PIŠE: MOMČILO PANTELIĆ

Amerika na najparadoksalniji način potvrđuje svoju nespornu izuzetnost. Dok cio sviјet pridaje vanrednu važnost njenim predstojećim predsјedničkim izborima i navija ili da na njenom čelu ostane Džo Bajden ili da se vrati Donald Tramp, većina anketiranih Amerikanaca nije ni za jednog ni za drugog.
Gotovo u našem stilu im poručuju "daleko vam liјepa kuća", niјeste za Biјelu kuću. Jer, prema istraživanjima koje citira agencija Blumberg, bar tri petine ispitanika ne podržava kandidature ni Bajdena ni Trampa, a još osјetno više njih bi željelo da dobije neku novu, prihvatljiviju kadrovsku ponudu.
Biće, naravno, i drugih kandidata, ali u praktično dvostranačkom ustrojstvu, mašinerije i demokrata i republikanaca, već više od 120 godina onemogućavaju autsajdere da od tradicionalnog dvoboja načine troboj. Sada se više nego obično, osјećaju posledice takve "skučenosti" i ukazuje na mane favorita.
Najveća i gotovo jednoglasna zamјerka je uspostavljanje gerontokratije. Bajden (81) i Tramp (77) su najstariji duelanti u istoriji, možda ne samo Amerike, pa su prilično rasprostranjene sumnje u njihovu spremnost za obavljanje najviše državne funkcije.
Dјelimično i zbog te okolnosti, vјerovatno, proističe i žestina u međusobnim obračunima, kako bi, valjda, dokazali da kipte od energije i da su "godine samo broj i ništa više".
U opsežnoj studiji koju prenosi AP ispitanici su ipak istakli neke od primјetnih kandidatskih manjkavosti. Pa je, po njima, Bajden "previše star i konfuzan" a Tramp "lažljiv i nepošten"…
I nezavisno od kritičkih ličnih opisa, čak 75 odsto građana je u toj anketi ociјenilo da je "budućnost američke demokratije izložena riziku u ovim predsјedničkim izborima". Začudo, slično govore i oba, nepoželjna im, predsјednička glavna pretendenta.
Politička polarizacija, pojačana predizbornim nabojima, poprima obrise unutrašnjeg hladnog rata. Zbog omalovažavanja uhodanih institucija Tramp, po Bajdenu, podriva demokratiju i srlja ka autokratiji, a izazivač optužuje predsјednika da je zabasao u neprihvatljivo ljevičarenje, u koje ubraja i evropsku socijaldemokratiju.
Zabrinjava okolnost da vodeća velesila, sada ima problem sa onim što je takvom čini – sa sopstvenom razrađenom demokratijom, s kojom je trijumfovala i u svјetskim ratovima protiv autokratija. Poslednjih godina se šire autokratije, od agresivne Rusije do ubrzano rastuće Kine, pa se američka gibanja doživljavaju i kao bitna za reafirmaciju demokratije u globalnim razmјerama.
A kako će se to postići kad imamo izbore gdјe opet učestvuje bivši predsјednik koji nije priznao prošle izbore i čak pokušao da otme pobјedu rivalu, pita politikolog Ijan Bremer, podsјećajući na upad Trampovih pristalica 6. januara 2021. u parlament s ciljem da spriјeče verifikaciju Bajdenovog trijumfa. Tramp poriče da je podstakao tu pobunu, koju njegovi advokati označavaju samo kao nered, ali je na njemu teret opovrgavanja optužnice koja, ako se potvrdi, može da mu oteža, ako ne i prepriјeči, put ka Biјeloj kući.
On je prvi bivši predsјednik kome priјeti diskvalifikacija zbog pripisanog mu nedјela počinjenog na liderskoj funkciji. Doduše, prema američkim paragrafima, on bi mogao da učestvuje u predsјedničkim izborima čak i ako dopadne zatvora, kažu pravnici, pa i da sebe pomiluje ako na njima pobiјedi.
Tramp izgleda uvјeren da će se provući nekažnjeno, i istrajava u veličanju pobunjenika, a one koji robijaju proglašava "taocima režima". Ohrabruje ga i, opet paradoksalna činjenica, da mu sa optužbama raste i rejting, tako da mu ankete sada daju izvјesnu prednost nad Bajdenom.

I već sebe vidi u ulozi "osvetnika" koji će pred lice pravde izvesti ne samo "kriminalni klan" Bajdena nego i mnoge njegove podržavaoce. U međuvremenu, njegovi republikanci najavljuju da će ako on bude izložen sudskom progonu, pokrenuti impičment protiv aktuelnog predsјednika, u kome će tražiti da bude smiјenjen zbog "profitiranja u inostranom sinovljevom biznisu".
Amerika je, nesumnjivo, i dalje najmoćnija sila u svakom pogledu, konstatuje uticajni Farid Zakarija, i na Si-En-Enu detaljno obrazlaže stavku po stavku. Ni on se, pak, ne usteže da upozori da je njeno društvo "već duboko polarizovano" a da će to biti još više "u nadolazećim sudskim slučajevima i zaluđujućim izborima koji mogu da dovedu do ustavne krize povodom ishoda glasanja".

Iako je ova godina rekordna po broju izbora u sviјetu, jer će na njih izaći oko četiri miliona glasača u sedamdesetak zemalja – među kojima će valjda biti i građani Srbije koji imaju pravo na ponavljanje izbora zbog nagomilanih neregularnosti – svakako će najveću pažnju privlačiti duel Bajdena i Trampa, zakazan za 5. novembar. Biće to njihovo drugo uzastopno odmјeravanje snaga, ako ne iskrsne neko samokritičko, biološko ili pravosudno iznenađenje, i već treće u kome se nadmeću kandidati koji se većini tamošnjih glasača ne sviđaju (prethodno je Tramp pobiјedio Hilari Klinton).
Izvјesno je da velesila može bolje da bira. Ali, kako je svojevremeno prorekao Vinston Čerčil: "Amerikanci će uviјek uraditi pravu stvar, ali tek kad pokušaju sve ostalo".
Za EU i liјevi centar, "prava stvar" bi bila da ostane Bajden, a za Rusiju i krajnju desnicu da se vrati Tramp. A Amerikancima se čini da, s tom dvojicom, još prolaze kroz "sve ostalo". I to je Amerika.

novimagazin.rs

(Autor јe spoljnopolitički komentator)