Рош Хашана / - Рош Хашана
12/07/2021 u 09:46 h
ДАН порталДАН портал
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

Рош Хашана

Рош Хашана представља почетак званичне нове године у јеврејском календару - а традиционално представља једно од четри "означавања нове године" која су одређивала различите године у различите сврхе (везано за људе, животиње, житарице, воће, ...

Рош Хашана (такође Рош Ашана, у преводу "глава године") је јеврејски празник који означава почетак "нове јеврејске године"  Слави се првог дана месеца Тишри, који је седми месец у јеврејском календару.  Рош Хашана представља почетак званичне нове године у јеврејском календару - а традиционално представља једно од четри "означавања нове године" која су одређивала различите године у различите сврхе (везано за људе, животиње, житарице, воће, ...).  Рош Хашана је нова година за људе, животиње и правне послове, али и дан који одређује почетак рачунања календарске године.  По јеврејској традицији Рош Хашана симболично представља дан настанка света, односно универзума.

Рош Хашана, као и други јеврејски празници, представља дан одмора.  Рош Хашана се обележава дувањем у шофар, стари музицки инструмент (врста хорне/рога) који се прави од овнујског рога (може бити и од рога јарца, или неких врста антилопа или газела, али не од краве), што симболицно треба да изазове будјења слушалаца из "дремежа" и упозоравање на "долазеци судњи дан".  Традиционални хебрејски поздрав за Рош Хашана јесте "шана това", у преводу "добра година", или "шана това ве метука" што значи "добра и слатка година".  "Шана това" је уствари скраћена верзија за "Л'шана това тикатеву", која би у директном преводу значила "Будите уписани (у Књигу Живота) за добру годину", али има шире симболично значење: "Нека овај новогодишњи поздрав пожели свима добру годину и добар Божји суд".

Јеврејски календар представља луно-соларни календар, који одредјује лунарну годину базирану на дванаест лунарних месеци са 29 или 30 дана, и са једним интеркаларним лунарним месецом који се додаје седам пута у периоду од 19 година (једанпут на две до три године), да би синхронизовао 12 лунарних циклуса са нешто дужом соларном годином.  Рош Хашана обично пада у време месеца септембра по Грегоријанском календару, што за период 2010-те до 2012-те године одговара: јеврејска година 5771 почиње по заласку сунца 8. септембра 2010, јеврејска година 5772 по заласку сунца 28. септембра 2011 и јеврејска година 5773 по заласку сунца 16. септембра 2012.  Историјски гледано, у стара времена је почетак јеврејске године био у јесен и коинцидирао је са почетком пољопривредне године.  Јеврејска година је пратила сезоне сетви, раста и жетви кукуруза и осталих житарица, у складу са постојецим кишним периодима, као и сезоне узгоја и брања воћа.  У односу на њу успостављен је и редослед слављења других великих пољопривредних празника и прослава у току саме календарске године.

Уобичајени јеловник за Рош Хашана обавезно укључује јабуке и мед, који симболизују "слатку нову годину", али се и друга разноврсна јела која носе одредјену симболику могу наци на трпези.  У зависности од локалних обичаја ("мингах") уобичајен је кувани језик или други делови главе животиња или риба, чиме се симболично указује на "главу године" (значење речи Рош Хашана").  Друга храна која се традиционално сервира јесу урме, црни пасуљ, празилук (праса), спанаћ и тиква, а у многим јеврејским заједницама и нар.  Употреба јабука и меда је уведена релативно касно, током средњег века од стране Ашкеназа, али је данас углавном опште прихваћена.  Типично, сервира се и округли уплетени хлеб чала ("цхаллах") који симболизује заокружене годишње циклусе.  У ашкенаским заједницама су уобичајена и посебно припремљена јела од млевене рибе ("гефелте фисх") и колач са медом лекач ("лекацх").  Друге ноћи Рош Хашана се сервира свеже воце што треба да симболизује благословену наредну годину.

У јеврејској традицији, Рош Хашана није време веселих прослава - напротив, десет дана који следе Рош Хашана и завршавају се са најсветијим јеврејским празником Јом Кипур, престављају период Великих Празника - познат као Страшни Дани ("Јамим Нораим"), односно Дани Покајања.  То је време озбиљних размишљања и самоиспитивања, време сагледавања грехова из претходне године и покајања пре доласка самог Јом Кипура.  Медју многим обичајима везаним за овај период јесте и тражење помирења и опроштаја од оних којима је нанета неправда током године, као и покајање за учињене грехе према другима.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
24. april 2024 10:39