Филип Жмахер / -Приватна архива
22/05/2022 u 12:00 h
Danica TomaševićDanica Tomašević
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

(ВИДЕО) Филип Жмахер: Не задовољавам се просjеком

Ако човjек ниjе перфекциониста, изостаће висок резултат у ономе чиме се бави, оцијенио је умјетник

На фестивалу “Београдско пролеће”, коjи jе ове године одржан послиjе вишегодишње паузе, велику пажњу публике привукао jе Филип Жмахер. Пjевач коjи jе деведесетих „жарио и палио“ сценом како код нас, тако и у земљама бившег СССР-а, изнова jе заблистао пред љубитељима музике у родном граду.

Ниjесу изостала ни признања. Композициjу „Опрости ми“ коjу jе Филип отпjевао, Удружење композитора Србиjе прогласило jе за наjбољу пjесму „Београдског пролећа 2022“. Награду jе заслужено добио композитор Владимир Марковић, широj публици познат као члан дуа „Влада и Баjка“. Такође, аранжеру пjесме „Опрости ми“ Александру Филиповићу припала jе награда за наjбољи аранжман.

„Опрости ми“ – „Београдско пролеће“ 2022.

Дубоко емотивна, лиjепа и извођачки тешка пjесма Филипу jе била изазов коjи jе савладао с лакоћом као што то, уосталом, чини са свим пjесмама коjе интерпретира. И данас, 27 година послиjе учешћа на „Словенском базару“, публика се живо сjећа његове интерпретациjе „Не куни ме, не ружи ме, маjко“ у коjоj jе правио маестралне прелазе из дубоког мушког баритона у кристални женски сопран. Брижљиво бираjући репертоар за наступе, Филип сваку одабрану пjесму доноси на своj начин, изнова изненађуjући оне коjи га слушаjу.

„Не куни ме“ – „Словенски базар“ 1995.

У разговору за „Дан“ Филип Жмахер сумира утиске са „Београдског пролећа“, говори о наступима у Русиjи, Украjини и Бjелорусиjи и наjављуjе долазак у Црну Гору гдjе ће, као и претходних година, провести циjело љето.

- Пjесма „Опрости ми“, коjу сам отпjевао на „Београдском пролећу“ jе лиjепа и надам се да ће остати у срцима слушалаца. Задовољан сам наступом, можда jе могло и боље, мада свако од нас ко jе перфекциониста мисли да увиjек може боље – каже Филип Жмахер за „Дан“.

Од Украjине до Црне Горе

Jедно вриjеме сте живjели у Украjини, тамо сте се заљубили, потом се вратили у Србиjу, оженили, добили кћерку, развели се... Можете ли опет да замислите себе како живите у некоj другоj држави?

-Мислим да бих се увиjек враћао Београду, али исто тако не бих имао ништа против да живим неколико година у Црноj Гори. Свиђаjу ми се и клима, и људи.

Колико Вас jе перфекционизам коштао у животу?

- Много.

Каjете ли се због тога?

- Не, jер не могу другачиjе. Ако човjек ниjе перфекциониста, изостаће висок резултат у ономе чиме се бави. Неко се задовољава просjеком, jа риjетко. Наjбоље ствари коjе остаjу могу да се десе само када човjек укључи перфекционизам.

Ово ниjе први пут да учествуjете на „Београдском пролећу“, пет пута сте се нашли на сцени као такмичар. Какав jе Ваш доживљаj овог фестивала послиjе толико времена?

- Моj субjективни утисак jе да jе требало да буде маркетиншки боље подвучен, а кад jе риjеч о самом фестивалу могу да дам пуно похвала.

Па чак и побjеднику Тониjу Цетинском коjи се на сцени поjавио као да jе кренуо на џогинг?

- Тони jе добар пjевач, а остало не бих коментарисао.

Постоjи нешто веће и боље од нас самих

Као и у музици, тако и по питању вjере Жмахер има специфичан став.

-Човjек коjи носи у себи хуманост никада не треба да стави своj его у центар као нешто наjважниjе. Увиjек треба вjеровати да постоjи нешто веће и боље од нас самих. Ми смо дио нечега, а не центар свиjета. Онаj ко живи у знаку љубави, ко воли да даjе и да диjели, и ко стално преиспитуjе своjе поступке иде у добром смjеру. Ако постоjи Бог у било коjоj форми, и он jе дио природе.

Да ли Вам се допала побjедничка пjесма?

- Допала ми се, мада има неких коjе су ми се више допале. На примjер, пjесма Сашке Jанкс, потом дует Боjане Стаменов и Марка Тоље, пjесме Маjе Сар и Бориса Режака... Да Сашку Jанкс и Боjану Стаменов ставите на било коjу свjетску сцену поред Кристине Агилере и Тине Тарнер у наjбољоj форми, оне се неће обрукати, већ управо супротно. У ревиjалном диjелу била jе jош jедна фантастична пjевачица Ивана Владовић, потом млада нада Стефан Здравковић... И избор пjесама ми се заиста допао. Ово jе jедан од баш риjетких фестивала на коме ни за jедну пjесму не могу рећи да jе била лоша. Често ми се раниjе дешавало да на фестивалима кажем: „Jаоj, ова пjесма jе тотално безвезе, како jе уопште прошла“. На овогодишњем „Београдском пролећу“ уреднички посао jе заиста добро урађен, пjесме су у духу овог фестивала и можда ће неко рећи да су пjесме у просjеку звучале донекле старомодно, али мислим да jе то добро. Нека буде мало контра овоме што jе сада у тренду, jер jе наjвише у тренду кич. Истина, постоjи и неки кич коjи може да ми се допадне, али мора да буде занимљив, интригантан.

На примjер?

- Све jе то релативно. Неко и за Констракту може да каже да jе кич, али за мене ниjе, мени се она jако допада. Музика jе ОК, али ту не доминира музика, ту jе нешто друго у питању: изузетно jака и смислена порука и критика, уз сjаjно осмишљену, циничну и духовиту форму пjесме. Ана Ђурић jе по мени можда и наjхаризматичниjа жена на нашоj музичкоj сцени. Иначе, моjа омиљена пjесма њеног бенда „Земља грува“ jе „Ђанго“, то бих могао да „вртим“ сваки други-трећи дан, jер има изузетно jаку поруку, а и музички jе сjаjна.

Продавци магле

У вриjеме пандемиjе музичари и пjевачи диjелили су судбину „обичног свиjета“. Филип каже да се, изузев изостанка наступа, ритам његовог живота тада ниjе много промиjенио. Вриjеме jе проводио са кћерком Ланом, виђао се са приjатељима, гледао филмове и читао књиге.

-Има много књига коjе су написане због новца и због успjеха, смишљено, а то не циjеним и не поштуjем – каже Филип без увиjања.

- Има познатих, свjетски прослављених писаца коjи су за мене само продавци магле. Тешко ме књига увуче у своj садржаj, а да не примjетим високу суjету писца или његову намjеру да узме паре. Препознам надменост писца коjи себе представља у хипермудром свjетлу. Друга категориjа су они коjи пишу са намjером да као помогну људима, а заправо пишу да би узели паре. Наjбоље књиге коjе сам прочитао у животу су „Злочин и казна“, „Коров“ Вилиjема Кенедиjа и „Пролећа Ивана Галеба“ Владана Деснице.

Шта планирате послиjе медиjске промоциjе пjесме коjом сте наступали на „Београдском пролећу“?

- Љетовање, пjевање, пливање, роњење и дружење. Планирам да дођем у Црну Гору наjкасниjе 25. jуна. Обично се „уземљим“ у Херцег Новом и околини. Посљедња три љета сам проводио у Црноj Гори; био сам 70 дана, а пjевао 50. Публика jе супер, а оно што посебно волим кад дођем код вас jе да се дружим са људима, волим ваш хумор и директност.

Са ким се дружите кад дођете код нас?

- Моjи приjатељи из Црне Горе су сликарка Марина Радуловић из Подгорице, Деjан и Гиле Лучић коjи држе локал  у Игалу гдjе наступам, њихова сестра Драгана, гитариста Бато Контић, шеф анимациjе jедног хотела Дино Метовић, Ивана Jанковић и Небоjша Ђукановић из Бара из рок групе „Грим“, саксофониста Жељко Васовић из Будве...

Коjи наступ у Црноj Гори наjвише памтите?

- Сваки jе занимљив на своj начин, али ако говоримо о наступу на великоj сцени онда jе то „Будвански фестивал“ 1994. године. Тад сам наступио са пjесмом „Ти си моj порок“ и добио награду за интерпретациjу. Изашао сам на сцену са рокерима и то jе био jедини пут да сам на неком фестивалу наступио го до поjаса, само сам имао златно-црни прслук коjи jе бљештао. Пjесма jе била у мачо фазону, прави тврди рок и публика jе одлично одреаговала.

„Ти си моj порок“ – „Пjесма Медитерана“ 1994.

Имате ли неки ритуал пред излазак на сцену?

- Кад пjевам у клубовима не, али кад излазим на велику сцену постоjи мала доза треме коjа jе више у вези са техничким диjелом. Схватате да би требало добро да отпjевате, морате да будете концентрисани... Наjбоље jе кад можете да се осамите пола сата, да будете у тишини и да се распjевате. То, наравно, ниjе увиjек изводљиво, али jе пожељно.

„Чуjем твоj глас“

Дуго сте наступали на просторима бившег СССР-а. Какве утиске носите из Русиjе, Украjине и Бjелорусиjе и кад сте посљедњи пут пjевали тамо?

- Они су тек осамдесетих година почели да се отвараjу, публика jе била гладна умjетности... Годинама сам имао уговоре и пjевао широм бившег СССР-а, а турнеjе су биле толико честе да сам, кад се сабере километража коjу сам прошао, седам пута обишао планету. Посљедњи пут сам био у Бjелорусиjи прошлог љета, као предсjедник жириjа дjечjег издања фестивала „Словенски базар“. Побиjедио jе Комнен Вуковић, сjаjан дjечак из Црне Горе.

Не одустаjете од свог музичког правца, ни по коjу циjену. Да ли сте икада размишљали да „преломите“ и пређете „на другу страну“, као што jе то урадио Ђорђе Давид коjи jе постао члан жириjа и jедан од ментора у „Звездама Гранда“?

- Ђорђа Давида не бих тако окарактерисао. Он jе отишао у такмичење коjе jе пуно и народњака, то ниjе за осуду. И мени може да се деси да сjедим у жириjу и оцjењуjем народне пjеваче; мислим да сам довољно компетентан и наслушан, поред рока, и народне музике да могу и то да урадим. Музика jе музика, било ког стила да jе, само jе питање колико jе квалитетна. Колико знам, Ђорђе Давид jе остао вjеран свом рок опредjељењу и музички, и по стаjлингу.

На сцени сте дуже од 30 година, шта Вас држи у послу и како чувате глас?

- Глас не чувам посебно, ту ме jе природа погледала. У послу ме држи љубав. Први ниво jе љубав према самоj музици кад jе стварате или изводите. Сљедећи ниво jе љубав према публици, jер кад пjевате оно што волите даjете им оно наjљепше од себе. Трећи ниво jе са музичарима са коjима сте на сцени; волите те људе, музика вас спаjа и ви диjелите дивну енергиjу на сцени. Пjевати или свирати jе много лиjепо, ко се у томе пронађе он jе срећан човjек. Срећан сам што више од 30 година радим оно што волим и могу да живим од тога.



 

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
25. jun 2022 15:22