дjеце генерално, нажалост констатуjе да jош увиjек нема помака на успостављању капацитета за болничко лиjечење дjеце са психичким проблемима.

– Због одређених проблема поjединоj дjеци jе неопходна и помоћ љекара одговараjуће струке – психиjатра, а коjу због недостатка капацитета у Црноj Гори, као и кадрова одговараjуће струке, jедно вриjеме уопште ниjесу могла добити. Министарство здравља истиче да jе проблем како системски, тако и вишегодишњи, и да jош увиjек нема услова за формирање Клинике за психиjатриjу гдjе би дjечjа психиjатриjа имала посебан улаз, простор, кадар и опрему коjа би задовољила потребе, те да ниjесу у могућности да релизуjу смjештаj дjеце са психиjатриjским проблемима. Пациjенти, ове доби, код коjих постоjи потреба за стационарним третманом, упућуjу се на лиjечење у установе у окружењу. Заштитник изражава забринутост због стања у области здравствене заштите и пасивности државних органа у проналажењу начина за нужну хоспитализациjу дjеце коjа испољаваjу психиjатриjске проблеме, иако на то указуjе у дугом временском периоду и у односу на конкретне случаjеве. Заштитник jе дао препоруке Влади и надлежном министарству ради рjешавања ове проблематике – наводе у извјештају.

Не постоји податак колико се новца издваја за ментално здравље

Шишовићева наводи да искуства са терена указуjу на неадекватну бригу о популациjама коjе су у повећаном ризику за развоj менталних изазова и у jавности немамо конкретниjих података о распрострањености проблема менталног здравља.

– За сада не постоjе прецизни подаци о средствима коjа се издаваjаjу за област менталног здравља, али jе чињеница да су она недовољна и да jе неопходно унаприjедити буџетско планирање и реализациjу буџета у овоj области. Овдjе, приjе свега, мислимо на повећање кадровских капацитета, изградњу дуго планиране клинике за психиjатриjу као и успостављање регионалног баланса када jе у питању доступност сервиса подршке менталном здрављу. Оно што нас jако брине jесте чињеница да су програми за хоспитализациjу и лиjечење малољетника у Црноj Гори веома лимитирани а често и непостоjећи а све jе чешће jе помоћ потребна управо младима – појашњава Шишовићева.

Психолог у Дому здравља Подгорица Анђела Голубовић казала је јуче за "Дан" да је дошло до пораста стресних, анксиозних и напада панике за око 30 до 40 одсто.

– На научним скуповима се све више говори о ехо пандемиjи, односно о порасту одређених психиjатрских синдрома након пандемиjе. Статистика каже да су посттрауматски стресни поремећаj, напади панике, опсесивно комплузивни поремећаjи и генерализовани анксиозни поремећаjи у порасту за око 30-40 одсто. Анксиозност и депресиjу често прати посттрауматски стресни поремећаj, а поремећаj се манифестуjе кроз субjективни осjећаj емоционалне тупости, кошмарне снове и непрестано проживљавање трауме путем флешбекова или слика. Адолесценти коjи су по први пут изгубили члана фамилиjе, jављаjу се због посттрауматскиг стресног поремећаjа и траже психолошки супорт. Пациjенти све више долазе и жале се на бол и нелагоду у грудима, зноjење, лупање и убрзан рад срца, вртоглавицу, страх од лудила или страх од смрти. Сви ови поремећаjи последица су свакодневног хроничног стреса и потиснутих, неизражених емоциjа и осjећања – истиче Голубовић.

Програмска директорка у ЦАЗАС-у Сања Шишовић оцијенила је јуче за "Дан" да Црна Гора има лимитарaне ресурсе за лиjечење и смjештаjа пацијената са психијатријским поремећајима.

– Такође, услуге коjе су доступне у jавном здравству су ограничене и често jе потребно финансирати психотерапиjу из свог џепа а то не смиjемо допустити. Стратегиjа за ментално здравље наводи лимитиране ресурсе система за борбу против све више растућих броjки пациjената из области менталног здравља сваке године. Поред ограничења коjа се тичу техничких капацитета и људских ресурса, Стратегиjа истиче лимитиране резултате у превенциjи менталних обољења, непостаjање брзог одговора, неадекватну сарадњу међу различитим пружаоцима услуга, као и неjеднаке опциjе за превенциjу и третман за пациjенте у различитим региjама/градовима у земљи. Ипак, због ограничених капацитета jавно-здравственог система, ограничењима проузрокованим мjерама за сузбиjање пандемиjе, велики броj људи ниjе успио да добиjе на вриjеме потребну психолошку подршку током пандемиjе – каже Шишовићева.