Пјесмарица "Муљански кантуал", збирка литургијских композиција настала крајем 19. стољећа, коју је уредио дон Роберт Тонсати, представљена је житељима Жупе Муо, љубитељима и поштоваоцима културне баштине Боке которске, у склопу литургије у част благдана Помоћнице кршћана у истоименој цркви у мјесту Муо. Прије више од 130 година Муљански збор је под менторством жупника Антуна Косовића први пут извео дјела која је у част Блаженом Грацији написао фратар Конрад Еберт, а сада су присутни, уз оргуљску сарадњу Невена Краљића, који је уједно урадио савремену транскрипцију око 100 страница старих нота за "Кантуал" и диригента Роберта Хомена, имали прилику да уживају у љепоти хармоније гласова чланова камерног ансамбла, који чине студенти и професионалци Хрватског народног казалишта из Загреба. Звучали су као оркестар, а пјевали су: први тенори Јосип Швагељ, солиста, и Дамир Клачар, други тенори Синиша Галовић солиста, Јурица Јурасић Капун и Никола Ребић, басови Никола Блажина и Лобел Баруна, те сопрани Јосипа Краљић, Јосипа Гвозданић и Нела Каталинић Клинар. Током мисе коју је предводио которски бискуп др Иван Штироња, поред "Химне на част Помоћнице кршћана" и познатих духовних напјева, извели су и мисе и причесне пјесме фра Конрада Еберта, а затим су представљени његова миса, мотети и химна, посвећени заштитницима мјеста Блаженој Грацији и светим врачевима Кузми и Дамјану. Ебертово стваралаштво комбинација је италијанске мелодиозности, оперског белканта и германске хармоније, примјећује маестро Хомен.
– Волио бих да ово не остане изолирани наступ, да се задржи та традиција, да овакве ствари имају своју практичну примјену, јер музика попут ове од фра Еберта духовно уздиже литургију. Било би лијепо да се и даље ради на "ископавању" богате националне баштине, требају нам ентузијасти попут дон Роберта, то је тежак посао - казао је за "Дан" маестро Хомен, професор на Музичкој академији у Загребу, "рођени Которанин коме је увијек Бока которска у срцу".
Прикупљање грађе трајало је двије године, а најважније је остварење интегралне визије уредника. Финансијска средства за штампање књиге обезбиједио је Средишњи државни уред за Хрвате изван Републике Хрватске уз подршку Которске бискупије, а издавач је Огранак Матице хрватске у Боки которској, чија је предсједница Марија Михаличек поздравила присутне. Изведбу дјела омогућила је и Општина Котор, испред које су премијеру пратили Татјана Кријешторац и Небојша Шеваљевић. Модераторка програма била је Сандра Пасковић.
М.Д.П.
