Свестрани музичар Божидар Боле Мартиновић из Котора посвећен је у потпуности музици – свира клавијатуру, гитару и бас гитару, бави се аранжирањем и продуцирањем, те компоновањем примијењене и комерцијалне музике. У томе га није омела ни пандемија. Искористио је вријеме „закључавања“ и изолације да више пажње посвети породици, али и умјетничком стваралаштву и планирању даљих музичких креација. Прошле године је продуцирао неколико пјесама чији су извођачи: Тhe Grupa, Тихо Бискуповић, Ансамбл Тоћ, Милић Шаровић, Бојан Делић. Имао je, каже, лијепу сарадња са Момчилом Зековићем Зеком на пројекту „Виа страда машкарада”, као и Зораном Пророчићем на албуму „Колана”. Управо је објављен албум Вање Радовановића, на чијем снимању је био ангажован као продуцент, а ускоро ће изаћи албум Ведрана Ђурасовића на којем је такође радио. Посебно је поносан што је урадио обраду Добротског и Шкаљарског кола у склопу пројекта „Которска кола”, уз потпору Министарства културе и Музичког центра Црне Горе.
Драга су му музичка остварења за филмове „Kotor for all seasons” и „Јужина” у сарадњи са редитељем Душаном Вулековићем, кога сматра генијалним аутором и радује се свакој сарадњи са њим, а издваја и сарадњу са Владом Георгијевим и Тијаном Богићевић.
–Чар овог посла за мене је што се све врти око музике, а осјећај стварања неког продукта ме чини испуњеним. Вјерујем да и добар мајстор, рецимо столар, кад направи лијеп комад намјештаја, има исти хемијски процес у мозгу. Такође, учењу и истраживању у овом послу нема краја. Једино што ми недостаје су јавни наступи, али опет да будем оптимиста, вјерујем да ће се и то брзо десити – каже Мартиновићу разговору за „Дан“.
Од музике се, каже, може зарађивати, али ако вам музика не доноси довољно новца да можете да „живите”, онда бисте морали да нађете још неки посао.
– Велики број музичара живи само од музике и мислим да је ситуација до сад била јако неповољна и једино што остаје је да се надамо да ће ово љето донијети свирке, а да ће се вакцинацијом стећи услови да и посље љета можемо да свирамо и зарађујемо. Живот који смо морали да прилагодимо борби против пандемије није заобишао ни музичке умјетнике у Боки Которској, али оно што сам примијетио је да све више колега око мене компонују и пишу. Могуће је да је ситуација и атмосфера у којој живимо окидач да се полако „будимо“ и препустимо креацији. Морам исто рећи да су музички умјетници прије свега привилеговани да живе на оваквом тлу, окружени оваквом природом и климом, а у исто вријеме простору са богатом културном традицијом која ће увијек бити дио нашег умјетничког бића – каже Боле.
Одрастао уз оца Душана Мартиновића Дуку, познатог музичара–кантаутора и члана култне которске групе „Три кварта“, од малих ногу је навикао на квалитетну музику, учећи помало од њега, што је утицало на његов професионални избор.
–Ту је било свих жанрова – попа, џеза, рока, wоrld music, филмске музике… Такође, тата је имао кућни студио пун аудио опреме за снимање и процесирање звука. Могао сам да га видим како ради у том студију и како сарађује са другим музичарима из Котора, Црне Горе па и шире. Крајем основне школе ме музика запосјела. Кренуо сам поред клавира, који сам учио у музичкој школи, да свирам гитару, као и да кад тата није ту да сам снимам и компонујем. Тада је кренула да расте љубав према компоновању и продукцији – присјећа се Божидар.
До краја године планира да заврши нови инструментал и пјесму за колегницу Ђурђу Петровић Пољак и разматра могућност сарадње са још неким црногорским извођачима, а можда ће, каже, снимити и једну пјесму за себе.
