Српска православна црква литургијски обиљежава Светог архангела Гаврила, а слави га као благовесника који је најављивао све значајне догађаје у хришћанству.

Данашњи празник установљен је на Светој Гори у деветом вијеку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Кареје, гдје је прстом на камену исписао пјесму Богородици.

Овај архангел саопштио је пророку Мојсију како је створен свијет, што је он записао у књизи Постања, пророку Данилу тајне о будућим царствима и доласку Спаситеља, Светој Ани да ће родити благословену дјеву Марију, првосвештенику Захарију да ће му се родити син Јован Претеча.

Светој Деви у Назарету благовијестио је зачеће и рађање сина Божјег.

Јавио се и праведном Јосифу и пастирима код Витлејема, Исусу у Гетсиманском врту, женама мироносицама.

Највећа и најрадоснија вијест у хришћанству коју је јавио Благовјесник је вијест о васкрсењу Христовом.

Фреска архангела Гаврила у средњовјековном манастиру Милешева, позната као Бијели анђео, једна је од најљепших и најбоље очуваних и проглашена је за слику прошлог миленијума. 

У народу, празник је познат и као љетњи Аранђеловдан, за који се везују многобројни обичаји, према којима се онима који поштују вјеру на овај дан забрањује сваки рад.

Будући да је Аранђеловдан цио посвећен доброти и давању, на овај дан сви посебно треба да се сјетимо наших ближњих, а посебно сиромашних.

Вјерује се да се на данашњи дан треба одморити и да не треба радити за себе или новац, али да је ово најбоље вријеме за отпочињање каквог добротворног рада. Такође, постоји устаљено вјеровање да је ово најбољи дан за нови почетак.

Љетњи Аранђеловдан је крсна слава неколико храмова на Косову и Метохији.