Књиге и писци (илустрација) / - Дневне новине ДАН

Женско писмо у Црној Гори: Куражно женски и рањиво мушки

У чему је разлика између тaкозваног мушког и женског писма, да ли таква подјела уопште постоји и зашто? Литература настала из пера списатељица се у оквирима књижевних теорија данас схвата на изузетно комплексан начин, а о појму књижевног стваралаштва жена постоје подијељена мишљења. Женско писмо као феномен у књижевности настао је из потребе француских феминисткиња да се у дијалогу с идејама филозофа Жака Лакана изборе за позив на радикално другачије промишљање писања као дјелатности која даје глас (женском) тијелу и његовим искуствима, траумама, сјећањима и, надасве, задовољствима, пишу дневне новине „Дан”.

− Полазећи од аспекта да је женско писмо просто настојање да се жене аутори изједначе у друштвеној књижевној заједници којом доминирају мушкарци, онда могу рећи да јесам поборник ове подјеле. Међутим, уколико се иде у крајност феминистичког издвајања женског писања као посебне врсте, нарушавајући склад и цјеловитост појма литературе, онда радије остајем вјерна традиционалним критеријумима – казала је, између осталог, књижевница Данијела Јовановић.

Млада пјесникиња Анђела Бацковић истиче да је књижевност цјелина, неодвојива, недјељива.

− Етикетирање књижевности на,,женску" и,,мушку" посљедица је вјековима уназад и кроз историју ниподаштавања женског рада и стваралаштва у свим сферама живота. Дух тог времена задржан је и данас. Тачно 21. је вијек, напредак у свему, али не и у нашој скученој свијести. Нијесам поборник подјела у било ком смислу, али не могу ни занемарити да те подјеле, хтјели или не, макар и прећутно постоје. Црна Гора је плодно тло управо за то. Књижевност као културна манифестација надилази пол, расу, доб, друштвени положај. Женски глас одише суптилношћу, реалношћу, сјетом и дубоком емоцијом. Као поборник људских права, надам се да ће ,,женска" и ,,мушка" књижевност између себе ставити знак једнакости – појашњава пјесникиња Анђела Бацковић.

"Непријатна" тема

− Ниједан мој интервју није протекао а да се феномен "женског писма" (јер то већ одавно није књижевнотеоријски појам, већ ствар општедруштвеног консензуса) не наметне као тема, једнако непријатна као конопац у кући објешеног. Особе које уређују одређену страницу на Фејсу ‒ при чему се, претпостављам, иако нерадо, морам цензурисати ‒ веле да синтагма "женска књижевност" подразумијева да постоји и "фалусова" књижевност, као да за писање не користимо прсте него специфичне полне карактеристике. Женско писмо не само што врло непрецизно претпоставља да си ти тамо а ја овамо, него и инсистира на родној репартицији према којој ти, млада дамо (с акцентом на дамо) пишеш лактом ослоњена на соковник, док ти ђететина виси о дојци, а онај тамо, понос нације с бакенбардима и лорњоном, само ви, не дајте се смести; ко не вјерује, нек погледа филм "The wife" са Глен Клоуз у главној улози. Црногорској пјесникињи/списатељици, и то само зато што је успјела да умакне ретроградном традиционализму, већ у тридесетој години треба додијелити бенефицирани радни стаж. Ха! "Женско писмо", Милијана, пиши: бри-шем из цр-но-гор-ског је-зи-ка – каже књижевница Тијана Ракочевић.

Пјесникиња Маја Бабовић сматра да се "женски глас и те како чује, како у свијету, тако и у нашој малој Црној Гори".

− Никада се међу колегама нијесам осјетила мање вриједном или достојном писања. Успјешних пјесникиња је све више и мислим да су те подјеле заиста искоријењене. Хвала Богу, па је тако. Међутим, ја сам неко ко се не осврће само на поезију душе једне жене, мене истински занима и уистину продирем у сваку људску душу. Стога, у мојој се поезији веома често може наћи и писање из мушке перспективе. Лично у тој књижевности, ни док стварам ни док читам, не стварам ту мушко - женску подјелу, обучем се у љубав и овом њежном женском руком распишем тако куражно женски, а некад, ипак, и тако рањиво мушки. И уопште се не осјећам мање женом нити мање пјесникињом. У пјесмама не тражим род, тражим љубав и таленат – сматра пјесникиња Маријана Маја Бабовић.

А.ЋУКОВИЋ