Поводом Лазареве суботе, дана када је Исус Христ васкрсао Лазара, а уочи великог хришћанског празника Цвијети, уласка Господњег у Јерусалим, широм Црне Горе организована су молитвена сабрања и литије око храмова. Митрополит Јоаникије је јуче служио Свету литургију у Острогу и Храму Христовог васкрсења у Подгорици, гдје је организована и литија. У бесједи је митрополит поручио да у последњој недјељи поста идемо Христовим стопама, те дочекујемо достојанствено Васкрс који нас позива да се измиримо са Богом и ближњима.
– Лијепо је видјети дјецу и родитеље како у једном осјећању радости дочекујемо велики овај празник, Лазареву суботу и Цвијети. Није Господ ушао у Јерусалим као цареви, на бијелом коњу и уз свечаности, већ на магарету и тиме је испуњено пророчанство да ће спаситељ на магарету ући у Јерусалим. Дух свети је покренуо народ, посебно дјецу која су изашла да дочекају спаситеља свијета и тако се показало његово царство у свој сили – казао је митрополит у Подгорици.
Митрополит је истакао да је, нажалост, и тада, као и данас, било оних који су робовали завишћу и спремали разапеће Христово, јер увијек наспрам душа испуњених љубављу, стоје оне са мржњом.
– Током следеће недјеље ћемо у посту поћи преко голготе Христове. Као што је Христос сабрао ученике, тако ћемо се и ми сабрати да бисмо се оплеменили и измирили са Богом и ближњима – казао је митрополит, који је великом броју дјеце у храму пожелио да их Господ помилује, да изуче школе, те донесу радост родитељима и цркви Божјој.
Јуче ујутро у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу митрополит је казао да након Четрдесетнице, од јутра Лазареве суботе улазимо у Велику недјељу, да бисмо постали саучесници великих дјела Божјих, од Васкрсења Лазаревог преко уласка Христовог у Јерусалим, до Његовог узласка на Голготу, Његове смрти и Његовог Васкрсења.
– Господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој. Тако говораше једна од ожалошћених сестара Светог Лазара, пријатеља Христовог. Ова породица, Свети Лазар и његове двије сестре су по предању, а и по јеванђељским свједочењима, много пута у свој дом угостили Господа Исуса Христа. Толико су били блиски да су га доживљавали као свога најближег, најдражег. Кад је боловао Лазар, кад му се приближавао крај овоземаљског живота, сестра поручује Христу кога већ гоне Јевреји да болује Лазар, а Он каже доћи ћу ја и да Лазарева болест није на смрт, него да се пројави слава Божија – подсјетио је митрополит Јоаникије.
Подсјетио је да у овој причи видимо једну драму коју сваки човјек доживљава у овом животу, драму смрти, драму губитка најближих, када умире онај кога волимо и ми заједно са њим умиремо, откида се дио нашег срца и дио нашег живота.
