An­đel­ko Sa­vić (1859 ) bio je tr­go­vac – in­du­stri­ja­lac, po­sje­do­vao je hek­ta­re po­ljo­pri­vred­ne ze­mlje, tr­go­vač­ke rad­nje i pe­ka­ru u Kra­lje­vu. Otvo­rio je 1900. go­di­ne i ka­fa­nu „Za­du­žbi­na An­đel­ka i Ta­ti­je Sa­vić“ u tom gra­du. Ta­ti­ja je bi­la nje­go­va šest go­di­na mla­đa su­pru­ga. Svo­ju iz­u­zet­no vri­jed­nu imo­vi­nu te­sta­men­tom je osta­vio za osni­va­nje Fon­da za po­moć si­ro­ma­šnoj škol­skoj dje­ci i iz­ne­mo­glim star­ci­ma. Imao je že­lju da ga na­sled­ni­ci imo­vi­ne i si­ro­ma­šna dje­ca ko­joj se bu­de po­ma­ga­lo iz nje­go­vog fon­da jed­nom go­di­šnje, i to na Spa­sov­dan, po­me­nu. U svom za­vje­šta­nju za­pi­sao je da će fond tra­ja­ti dok bu­de tra­ja­lo ima­nje, ko­je se ne mo­že za­du­ži­ti od­no­sno otu­đi­ti, a za slu­čaj da se otu­đi po si­li za­ko­na, pred­vi­dio je da se do­bi­je­ni no­vac ulo­ži u pri­plod ka­kvoj dr­žav­noj si­gur­noj ban­ci. Pri­ho­dom će, pi­še da­lje, ru­ko­va­ti od­bor tro­ji­ce. Su­do­ve i vlast An­đel­ko je u isto vri­je­me mo­lio da svo­jim od­lu­ka­ma pri­po­mog­nu nje­gov te­sta­ment.
Pre­mi­nuo je 1924. a nje­go­va su­pru­ga Ta­ti­ja 1941. go­di­ne, ka­da se te­sta­ment i re­a­li­zu­je pre­ma za­vje­šta­nju ugled­nog tr­gov­ca to­ga do­ba. Vre­me­nom, ka­ko se to če­sto de­ša­va­lo u pro­šlo­sti kod Sr­ba, na An­đel­ko­vu že­lju, ali i na pu­no to­ga dru­gog iz te­sta­men­ta, Kra­ljev­ča­ni, a pri­je sve­ga lo­kal­ne vla­sti, su za­bo­ra­vi­li. Dav­no pre­ki­nu­tu tra­di­ci­ju obi­la­ska vječ­ne ku­će po­koj­nog brač­nog pa­ra Sa­vić i po­me­na nji­ho­vih ime­na ove go­di­ne na Spa­sov­dan, za­jed­no sa svo­jim sa­rad­ni­ci­ma i par­tij­skim ak­ti­vi­sti­ma, ob­no­vio je Alek­san­dar Erac, ugled­ni Kra­ljev­ča­nin i pred­sjed­nik ta­mo­šnjeg Grad­skog od­bo­ra Po­kre­ta so­ci­ja­li­sta.
– Ni­je nam ni naj­ma­nje na­mje­ra da kri­ti­ku­je­mo bi­lo ko­ga u grad­skoj vla­sti, ak­tu­el­noj ili biv­šim, već da svo­jim pri­mje­rom po­ka­že­mo ka­ko se kao na­sled­ni­ci vri­jed­ne imo­vi­ne mo­ra­mo op­ho­di­ti mi Kra­ljev­ča­ni pre­ma lju­di­ma ko­ji su nas sve sku­pa ve­o­ma za­du­ži­li svo­jim do­bro­čin­stvom – ka­že Erac za „Dan“. On je sa stra­nač­kim ko­le­ga­ma ak­ci­ju ko­ju vo­di sim­bo­lič­no na­zvao „Po­slu­šaj­mo za­ve­šta­o­ca“, a cilj ni­je sa­mo is­pra­vlja­nje ne­prav­de pre­ma An­đel­ku i Ta­ti­ji. Na­mje­ra je, na­i­me, i da se za­šti­ti i sa­ču­va ka­pi­tal ko­ji je ču­ve­ni tr­go­vac i za­du­žbi­nar osta­vio gra­du Kra­lje­vu.
– Ne slu­ži nam na čast što je zgra­da nje­go­ve za­du­žbi­ne oro­nu­la i za­pu­šte­na do mje­re da se mo­že re­ći da je sko­ro uni­šte­na. Za­to će od­bor­ni­ci Po­kre­ta so­ci­ja­li­sta is­tra­ja­ti u ini­ci­ja­ti­vi da lo­kal­ni par­la­ment što ur­gent­ni­je do­ne­se od­lu­ku da se taj iz­u­zet­no va­žan obje­kat za Kra­lje­vo i Kra­ljev­ča­ne re­kon­stru­i­še i re­no­vi­ra, jer za­slu­žu­je da bu­de ukras gra­da – is­ti­če naš sa­go­vor­nik. Po nje­go­vim ri­je­či­ma, po­seb­no je po­ra­ža­va­ju­će to što je sli­ka po­koj­nih An­đel­ka i Ta­ti­je na nji­ho­vom za­jed­nič­kom nad­grob­nom spo­me­ni­ku po­lo­mlje­na, i to ta­ko da Ta­ti­ji­nog por­tre­ta uop­šte ne­ma.
– Isto­rij­ski ar­hiv gra­da i lo­kal­ni mu­zej ima­ju oba­ve­zu da Ta­ti­ji­nu fo­to­gra­fi­ju na­đu, a mi će­mo, kao od­bor­ni­ci u grad­skom par­la­men­tu, iz svo­jih skrom­nih pri­ho­da obez­bi­je­di­ti sred­stva za nje­nu iz­ra­du i po­nov­no po­sta­vlja­nje – ka­že Erac.
M.Jo­va­no­vić