Kad je teško, Kina

Piše: Borislav Korkodelović

Za­pad­ni me­di­ji pi­šu o pre­ko­mjer­noj voj­noj ras­pro­stra­nje­no­sti Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i nji­ho­vim neo­dr­ži­vim rat­nim na­po­ri­ma.U me­đu­vre­me­nu se po­čet­ni stav Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Ki­ne u ve­zi s osu­dom ne­le­gal­nog na­pa­da na Iran, su­prot­no Po­ve­lji Uje­di­nje­nih na­ci­ja i bez od­lu­ke Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti, pro­mije­nio. No­vo­na­sta­la si­tu­a­ci­ja kao stra­te­ški im­pe­ra­tiv za Pe­king tra­ži sve ak­tiv­ni­ju ulo­gu NR Ki­ne u ra­tu u Za­pad­noj Azi­ji.

Ne­u­spjeh Va­šing­to­na stvo­rio je opa­san va­ku­um. Po­što se voj­ne mo­guć­no­sti is­cr­plju­ju, a po­li­tič­ka vo­lja sla­bi, Va­šing­ton kao da tra­ži iz­laz ko­ji će mu omo­gu­ći­ti da sa­ču­va obraz. Ten­zi­je su oštre me­đu sa­ve­zni­ci­ma Va­šing­to­na u Za­li­vu, od ko­jih su ne­ke osta­le s tek ne­ko­li­ko da­na za­li­ha ra­ke­ta pre­sre­ta­ča i pri­vat­no in­si­sti­ra­ju na okon­ča­nju ne­pri­ja­teljsta­va. Iran se, upr­kos sna­žnom ot­po­ru, su­o­ča­va s ogrom­nim eko­nom­skim gu­bi­ci­ma i pi­ta­nje je do­kle mo­že da odr­ži stal­nu voj­nu go­to­vost.

Dok se u re­gi­o­nu ko­le­ba­ju, glo­bal­ni eko­nom­ski uti­ca­ji su opi­plji­vi – naf­ta ko­šta vi­še od 100 do­la­ra po ba­re­lu, a Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond upo­zo­ra­va na "ne­za­mi­sli­vu" in­fla­ci­ju. Za ve­li­kog uvo­zni­ka ener­ge­na­ta po­put NR Ki­ne to bi mo­glo da re­me­ti eko­nom­sku sta­bil­nost. Dru­ga naj­ve­ća (po ne­kim mje­ri­li­ma i pr­va) eko­nom­ska si­la svije­ta na po­čet­ku je spro­vo­đe­nja am­bi­ci­o­znog 15. pe­to­go­di­šnjeg pla­na raz­vo­ja (2026–2030), ko­ji vo­di do u osno­vi raz­vi­je­nog so­ci­ja­li­stič­kog dru­štva u 2035.

No, usred glo­bal­ne pa­ra­li­ze, NR Ki­na se do­ži­vlja­va kao do­sled­na i an­ti­rat­na si­la. U apri­lu je u Pe­kin­gu za­bilje­žen po­rast di­plo­mat­skih ak­tiv­no­sti na vi­so­kom ni­vou, ugo­stiv­ši po­zna­te stra­ne li­de­re i čla­no­ve kra­ljev­skih po­ro­di­ca ko­ji tra­že glo­bal­nu sta­bil­nost.

Bi­li su to taj­land­ska prin­ce­za, pre­sto­lo­na­sled­nik Abu Da­bi­ja (sje­di­šta se­dam Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta), pred­sjed­ni­ci Vi­jet­na­ma i Mo­zam­bi­ka, špan­ski pre­mi­jer, (po­sle špan­skog kra­ljev­skog pa­ra u no­vem­bru 2025), ru­ski mi­ni­star spoljnih po­slo­va. Pe­king je u pr­voj če­tvr­ti­ni 2026. ugo­stio i li­de­re Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, Nje­mač­ke, Fin­ske i Ir­ske.

Ne­dav­ne po­sje­te ne­sum­nji­vo su po­ve­za­ne s ame­rič­kom i izra­el­skom voj­nom ak­ci­jom pro­tiv Ira­na i naft­nom kri­zom. Po­ka­zu­ju da me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca uve­li­ko oče­ku­je da će NR Ki­na igra­ti ak­tiv­ni­ju ulo­gu u va­žnoj fa­zi.

Ki­na odr­ža­va sta­bi­lan raz­voj. Ne sa­mo da je obez­bije­di­la unu­tra­šnju sta­bil­nost, po­sta­la je i urav­no­te­žu­ju­ća si­la u ne­mir­nom svije­tu. To je do­stig­nu­će, upr­kos ra­stu­ćim ri­zi­ci­ma u Or­mu­skom mo­re­u­zu, pre­ki­di­ma u tran­spor­tu vi­tal­nih ma­te­ri­ja­la i ne­sta­bil­noj cije­ni ener­gi­je ko­ji su uči­ni­li glo­bal­nu tr­go­vi­nu i in­du­strij­ske eko­si­ste­me ra­nji­vim, ne­za­bilježe­no bar po­la vije­ka. U Pe­kin­gu ko­men­ta­ri­šu da ne­ke si­le ima­ju na­gon da tr­go­vi­nu pre­tvo­re u oruž­je, pre­ki­nu in­du­strij­ske i lo­gi­stič­ke ve­ze i is­ko­ri­ste re­gi­o­nal­ni ha­os, ozbiljno pod­ri­va­ju­ći sta­bil­nost svjet­skog eko­nom­skog po­ret­ka.

Borislav Korkodelović

politika.rs

Upr­kos pre­ki­di­ma ključ­nih mor­skih ar­te­ri­ja, Ki­na odr­ža­va sta­bil­nu pro­iz­vod­nju – uku­pan do­ma­ći pro­iz­vod po­ras­tao je u pr­voj če­tvr­ti­ni za pet od­sto u od­no­su na isti pe­ri­od 2025. Odr­živ je iz­voz in­du­strij­skih pro­iz­vo­da, osnov­nih po­trep­šti­na i no­vih ener­get­skih pro­iz­vo­da, osla­nja­njem na vla­sti­ti cje­lo­vit in­du­strij­ski si­stem, ra­zno­li­ku struk­tu­ru snab­dije­va­nja ener­gi­jom i do­bro us­po­sta­vlje­ne lo­gi­stič­ke mre­že.

Isto­vre­me­no, Ki­na je kao naj­ve­ća tr­go­vin­ska si­la svije­ta, ne­po­ko­le­blji­vi za­go­vor­nik otvo­re­nih i odr­ži­vih glo­bal­nih la­na­ca snab­dije­va­nja, te­me­lja glo­bal­ne sta­bil­no­sti. Za­to po­dr­ža­va sve na­po­re za de­e­ska­la­ci­ju u re­gi­o­nu po­li­tič­kim i di­plo­mat­skim sred­stvi­ma.

Vi­še od to­ga, NR Ki­na je za ma­nje od mje­sec da­na iza­šla s dva do­ku­men­ta ra­di rje­ša­va­nja ra­stu­ćih ten­zi­ja na Bli­skom is­to­ku i u re­gi­o­nu Za­li­va. U apri­lu je pred­sjed­nik Si Đin­ping pred­sta­vio pred­log od če­ti­ri tač­ke za ja­ča­nje mi­ra u re­gi­o­nu. Si­je­va ini­ci­ja­ti­va na sa­stan­ku s pre­sto­lo­na­sled­ni­kom Abu Da­bi­ja še­i­kom Ha­li­dom bin Mu­ha­me­dom bin Za­je­dom el Na­hja­nom nu­di al­ter­na­tiv­ni di­plo­mat­ski pri­stup obez­bje­đi­va­nju re­gi­o­nal­ne sta­bil­no­sti.

Ovaj pred­log na­gla­ša­va va­žnost mi­ro­lju­bi­ve ko­eg­zi­sten­ci­je (ko­ju su NR Ki­na i In­di­ja uvr­sti­le još 1954). Ze­mlje u re­gi­o­nu po­zva­ne su da po­boljša­ju od­no­se i stvo­re za­jed­nič­ku sve­o­bu­hvat­nu bez­bjed­no­snu ar­hi­tek­tu­ru. Na­gla­še­na je va­žnost po­što­va­nja su­ve­re­ni­te­ta, te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta i si­gur­no­sti ze­ma­lja re­gi­o­na. Po­zva­no je na uskla­đe­nost s me­đu­na­rod­nim pra­vom i pro­pi­si­ma, oču­va­njem si­ste­ma u či­jem su sre­di­štu UN i po­što­va­nje me­đu­na­rod­nih pra­vi­la. Za­go­va­ra se kom­bi­na­ci­ja raz­voj­nih ini­ci­ja­ti­va s bez­bjed­no­snim na­po­ri­ma za ja­ča­nje re­gi­o­nal­ne sta­bil­no­sti.

Ra­ni­je u mar­tu, ki­ne­ski mi­ni­star spoljnih po­slo­va Vang Ji i pot­pred­sjed­nik Vla­de Pa­ki­sta­na Mu­ha­med Išak Dar na­ja­vi­li su u Pe­kin­gu ini­ci­ja­ti­vu s pet ta­ča­ka za ob­na­vlja­nje mi­ra i sta­bil­no­sti u re­gi­o­nu. Ini­ci­ja­ti­va tra­ži hi­tan pre­kid ne­pri­ja­teljsta­va; po­če­tak mi­rov­nih pre­go­vo­ra bu­du­ći da su di­ja­log i di­plo­ma­ti­ja je­di­ne odr­ži­ve op­ci­je; bez­bjed­nost ci­vil­nih obje­ka­ta; si­gur­nost plo­vid­be mor­skim pu­te­vi­ma; pre­vas­hod­nost Po­ve­lje UN.

NR Ki­na, kao ve­li­ka eko­nom­ska, po­li­tič­ka i voj­na svjet­ska si­la, ak­tiv­no uče­stvu­je u ko­or­di­na­ci­ji mi­rov­nih na­po­ra za re­gi­o­nal­ne su­ko­be i ja­ča­nje sta­bil­no­sti. Omo­gu­ći­la je 2023. u Za­pad­noj Azi­ji skla­pa­nje spo­ra­zu­ma iz­me­đu ključ­nih re­gi­o­nal­nih dr­ža­va, ši­it­skog Ira­na i su­nit­ske Sa­u­dij­ske Ara­bi­je, a na­red­ne go­di­ne sa­rad­nju 18 ri­val­skih pa­le­stin­skih frak­ci­ja. Še­fo­vi di­plo­ma­ti­je Vang i Dal po­sle do­go­vo­ra o ini­ci­ja­ti­vi u pet ta­ča­ka uče­stvo­va­li su na mi­rov­nim pre­go­vo­ri­ma Pa­ki­sta­na i Av­ga­ni­sta­na o uza­jam­nim pre­ko­gra­nič­nim na­pa­di­ma.

Mo­del uče­šća NR Ki­ne u "po­sre­do­va­nju na Bli­skom is­to­ku" dru­ga­či­ji je ne­go dru­gih tu­đih ak­te­ra. Za raz­li­ku od za­pad­nog mo­de­la in­ter­ven­ci­je "bez­bjed­nost iz­nad sve­ga", Pe­king na­gla­ša­va "raz­voj iz­nad sve­ga" u svom uče­šću u us­po­sta­vlja­nju glo­bal­nog po­ret­ka i re­gu­li­sa­nju su­ko­ba. To pod­ra­zu­mije­va ja­ča­nje re­gi­o­nal­ne sta­bil­no­sti kroz du­go­roč­na ula­ga­nja, po­ve­zi­va­nje in­fra­struk­tu­re i za­jed­nič­ki raz­voj kao glav­nu spoj­ni­cu.

Za Ki­nu je mi­rov­no dje­lo­va­nje du­bo­ko uko­rije­nje­no u ši­roj eko­nom­skoj stra­te­gi­ji, po­seb­no Ini­ci­ja­ti­vi "Je­dan po­jas, je­dan put" (BRI), ko­ja te­ži stva­ra­nju me­đu­za­vi­sno­sti iz­me­đu dr­ža­va i ta­ko struk­tur­no sma­nje­nje vje­ro­vat­no­će su­ko­ba. Ovo od­ra­ža­va lo­gi­ku te­o­ri­je ko­mer­ci­jal­nog svije­ta da vrijed­nost ši­re­nja tr­go­vin­skih i in­ve­sti­ci­o­nih ve­za nad­ma­šu­je tro­ško­ve su­ko­ba.

Uče­šće NR Ki­ne u ini­ci­ja­ti­vi od pet ta­ča­ka ilu­stru­je pro­ži­ma­nje di­plo­ma­ti­je i eko­nom­ske stra­te­gi­je u pri­stu­pu te dr­ža­ve rje­ša­va­nju su­ko­ba. Ti­ho po­dr­ža­va­ju­ći i gu­ra­ju­ći pred­log, a po­zi­ci­o­ni­ra­ju­ći se kao po­ten­ci­jal­ni ga­rant, Ki­na na­sto­ji da us­po­sta­vi pre­go­va­rač­ki pro­ces.

To je pro­mi­šljen na­sta­vak ki­ne­skog dr­žav­nog pri­stu­pa eko­nom­skoj sfe­ri. Osla­nja­ju­ći se na bli­sko part­ner­stvo s Pa­ki­sta­nom, Pe­king vi­di Isla­ma­bad ne sa­mo kao di­plo­mat­skog po­sred­ni­ka – s ob­zi­rom na nje­go­vu spo­sob­nost da odr­ži rad­ne od­no­se i s Ira­nom i sa SAD – već i kao ključ­ni eko­nom­ski čvor u ini­ci­ja­ti­vi BRI. Pre­ko bi­la­te­ral­nog eko­nom­skog ko­ri­do­ra, Pa­ki­stan po­ve­zu­je Ki­nu s Bli­skim is­to­kom pu­tem in­fra­struk­tu­re i tr­go­vin­skih mre­ža, ja­ča­ju­ći si­stem me­đu­re­gi­o­nal­ne in­te­gra­ci­je.

Stra­te­ški zna­čaj za­pad­ne Azi­je ta­ko­đe ob­ja­šnja­va sve ve­će uče­šće Pe­kin­ga. Umje­sto da se osla­nja na voj­nu in­ter­ven­ci­ju, NR Ki­na na­gla­ša­va uza­jam­nost, ula­ga­nja i me­đu­za­vi­snost. To je mo­del svije­ta u ko­jem sta­bil­nost ni­je na­met­nu­ta, već je pod­sti­če eko­no­mi­ja. Ovaj pri­stup vo­di ka glo­bal­nom po­ret­ku u ko­jem me­đu­za­vi­snost, a ne do­mi­na­ci­ja, po­sta­je te­meljna osno­va za spre­ča­va­nje su­ko­ba.

politika.rs

(Autor je no­vi­nar)

Mišljenja objavljena u tekstovima autora nisu nužno i stavovi redakcije „Dana"