BLED – U EU je po­treb­na so­li­dar­nost u suo­ča­va­nju sa pro­ble­mom ta­la­sa mi­gra­na­ta, ko­ji je je­dan od naj­ve­ćih iza­zo­va sa ko­jim se su­o­ča­va Uni­ja, oci­je­nje­no je ju­če na Stra­te­škom fo­ru­mu na Ble­du.
Pred­sjed­nik Slo­ve­ni­je Bo­rut Pa­hor re­kao je da se za­la­že za po­li­ti­ku je­din­stva i da je bi­la ve­li­ka gre­ška što ni­je usvo­je­na kvo­ta za ras­po­dje­lu iz­bje­gli­ca na sve dr­ža­ve čla­ni­ce.
„Od­ba­ci­va­nje tog si­ste­ma je pred­log da ne­ma za­jed­nič­ke po­li­ti­ke o pi­ta­nju izbjeg­li­ca u ovom tre­nut­ku. Si­stem kvo­ta ne bi ri­je­šio sve pro­ble­me, ali sma­tram da je on do­bar po­če­tak. Di­je­lim mi­šlje­nje da je neo­p­ho­dan stra­te­ški pri­stup”, ob­ja­snio je on.
Pa­hor je po­na­vlja­ju­ći da je od­ba­ci­va­nje pred­lo­ga kvo­te loš od­go­vor na iza­zov sa ko­jim se su­o­ča­va Evro­pa, re­kao da to zna­či sta­tus kvo.
Isto­vre­me­no je ape­lo­vao na gra­đa­ne da bu­du str­plji­vi i ne gle­da­ju na ak­tu­el­nu si­tu­a­ci­ju kao pri­jet­nju, te da je Evro­pa na po­te­zu da po­ka­že da je kri­zu mo­gu­će sa­vla­da­ti.
„Evro­pa je za­sno­va­na na ve­li­kim ide­ja­ma, kao što je po­mi­re­nje i za­to je bit­no iza­zo­vi­ma pri­ći na evrop­ski na­čin”, na­gla­sio je Pa­hor.
On je re­kao da bi bi­lo neo­d­go­vor­no za­tva­ra­ti sva vra­ta i pro­zo­re, kao što bi bi­lo neo­d­go­vor­no sve dr­ža­ti pot­pu­no otvo­re­no.
Uvod­ni­čar pa­ne­la, na ko­jem je uče­stvo­vao i srp­ski pre­mi­jer Alek­san­dar Vu­čić, pred­sjed­nik Sa­vje­ta EU Do­nald Tusk re­kao je da je neo­p­hod­no na­ći rje­še­nje ko­je bi bi­lo ne­gdje iz­me­đu ma­đar­skog zi­da i ne­mo­ći, na pri­mjer u ita­li­jan­skim i grč­kim lu­ka­ma.
Evro­pa je, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, i da­lje naj­bo­lje mje­sto za ži­vot, a mi­gran­ti ri­zi­ku­ju ži­vot da na­đu bo­lje mje­sto, i u to­me su iza­bra­li Evro­pu.
On je po­ru­čio da se Evro­pa mo­ra bra­ni­ti i od spolj­nih i unu­tra­šnjih pri­jet­nji, a da se pro­ble­mi sa ko­ji­ma se su­o­ča­va kon­ti­nent mo­že ri­je­ši­ti sa­mo je­din­stve­nim pri­stu­pom.
Ta­ko­đe se za­lo­žio za us­po­sta­vlja­nje no­vog od­no­sa sa Tur­skom i Egip­tom, ze­mlja­ma ko­je su po­treb­ne kao part­ne­ri za rje­ša­va­nje iz­bje­glič­ke kri­ze.
Pre­mi­jer Luk­sem­bur­ga Gza­vi­je Be­tel re­kao je da je uka­zao da tre­nut­no po­sto­je dvi­je vr­ste mi­gra­na­ta, iz­bje­gli­ce i eko­nom­ski imi­gran­ti, do­da­ju­ći da je ne­mo­gu­će da do­la­ze iz­bje­gli­ce iz ne­kih ze­ma­lja ko­je su kan­di­da­ti da po­sta­nu čla­ni­ce EU.
S tim u ve­zi je na­gla­sio da je bit­no da EU usvo­ji za­jed­nič­ku li­stu bez­bjed­nih tre­ćih dr­ža­va.
On je upo­zo­rio da pro­blem mi­gra­na­ta, zbog za­bri­nu­to­sti gra­đa­na, ja­ča eks­trem­ne sna­ge u ze­mlja­ma Evro­pe, ko­ji­ma se ne sme do­zvo­li­ti do­la­zak na vlast.
So­li­dar­nost je po­treb­na ne sa­mo od stra­ne dvi­je ili tri ze­mlje, već ci­je­le EU, na­gla­sio je Be­tel ocje­nju­ju­ći da je sra­mo­ta što ni­je usvo­je­na kvo­ta za pri­jem azi­la­na­ta.
„Sram­no je da ne­ke ze­mlje že­le da bi­ra­ju mi­gran­te ko­je uzi­ma­ju. To me pod­sje­ća na naj­go­re vri­je­me na­še isto­ri­je. Ne smi­je­mo se ba­vi­ti šo­pin­gom me­đu azi­lan­ti­ma”, po­ru­čio je šef luk­sem­bur­ške vla­de, ze­mlje ko­ja tre­nut­no pred­sje­da­va Uni­jom.
Predjsed­ni­ca Hr­vat­ske Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić uka­za­la je da nje­na ze­mlja i Slo­ve­ni­ja još ni­su po­go­đe­ne pri­ti­skom iz­bje­gli­ca ko­jem su iz­lo­že­ne dru­ge dr­ža­ve re­gi­o­na, ali da raz­mi­šlja­ju o stra­te­gi­ji.
Ona je re­kla da Hr­vat­ska ne­ma na­mje­ru da po­di­že zi­do­ve, ali da mo­ra da se pri­pre­ma za mo­guć ta­las mi­gra­na­ta.
Pro­blem je, ka­ko je ka­za­la, neo­p­hod­no sa­gle­da­ti ši­re, jer ono što se sa­da či­ni li­či na ga­še­nje šum­skog po­ža­ra ma­lim ure­đa­jem za ga­še­nje po­ža­ra.
Ge­ne­ral­ni se­kre­tar OEBS Lam­ber­to Za­ni­jer oci­je­nio je da tre­ba pri­ći uzro­ci­ma pro­ble­ma, i da me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca ima sna­ge, ali da mo­ra svo­je in­stru­men­te da pri­la­go­di.
Pred­stav­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN Kri­sti­jan Fris Bah oci­je­nio je da smo tre­nut­no su­o­če­ni sa vi­še kri­za, od oru­ža­nih su­ko­ba do kli­mat­skih pro­mje­na.
„Mo­že­mo bi­ti pr­va ge­ne­ra­ci­ja ko­ja će po­kre­nu­ti bor­bu pro­tiv si­ro­ma­štva, i po­sled­nja ko­ja mo­že ne­što uči­ni­ti pro­tiv kli­mat­skih pro­mje­na”, po­ru­čio je on.
Gra­do­na­čel­nik Ble­da Ja­nez Faj­far ka­zao je da su gra­do­vi u re­gi­o­nu su­o­če­ni sa pro­ble­mom iz­bje­gli­ca, uz pra­zne ka­se.(Tan­jug)


Tusk: Evro­pa mo­ra vi­še da po­ma­že iz­bje­gli­ca­ma

Pred­sjed­nik Evrop­skog sa­vje­ta Do­nald Tusk od­ba­cio je ju­če na Ble­du kri­ti­ke na ra­čun ru­ko­vo­đe­nja iz­bje­glič­kom kri­zom i obe­ćao da­lje mje­re pre­ma ovom pi­ta­nju. Po­sle sa­stan­ka sa slo­ve­nač­kim pre­mi­je­rom Mi­rom Ce­ra­rom, Tusk je re­kao da Evro­pa ni­je kri­va za „emi­grant­sku kri­zu”, ali je pri­znao da EU mo­ra da ura­di vi­še da bi „ubla­ži­la ne­pod­no­šlji­ve ljud­ske pat­nje i tra­ge­di­je ko­je su po­sta­le sva­ko­dnev­ne vi­je­sti”, pre­ni­je­la je agen­ci­ja AP. Tusk je is­ta­kao da će iz­be­glič­ka kri­za osta­ti ključ­no pi­ta­nje za Evro­pu u na­red­nim go­di­na­ma, dok je Ce­rar re­kao da ni­ko ni­je mo­gao da za­mi­sli da će taj pro­blem po­sta­ti ta­ko ve­li­ki.(Tan­jug)