PIŠE: MOMČILO PANTELIĆ

Mir kao da je nepoželjan gost na Bliskom istoku. I kad uspe da se tamo nekako umuva, ubrzo biva otјeran.
Trenutno je u njemu, prema jednoj od kolebljivih računica, čak više oružanih sukoba nego država, kojih je petnaestak. Do samo priјe nekih 110 dana je ličio na region koji se odriče ratoborne prošlosti: normalizovani su odnosi nekoliko arapskih zemalja sa Izraelom kao i između Saudijske Arabije i Irana, a na pragu je bilo i uspostavljanje slične veze Rijada s Tel Avivom.
A onda je došlo do terorističkog upada Hamasa u Izrael i uzvratnog satiranja Pojasa Gaze, što je podstaklo niz drugih surovih, pa i teško objašnjivih, olakih obračunavanja. Na državnom nivou, u tome su se najviše angažovali Izrael i Iran, pucajući jedan protiv drugog, ali ne direktno nego preko posrednika.
I to neskriveno. U težnji da zauzetost velikih sila u međusobnim preganjanjima, od Ukrajine do Dalekog istoka, iskoriste da bi izborile sebi glavne uloge u regionu, pucaju na sve strane.
Izrael, prvenstveno po Hamasu i Hezbolahu, ali i po uporištima u Siriji, koje istrajno podupire Teheran. A Iran je ovih dana raketirao lokacije u Iraku i Siriji, na kojima su se, po njemu, nalazile izraelske špijunske i baze antiiranskih terorista.
Na ovim "proksi" teritorijama učestali su i obračuni između američkih tamo stacioniranih jedinica i proiranske gerile. Ujedno jemenski Huti napadaju brodove u Crvenom moru, kao odgovor na "imperijalizam Vašingtona i Tel Aviva", na šta im Amerikanci i Britanci uzvraćaju žestokim bombardovanjem. Nešto priјe toga je i Jordan raketirao pogranični dio Sirije gdјe su, kako se izvјeštava, bila skladišta krijumčara droge koje podržava Iran. A Turska je projektilima obasula dјelove i Sirije i Iraka, na kojima su, kaže, uporišta Ankari suprotstavljene kurdske gerile…

Dok je ovaj tekst išao u štampu, pripremana je još jedna sјednica Savјeta bezbјednosti UN, prvenstveno posvećena traženju načina da se isposluje primirje u Gazi, i da se nekako obuzda širenje sukoba po Bliskom istoku. Ali, uprkos 70 godina međunarodnih napora da se problemi rјešavaju diplomatskim putem i bez nasilja, lideri širom sviјeta sada pokazuju veću spremnost da međusobne nesaglasnosti raščišćavaju potezanjem oružja, konstatovao je Jens Lerke, iz Kancelarije UN za humanitarnu koordinaciju. I zapitao "Da li ulazimo (kao čovјečanstvo) u doba rata"?
Mnogi diјele njegovu strepnju. Razaranja po Bliskom istoku i Ukrajini, uz istrajne napetosti oko Tajvana i zbog zloupotrebe vјeštačke inteligencije imaju potencijal da sviјet uvedu u novi veliki rat.
Zasad je izvјesno da mogu bitno da utiču na tok predsјedničkih izbora u Americi, od čijeg ishoda prilično zavise budući međunarodni odnosi. Ostane li Džo Bajden u Biјeloj kući, po svemu sudeći oni se ne bi bitno promiјenili iako bi trebalo, a ako se u njoj opet nastani Donald Tramp, istumbali bi se poprilično i SAD i sviјet. Bivši predsјednik pokazuje sklonost ka odstupanju od demokratske tradicije, ne štedi pohvale antievropskom desnilu, a i zavidi nesmenjivosti autokratskih lidera.
Tramp je, doduše, izdejstvovao normalizacije Arapa sa Izraelom, ali je naudio palestinskim ciljevima, među kojima je i zahtјev da steknu sopstvenu državu. Lakoća podјele na dobitnike i gubitnike u njegovoj režiji, dopriniјela je sadašnjem košmaru. Kao i previdi Bajdenove politike, čiji je savјetnik za nacionalnu bezbјednost ociјenio kako je Bliski istok ušao u najmirniji period u ovom viјeku, da bi ga ubrzo demantovao rat Izraela i Hamasa i iz njega proizišle drame, koje pojedini analitičari upoređuju sa otvaranjem Pandorine kutije.
U globalnoj tranziciji s jednopolarnog na multipolarni sviјet, nalik prelasku s jednopartijskog na višestranački sistem, ispostavilo se i izrazito jačanje "sporednih" aktera. Kontrola nad njima je oslabila i Americi, koju izraelski premijer više ne sluša dovoljno, i Iranu koji tvrdi da gerile koje je osnivao, ili bar pomagao, sada dejstvuju nezavisno od njega.
Tako cio region upada u još veće neizvјesnosti. U svoj svojoj originalnosti, on je donekle i oličenje ukupne svјetske situacije. Jer, Bliski istok je nakrcao toliko pobјeda i poraza, da rјešenje gotovo nigdјe ne može da se udјene. Takve karakteristike pokazuju jednostrane demonstracije moći velikih sila, pa i balkanska opiranja završavanju "nedovršenih poslova".
Ali, da ne mračim previše. Priјe neki dan je iznebuha, Iran raketirao dio Pakistana, na šta mu je žestoko uzvraćeno.
Sviјet se zgranuo, jer su jedni drugima tako uništavali zajedničkog unutrašnjeg neprijatelja, koji se skrivao sa obјe strane granice, pa se postavljalo pitanje zašto to niјesu učinili svako na svojoj teritoriji.
Umјesto odgovora, ponuđeno je rјešenje u stilu – bilo pa prošlo. Posliјe samo nekoliko dana obnovljeni su diplomatski odnosi, uz ocјenu da je izvedeno jedno od najbržih otklanjanja neposredne ratne opasnosti, koja je mirisala na širenje bliskoistočnog fronta.
Nažalost, slučaj nije zarazan. Bliski istok se leluja od nemila do nedraga, s razmiricama koje traju predugo, tako da se saživio s prolaznim pobјedama i porazima, bez održivog rјešenja.

novimagazin.rs

(Autor јe spoljnopolitički komentator)