SKO­PLjE – Sve je ve­ći broj kom­pa­ni­ja ko­je za­tva­ra­ju svoj bi­znis u Ma­ke­do­ni­ji i se­le se u su­sjed­nu Sr­bi­ju. Šta je to što ma­ke­don­ske bi­zni­sme­ne pri­vla­či srp­skom po­slov­nom pod­ruč­ju, ka­da je Ma­ke­do­ni­ja pre­ma ocje­ni Vla­de i do­ma­ćoj sta­ti­sti­ci naj­pri­vlač­ni­ja ze­mlja za bi­znis u re­gi­o­nu i ši­re u Evro­pi.
Uz­bu­đe­nje na do­ma­ćoj po­slov­noj sce­ni, a ti­me i ma­njak u bu­dže­tu dr­ža­ve ko­ji će se po­ja­vi­ti na ime po­re­za i ra­znih do­pri­no­sa, iza­zva­la je vi­jest da se naj­ve­ća ve­le­dro­ge­ri­ja ko­ja je po­zna­ta u cje­loj ju­go­i­stoč­noj Evro­pi – Ze­gin, se­li u su­sjed­nu Sr­bi­ju. Šta je to što je nje­nog vla­sni­ka Bla­go­ja Me­han­dži­skog na­tje­ra­lo da se po­sli­je 25 go­di­na uspje­šnog po­slo­va­nja na do­ma­ćem tr­ži­štu, sa pre­ko 500 za­po­sle­nih i ap­so­lut­nim mo­no­po­lom u snab­di­je­va­nju lje­ko­vi­ma, me­di­cin­skim po­ma­ga­li­ma, di­je­tet­skim pro­iz­vo­di­ma i ko­zme­ti­kom, od­jed­nom pre­se­li u su­sjed­nu Sr­bi­ju. Po­tvr­đe­no je i da je Me­han­dži­ski ku­pio stan u No­vom Sa­du i da je u Sr­bi­ji već ras­pi­sao kon­kurs za pri­jem rad­ni­ka, uglav­nom far­ma­ce­u­ta i lje­ka­ra.
Pri­vred­na ko­mo­ra Ma­ke­do­ni­je ni­je još na­pr­vi­la ozbilj­ni­ju ana­li­zu fluk­tu­a­ci­je bi­zni­sa, iako trend ni­je od ju­če, ali na­uč­na za­jed­ni­ca u obla­sti eko­no­mi­je i bi­zni­sa pra­ti ovaj fe­no­men.
Pro­fe­sor Ma­ri­ja Za­re­zan­ko­va Po­tev­ska ka­že da Sr­bi­ja po­sled­njih go­di­nu da­na ima pri­vlač­ni­ju i to­le­rant­ni­ju kli­mu za rad kom­pa­ni­ja po­volj­ni­ju re­gu­la­ti­vu za vo­đe­nje bi­zni­sa od Ma­ke­do­ni­je.
„Či­nje­ni­ca da u Ma­ked­ni­ji fir­ma mo­že da se re­gi­stru­je za dva da­na ni­je po­tvr­da da po­sto­ji i po­volj­na kli­ma za vo­đe­nje bi­zni­sa. Vi­so­ke ka­zne, naj­če­šće i za iz­mi­šlje­ne pre­kr­ša­je, ko­je Vla­da spro­vo­di po­sled­njih go­di­na ozbilj­no ugro­ža­va­ju rad ma­ke­don­skih kom­pa­ni­ja. Ako se to­me do­da i vr­lo ma­lo i ogra­ni­če­no tr­ži­šte sa iz­u­zet­no ni­skim stan­dar­dom i ni­skom ku­pov­nom mo­ći gra­đa­na, on­da ni­je ni ču­do što na­še kom­pa­ni­je tra­že al­ter­na­tiv­na rje­še­nja i se­le se u Sr­bi­ju. Ima­mo in­for­ma­ci­je da one ta­mo već ra­de uspje­šno i ši­re svo­je po­slo­va­nje. To je, na­ža­lost, vr­lo ozbi­ljan od­liv ka­pi­ta­la” ka­že pro­fe­sor Po­tev­ska.
Raz­lo­zi le­že pri­je sve­ga u da­le­ko ve­ćem i bo­lje or­ga­ni­zo­va­nom tr­ži­štu, ali i u da­le­ko bo­ljoj in­fra­struk­tu­ri ko­ju pru­ža Sr­bi­ja po­re­skim olak­ši­ca­ma, li­be­ral­ni­jim od­no­som pre­ma kom­pa­ni­ja­ma, pre­ci­znom za­kon­skom re­gu­la­ti­vom, ener­get­skom sta­bil­no­šću i sna­žnom po­dr­škom dr­ža­ve i svih nje­nih in­sti­tu­ci­ja da se ši­ri broj pri­vat­nih kom­pa­ni­ja i otva­ra­ju no­va rad­na mje­sta.
Spi­sak kom­pa­ni­ja ko­je su na­ja­vi­le otva­ra­nje svo­jih pred­u­ze­ća u Sr­bi­ji sva­kim je da­nom sve ve­ći. Tran­sver po­slo­va­nja su po­tvr­di­le naj­moć­ni­je kom­pa­ni­je: gra­đe­vin­ski gi­gant „Ado­ra in­že­nje­ring”, „Ma­ši­no­kop” iz Ka­va­da­ra­ca, agro­kom­bi­nat „Grozd” iz Stru­mi­ce. Vla­sni­ci ma­ke­don­skih kom­pa­ni­ja po­seb­no pro­u­ča­va­ju spi­sak od sko­ro 500 srp­skih pred­u­ze­ća ko­ja su na li­sti za pro­da­ju ili pri­va­ti­za­ci­ju.
Tra­jan An­ge­le­ski, vla­snik kom­pa­ni­je „Ari­lje­me­tal”, već ne­ko­li­ko go­di­na ra­di na srp­skom tr­ži­štu i na­vo­di raz­lo­ge za­što je kom­pa­ni­ju pre­se­lio u Sr­bi­ju.
„Moj mo­tiv je bio da što bo­lje is­ko­ri­stim sve po­ten­ci­ja­le ko­je imam. Ma­ke­don­sko tr­ži­šte je po­sta­lo pre­ti­je­sno i pred­sta­vlja koč­ni­cu za da­lji rad. Ka­da sam oti­šao u Sr­bi­ju vi­dio sam šta zna­či otvo­re­nost ve­li­kog tr­ži­šta i mo­guć­nost da se pre­ko Sr­bi­je otvo­re vra­ta za tr­ži­šta za­pad­ne Evro­pe. Iz­me­đu Ma­ke­od­ni­je i Sr­bi­je ne po­sto­ji je­zič­ka ba­ri­je­ra, Sr­bi­ja ima od­lič­nu in­fra­struk­tu­ru za po­ve­zi­va­nje sa evrop­skim tr­ži­štem, ma­ke­don­ski in­ve­sti­to­ri su vr­lo ra­do pri­hva­će­ni od stra­ne svih struk­tu­ra u Sr­bi­ji. Sr­bi­ja ima do­go­vor o slo­bod­noj tr­go­vi­ni sa Ru­si­jom, što na ne­ki na­čin na­ma otva­ra tr­ži­šte od 140 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka”, ocje­nju­je An­ge­le­ski.
Ovo je upra­vo raz­log što se i ve­li­ki broj ma­ke­don­skih kom­pa­ni­ja ko­je se ba­ve pro­iz­vod­njom i iz­vo­zom hra­ne spre­ma­ju da svoj po­sao pre­se­le u Sr­bi­ju i da oda­tle osvo­je i ru­sko tr­ži­šte.
I vla­snik kom­pa­ni­je „Stil­kon” iz Ku­ma­no­va Bo­ban To­do­rov­ski pre­se­lio je po­sao u Sr­bi­ju. On ka­že da su po­re­ska op­te­re­će­nja mo­žda ve­ća ne­go u Ma­ke­do­ni­ji, ali za­to se ne iz­mi­šlja­ju ka­zne od de­se­ti­na hi­lja­da eura, a tr­ži­šte od osam mi­li­o­na sta­nov­ni­ka je da­le­ko pri­vlač­ni­je ne­go tr­ži­šte od dva mi­li­o­na eko­nom­ski ugro­že­nih sta­nov­ni­ka.
Ma­ke­don­ska dr­ža­va ne gle­da bla­go­na­klo­no na ovaj trend i šte­tu po­ku­ša­va da kom­pen­zi­ra pri­vla­če­njem stra­nih in­ve­sti­to­ra ko­ji­ma nu­di ne­ke po­volj­no­sti ko­je su na šte­tu do­ma­ćih in­ve­sti­to­ra.
A.Pi­sa­rev

Dvo­stru­ki
ar­ši­ni vla­sti
Stra­ni in­ve­sti­to­ri, na­ža­lost, do­ma­ćoj rad­noj sna­zi nu­de mi­zer­ne dnev­ni­ce, pa već ima­ju pro­ble­ma da obez­bi­je­de rad­nu sna­gu.
Je­dan od raz­lo­ga što smo lju­ti na vla­du i što se­li­mo bi­znis u ze­mlje re­gi­o­na je­ste i po­vla­šće­ni po­lo­žaj stra­nih in­ve­sti­to­ra ko­ji do­bi­ja­ju po­re­ske olak­ši­ce i bes­plat­nu in­fra­struk­tu­ru, a mi za raz­li­ku od njih sve to mo­ra­mo da pla­ti­mo iz svog dže­pa.
„U su­sjed­noj Sr­bi­ji, ali i u Bu­gar­skoj gdje ta­ko­đe po­či­nju da se se­le ma­ke­don­ske kom­pa­ni­je, tret­man do­ma­ćih i stra­nih in­ve­sti­to­ra je isti, ni­ko ne­ma pri­vi­le­gi­je, to su otvo­re­na tr­ži­šta i ze­mlje pri­vlač­ne za vo­đe­nje po­sla”, ocje­nju­je To­do­rov­ski.