Kњижевник и предсједник Књижевног друштва "Његош" из Никшића Милутин Мићовић представио је своју нову књигу “Луче у тами Црне Горе“.
Књига је изашла у издању Епархије будимљанско-никшићке, Српске књижевне задруге и Књижевне задруга Српског народног вијећа из Подгорице.
Говорећи о Петру Другом Петровићу Његошу, Мићовић је казао да је заједно са њим уз наше славне претке свијетлила и ,,очинска свјетлост” митрополита Амфилохија, чија је борба, како је навео, била непрестана.
- Његов духовни мач којим је био опасан обасјала је и васкрснула послијератну Црну Гору у чијем је темељу жртвена ријеч. Митрополит Амфилохије нам је приближио и Његоша и ми немамо сродника ближег Његошу од Митрополита Амфилохија. Преко ове двојице божијих људи спојила се она стара и ова нова Црна Гора у тежњи човјека да загрли вјечност- казао је Мићовић за Радио Светигора.
Казао је да је Његош наш савременик тек ако сопственим искуством успијемо да увидимо какав је он живот живио.
- Бесмртна луча је увијек свјежа у човјеку, исто као и Његошев језик. Његош је онај кога се увијек сјетимо у тјескобама, када нам се, најчешће, и деси унутрашњи лучоносни удар да обасја тешку ситуацију у којој се нађемо. Сваком се деси ситуација када човјек тражи дубљи одговор, а увијек га налазимо у Његошевим стиховима. Народ који је имао небом осијаног пјесника, Његоша, не би смио бити мали народ- казао је Мићовић.
Мићовић често у својим дјелима пише о томе колики је гријех Црне Горе према Његошу.
- Читали га јесмо и читамо га али колико смо чули Његоша уопште? О слободи и окупацији у Његошевом дјелу. Шта је једно, а шта друго по Његошу. Колико смо данас слободни, а колико смо под окупацијом и шта је слободан човјек? Да ли је и ово вријеме данас ипак вријеме Његоша? Је ли Његошева искра бесамртна и сам Ловћенски Тајновидац као “сабирни знак” ипак јачи од духа времена у Црној Гори? Шта се дешава кад пјесник, философ, мора да буде и државник? Који ће преовладати и оставити дубљи траг? Шта се догодило у случају Његоша, а шта у случају књаза Николе? - пита се Мићовић у својим дјелима.
Књижевник у својој новој књизи поручује Црногорцима “да се не праве тако Црногорци“, објашњавајући ко су заиста прави Црногорци и “унутрашњи“ људи.
- Скинимо маске и учествујмо у великој тајни у којој ће човјек бити човјек и постати истински Божији човјек о чему је говорио и наш блаженог спомена Митрополит Амфилохије. Чим се сретнемо и проговоримо двије већ смо се подијелили- навео је он.
Говорећи о литијама за одбрану светиња, Мићовић је истакао да је то био моменат у ком се појавила чудна тишина, наслеђе и све најбоље што је било у нашем народу.
- То је било дејство небеског силаска у народ и његову душу. Великом небеском тишином обједињен је цио народ који је тада био у могућности и да нестане. Било је бити или не бити, причестити се том вишом силом или остати у стихији признајући законе овога свијета. Ипак, то није статично и треба да се обнавља- закључио је он.
