Виртуоз без конкуренције на овим просторима, Влатко Стефановски са својим триом затворио је прво вече Форт блуз рок фестивала који се одржава на никшићком Бедему. Наступили су након "краљице" из Мемфиса, Барбаре Блу, па је, како је Стефановски казао, било излишно након фантастичних блуз нота гостију из Америке, свирати исто. Зато су почели са инстрментал етно џезом, па "Влатковим ором", а онда су се до касно у ноћ са Тврађве низали звуци познатих нумера култног бенда овог умјетника "Леб и сол".

Фестивали су најбољи, истакао је Стефановски, ако су блуз фестивали, а иначе та врста музике је један од његових афинитета, па је 2008. годне снимио и један блуз албум.

- Никада ме не напушта та жеља за блузом и рокенролом. Блуз није само музичка форма, то је стање душе и тијела - каже један од најзначајнијих гитариста Југоисточне Европе.

Прва инспирација на блуз му је енглески пјевач и гитариста Џон Мејл, а онда и "Стонси" који су, како појашњава били под великим утицајем старих мајстора блуза.

- Ерик Клептон је један од заслужних бораца за блуз, а и амбасадор те врсте музике. Много тога нам је открио и показао, а онда сам ја све што ме је занимало чепркао - открио је Стефановски.

Протекле двије године пандемије корона вируса искористио је да ствара, а збуњеност свиме што се дешава га је тјерала на ауторство и дала му креативност, али и покушај да нађе смисао свему.

-Управо у томе је чар креативности, да тражиш смисао, извлачиш постојеће из непостојећег. Живимо у прилично конфузном времену, под једном смо медијском агресијом. Не знате више ко шта прича, објављује, а онда нити у шта вјеровати. У цијелом том галиматијасу покушавам да нађем неки смисао. У својој гитари тражим одговоре на сва та питања - казао је Стефановски.

Када би се могао вратити неколико деценија уназад, а због свега што се данас дешава, замолио би "младог Влатка" да му да неки савјет.

- Тад сам био неустрашив, дрзак, препотентан, нисам био агресиван, али јесам веома амбициозан. Није било рампе за оно што сам хтио да урадим, све препреке сам прескакао, тако сам се осјећао и тако сам и радио. Сад сам већ веома опрезан, сто пута мјерим сваку ријеч и сваки тон - испричао је умјетник.

Како је казао, у вријеме одмора слуша радио, али је разочаран јер је све мање добрих звукова који се ту могу чути, па се "окреће" старијој музици, попут "Лед Цепелина" због којих жали што је пропустио да их слуша уживо.