/ Боле Мартиновић
04/05/2021 u 09:20 h
М.Д.ПоповићМ.Д.Поповић
StoryEditor

Испуњава ме неисцрпно истраживање музике

Которанин Божидар Боле Мартиновић неуморно ствара музику – као продуцент, композитор, аранжер или извођач
Свестрани музичар Божидар Боле Мартиновић из Котора посвећен је у потпуности музици – свира клавијатуру, гитару и бас гитару, бави се аранжирањем и продуцирањем, те компоновањем примијењене и комерцијалне музике. У томе га није омела ни пандемија. Искористио је вријеме „закључавања“ и изолације да више пажње посвети породици, али и умјетничком стваралаштву и планирању даљих музичких креација. Прошле године је продуцирао неколико пјесама чији су извођачи: Тhe Grupa, Тихо Бискуповић, Ансамбл Тоћ, Милић Шаровић, Бојан Делић. Имао je, каже, лијепу сарадња са Момчилом Зековићем Зеком на пројекту „Виа страда машкарада”, као и Зораном Пророчићем на албуму „Колана”. Управо је објављен албум Вање Радовановића, на чијем снимању је био ангажован као продуцент, а ускоро ће изаћи албум Ведрана Ђурасовића на којем је такође радио. Посебно је поносан што је урадио обраду Добротског и Шкаљарског кола у склопу пројекта „Которска кола”, уз потпору Министарства културе и Музичког центра Црне Горе.
Драга су му музичка остварења за филмове „Kotor for all seasons” и „Јужина” у сарадњи са редитељем Душаном Вулековићем, кога сматра генијалним аутором и радује се свакој сарадњи са њим, а издваја и сарадњу са Владом Георгијевим и Тијаном Богићевић.
–Чар овог посла за мене је што се све врти око музике, а осјећај стварања неког продукта ме чини испуњеним. Вјерујем да и добар мајстор, рецимо столар, кад направи лијеп комад намјештаја, има исти хемијски процес у мозгу. Такође, учењу и истраживању у овом послу нема краја. Једино што ми недостаје су јавни наступи, али опет да будем оптимиста, вјерујем да ће се и то брзо десити – каже Мартиновићу разговору за „Дан“.
Између концерта уживо и друштвених мрежа
Музичка индустрија је, како каже, почела да „штанца“ и неквалитетну музику, ипак проналазећи свог купца и конзумента. Временом је, каже Боле, индустрија пропадала, а 90-их година се десио крај златне ере за музику, што су технолошка достигнућа увелико поспјешила.
– Данас музичари, захваљујући тој истој технологији, која је „уништила музичку индустрију”, могу прије свега да сниме своју музику, а онда и да комуницирају са свијетом, односно презентују људима своја дјела путем друштвених мрежа и музичких стриминг платформи. Музика се и даље ствара и то се неће промијенити, само је питање да ли је човјек генерално затупио, па му је љепше читати како се неко свађа на Фејсбуку, а још горе учествовати у томе, или наћи добру књигу, послушати концерт или албум неке добре музике – наглашава умјетник.

Од музике се, каже, може зарађивати, али ако вам музика не доноси довољно новца да можете да „живите”, онда бисте морали да нађете још неки посао.
– Велики број музичара живи само од музике и мислим да је ситуација до сад била јако неповољна и једино што остаје је да се надамо да ће ово љето донијети свирке, а да ће се вакцинацијом стећи услови да и посље љета можемо да свирамо и зарађујемо. Живот који смо морали да прилагодимо борби против пандемије није заобишао ни музичке умјетнике у Боки Которској, али оно што сам примијетио је да све више колега око мене компонују и пишу. Могуће је да је ситуација и атмосфера у којој живимо окидач да се полако „будимо“ и препустимо креацији. Морам исто рећи да су музички умјетници прије свега привилеговани да живе на оваквом тлу, окружени оваквом природом и климом, а у исто вријеме простору са богатом културном традицијом која ће увијек бити дио нашег умјетничког бића – каже Боле.
Одрастао уз оца Душана Мартиновића Дуку, познатог музичара–кантаутора и члана култне которске групе „Три кварта“, од малих ногу је навикао на квалитетну музику, учећи помало од њега, што је утицало на његов професионални избор.
–Ту је било свих жанрова – попа, џеза, рока, wоrld music, филмске музике… Такође, тата је имао кућни студио пун аудио опреме за снимање и процесирање звука. Могао сам да га видим како ради у том студију и како сарађује са другим музичарима из Котора, Црне Горе па и шире. Крајем основне школе ме музика запосјела. Кренуо сам поред клавира, који сам учио у музичкој школи, да свирам гитару, као и да кад тата није ту да сам снимам и компонујем. Тада је кренула да расте љубав према компоновању и продукцији – присјећа се Божидар.
До краја године планира да заврши нови инструментал и пјесму за колегницу Ђурђу Петровић Пољак и разматра могућност сарадње са још неким црногорским извођачима, а можда ће, каже, снимити и једну пјесму за себе.

Izdvojeno

18. jun 2021 23:57