BRI­SEL – Pred­sjed­nik Evrop­skog sa­vje­ta Do­nald Tusk upo­zo­ra­va da po­dje­le iz­me­đu za­pad­nih čla­ni­ca i nji­ho­vih no­vi­jih is­toč­nih part­ne­ra kom­pli­ku­ju na­po­re za rje­ša­va­nje sve du­blje mi­grant­ske kri­ze. Dok če­ški i polj­ski funk­ci­o­ne­ri raz­ma­tra­ju uklju­či­va­nje Ru­si­je u voj­nu in­ter­ven­ci­ju na Bli­skom is­to­ku, vi­še od 20.000 lju­di do sa­da je pot­pi­sa­lo pe­ti­ci­ju ko­jom se tra­ži da Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja pri­mi ve­ći broj iz­bje­gli­ca.
„Po­sto­ji po­dje­la iz­me­đu is­to­ka i za­pa­da EU”, oci­je­nio je Do­nald Tusk do­dav­ši da ne­ke ze­mlje raz­mi­šlja­ju o su­zbi­ja­nju ta­la­sa mi­gra­ci­je za šta je sim­bol ma­đar­ska (gra­nič­na) ogra­da, ja­vlja AFP, pre­no­si Tan­jug.
„Dru­gi že­le so­li­dar­nost za­go­va­ra­ju­ći ta­ko­zva­nu oba­ve­zu­ju­ću ba­zu za (mi­grant­ske) kvo­te. Ključ­ni iza­zov je da se za sve njih pro­na­đe je­dan za­jed­nič­ki, ma­da am­bi­ci­o­zni ime­ni­telj”, re­kao je Tusk pred po­če­tak raz­go­vo­ra sa ma­đar­skim pre­mi­je­rom Vik­to­rom Or­ba­nom o mi­grant­skoj kri­zi.
Otva­ra se i pi­ta­nje Šen­ge­na. Šef polj­ske di­plo­ma­ti­je Gže­gož She­ti­na iz­ja­vio je da je pi­ta­nje da li će pred ta­la­som iz­bje­gli­ca op­sta­ti slo­bo­da kre­ta­nja u Evro­pi. She­ti­na je re­kao da bi pr­vo tre­ba­lo za­u­sta­vi­ti taj ta­las iz­bje­gli­ca na pu­tu za Evro­pu ta­mo gdje su tre­nut­no jer u su­prot­nom pri­je­ti da ”Evro­pa eks­plo­di­ra”.
Na­gla­sio je da je po­treb­no da Sa­vjet bez­bjed­no­sti UN od­lu­či da se me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca an­ga­žu­je u Si­ri­ji i da se upu­ti mi­rov­na mi­si­ja na oba­le sje­ver­ne Afri­ke, ali je upo­zo­rio da tu ne­ma sa­gla­sno­sti Ru­si­je.
Pred­sjed­nik Če­ške Mi­loš Ze­man je ju­če u Pe­kin­gu, to­kom bi­la­te­ral­nog sa­stan­ka, ape­lo­vao na ru­skog pred­sjed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na da se Ru­si­ja pri­dru­ži bor­bi pro­tiv Islam­ske dr­ža­ve, pre­ni­je­li su če­ški me­di­ji.
U me­đu­vre­me­nu, vi­še od 20.000 lju­di do sa­da je pot­pi­sa­lo pe­ti­ci­ju ko­jom se tra­ži da Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja pri­mi ve­ći broj iz­bje­gli­ca, pre­nio je AFP.
Bri­tan­ska vla­da je du­žna da od­go­vo­ri po­što je broj pot­pi­sni­ka pe­ti­ci­je pre­ma­šio 10.000, a ako ta ci­fra do­stig­ne 100.000 lju­di, on­da će to pi­ta­nje bi­ti raz­mo­tre­no u par­la­men­tu.
U me­đu­vre­me­nu, Ita­li­ja, Nje­mač­ka i Fran­cu­ska pot­pi­sa­le su za­jed­nič­ki do­ku­ment u ko­jem su po­zva­li na pre­i­spi­ti­va­nje ak­tu­el­nih pro­pi­sa EU o azi­lu i na „fer” ras­po­re­đi­va­nje iz­bje­gli­ca unu­tar EU.
(RTS)


Or­ban: Iz­bje­gli­ce pri­je­te

Ma­đar­ski pre­mi­jer Vik­tor Or­ban raz­go­va­rao je sa srp­skim pre­mi­je­rom Alek­san­drom Vu­či­ćem o kri­znoj si­tu­a­ci­ji iza­zva­noj ma­sov­nom mi­gra­ci­jom na gra­ni­ca­ma Sr­bi­je i Ma­ke­do­ni­je.
U autor­skom tek­stu za „Frank­furt ale­maj­ne caj­tung”, Or­ban je oci­je­nio da pri­liv iz­bje­gli­ca u Evro­pu pri­je­ti da pod­ri­je nje­ne hri­šćan­ske ko­ri­je­ne i da je zbog to­ga po­treb­no da vla­de kon­tro­li­šu svo­je gra­ni­ce.
„Gra­đa­ni že­le da ovla­da­mo si­tu­a­ci­jom i da za­šti­ti­mo na­še gra­ni­ce. Tek ka­da bu­de­mo za­šti­ti­li na­še gra­ni­ce, mo­ći će da se po­sta­ve pi­ta­nja ko­li­ko lju­di mo­že­mo da pr­mi­mo i da li tre­ba da po­sto­je kvo­te”, na­veo je Or­ban, pre­ni­je­la je agen­ci­ja Roj­ters.
Or­ban je upi­tao ni­je li za­bri­nja­va­ju­će to što je hri­šćan­ska kul­tu­ra Evro­pe još je­dva u sta­nju, da za­dr­ži Evro­pu u sop­stve­nom hri­šćan­skom si­ste­mu vri­jed­nost.
Ma­đar­ski pre­mi­jer je oprav­da­vao po­sta­vlja­nje ži­ce na gra­ni­ci pre­ma Sr­bi­ji i re­kao „ži­cu ne po­di­že­mo iz za­do­volj­stva, već za­to što je to nu­žno”.
Or­ban je u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru sa­op­štio pred­sjed­ni­ku Vla­de Sr­bi­je Alek­san­dru Vu­či­ću da će od 15. sep­tem­bra ja­ke po­li­cij­ske i voj­ne je­di­ni­ce bi­ti po­sla­te na gra­ni­cu sa Sr­bi­jom zbog kri­zne si­tu­a­ci­je iza­zva­ne ma­sov­nom mi­gra­ci­jom.
Šef Pres-slu­žbe ka­bi­ne­ta ma­đar­skog pre­mi­je­ra Ber­ta­lan Ha­va­ši po­tvr­dio je da je Or­ban tom pri­li­kom oba­vi­je­stio Vu­či­ća o no­vom za­ko­nu o po­gra­nič­nim kon­tro­la­ma ko­je će ma­đar­ski par­la­ment usko­ro usvo­ji­ti i ko­ji će omo­gu­ći­ti sla­nje ja­kih po­li­cij­skih i voj­nih je­di­ni­ca na gra­ni­cu sa Sr­bi­jom od 15. sep­tem­bra.
Ma­đar­ski pre­mi­jer pre­nio je Vu­či­ću da se oče­ku­je da će imi­gran­ti i kri­jum­ča­ri lju­di­ma po­tra­ži­ti no­ve tran­zit­ne pu­te­ve za­o­bi­la­ze­ći Ma­đar­sku i na­gla­sio da se ze­mlje re­gi­o­na mo­ra­ju pri­pre­mi­ti za tu si­tu­a­ci­ju.
Vu­čić je tom pri­li­kom re­kao Or­ba­nu da Sr­bi­ja is­pu­nja­va svo­ju oba­ve­zu re­gi­stro­va­nja tra­ži­la­ca azi­la ko­ji sti­žu iz Ma­ke­do­ni­je, iako Ma­ke­do­ni­ja ne spro­vo­di kon­tro­le na gra­ni­ca­ma.


Migranti legli na šine, neće u prihvatni centar

Na desetine migranata, leglo je na šine na željezničkoj stanici kod grada Bičke, protiveći se odluci mađarske policije da ih odvede u obližnji prihvatni centar, dok ostali pokušavaju da pobjegnu policajcima.Neki migranti su se rvali sa policajcima pokušavajući da se vrate u voz.
Mađarska policija, prethodno je zaustavila prvi voz sa migrantima, koji se juče iz Budimpešte uputio do Šoprona u blizini granice sa Austrijom, i rekla im da siđu u mjestu Bičke, gdje se nalazi prihvatni centar.Preostali putnici su, kako je javio Rojters, prešli u drugi voz.
Migranti su udarali u prozore voza, uzvikujući „Ne kamp, ne kamp“. Policija je ispraznila jedan vagon, a još pet vagona sa migrantima i dalje stoji na stanici.
Mađarska agencija MTI navodi da su migranti prebačeni u autobuse da bi bili prevezeni do obližnjeg kampa.Prema navodima agencije AFP, u vozu ima između 200 i 300 migranata.
Agencije su prethodno javile da je sa glavne međunarodne željezničke stanice krenuo voz pun migranata, dodajući da će vagoni da budu podijeljeni i da bi tri vagona trebalo da stignu u Sombahtelj, a preostali u Šopron. Oba mjesta se nalaze na zapadnoj granici Mađarske sa Austrijom. Šef bečke policije Gerhard Pirstl je izjavio da migranti koji iz Budimpešte dolaze u Beč neće biti kontrolisani ili registrovani, kao i da će im biti dozvoljeno da nastave put.


Čur­kin: Mo­gu­ća re­zo­lu­ci­ja o pro­ble­mu mi­gra­na­ta

Sa­vjet bez­bjed­no­sti UN bi u sep­tem­bru mo­gao usvo­ji­ti re­zo­lu­ci­ju o pro­ble­mu ile­gal­nih mi­gra­na­ta u Evrop­skoj uni­ji, iz­ja­vio je stal­ni pred­stav­nik Ru­si­je pri UN Vi­ta­lij Čur­kin.
„Glo­bal­no pi­ta­nje mi­gra­na­ta je vr­lo ra­zno­li­ko, ali je­dan aspekt ko­ji je na­ro­či­to bli­zak Sa­vje­tu bez­bjed­no­sti UN je si­tu­a­ci­ja na Bli­skom is­to­ku. Sa­da raz­ma­tra­mo na­crt re­zo­lu­ci­je SB UN, u kom se do­ti­če je­dan aspekt tog pi­ta­nja. Mo­gu­će, re­zo­lu­ci­ja će bi­ti usvo­je­na u sep­tem­bru. Na­da­mo se da će to po­mo­ći da se bar olak­ša taj pro­blem”, re­kao je Čur­kin.
Ka­ko pre­no­si TAS S, re­zo­lu­ci­ja će se po na­ja­vi Čur­ki­na od­no­si­ti, pri­je sve­ga, na mi­gran­te iz ze­ma­lja Bli­skog is­to­ka.
Šef ru­ske mi­si­je pri Svjet­skoj or­ga­ni­za­ci­ji re­kao je da se od SB UN odav­no če­ka re­zo­lu­ci­ja o to­me, iz­me­đu osta­log o ta­la­su ile­gal­nih mi­gra­na­ta iz Li­bi­je u Evro­pu, ali Sa­vjet ni­je žu­rio sa nje­nom iz­ra­dom i usva­ja­njem, jer je če­kao for­mi­ra­nje ko­a­li­ci­o­ne vla­de u toj ze­mlji, pre­ni­je­la je agen­ci­ja RIA No­vo­sti.
Me­đu­tim, ta­kva vla­da do sa­da ni­je for­mi­ra­na i SB UN je od­lu­čio da vi­še ne če­ka.
„Raz­go­va­ra­mo o re­du­ko­va­ni­jem pla­nu, ne go­vo­ri­mo o te­ri­to­ri­jal­nim vo­da­ma Li­bi­je i o te­ri­to­ri­ji Li­bi­je. Go­vo­ri­mo o otvo­re­nom mo­ru”, ob­ja­snio je Čur­kin.


Bu­gar­ska: Pri­vo­đe­nja zbog ile­gal­nog ula­ska

SO­FI­JA – Bu­gar­ske vla­sti pri­ve­le su u So­fi­ji 125 stra­nih dr­ža­vlja­na, jer su ile­gal­no ušli u ze­mlju, a ni­su pod­ni­je­li za­htjev za azil, sa­op­šti­lo je Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va.
Ge­ne­ral­ni se­kre­tar bu­gar­skog mi­ni­star­stva Ge­or­gi Ko­stov iz­ja­vio je da će oni bi­ti is­pi­ta­ni i da je mo­gu­će da će im bi­ti odo­bren iz­bje­glič­ki sta­tus, na­vo­di agen­ci­ja Roj­ters, pre­no­si Tan­jug.
Pre­ma na­vo­di­ma bu­gar­ske mi­ni­star­ke unu­tra­šnjih po­slo­va Ru­mja­ne Ba­čva­ro­ve, 95 od­sto mi­gra­na­ta ko­ji do­la­ze u Bu­gar­sku – uglav­nom iz Si­ri­je, Av­ga­ni­sta­na i Ira­ka, is­pu­nja­va uslo­ve za sti­ca­nje iz­bje­glič­kog sta­tu­sa, pre­ni­je­la je agen­ci­ja BTA.
Ba­čva­ro­va je re­kla i da se raz­ma­tra mo­guć­nost za otva­ra­nje no­vih šest cen­ta­ra za re­gi­stro­va­nje iz­bje­gli­ca, što je dru­gi ko­rak pla­na pri­pre­mlje­nog pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci ko­ji će u slu­ča­ju po­tre­be bi­ti spro­ve­den.


Grčka traži 700 miliona

Grčka će od EU zatražiti oko 700 miliona eura za izgradnju infrastrukture za prihvat stotina migranata koji na njene obale stižu svakog dana, saopštava Atina.
Prezadužena Grčka bilježi rast broja migranata, mahom iz Sirije, Iraka i Avganistana, koji dolaze gumenim čamcima iz susjedne Turske, prenosi Rojters.
Organizacije koje pružaju humanitarnu pomoć procjenjuju da na grčka ostrva uključujući Kos, Lezbos, Samos i Hios, svakog dana pristigne oko 2.000 ljudi.
Grčka prelazna vlada saopštila je da planira izgradnju novih prihvatnih centara i preduzimanje koraka za popravljanje uslova u postojećim centrima za izbjeglice.
“Minimalna suma koja je Grčkoj potrebna je 400 miliona eura iz fonda za azil i 330 miliona iz fonda za siromašne radi što hitnije izgradnje infrastrukture”, rekao je on.
Hristodulakis je dodao da će Grčka pružiti finansijsku pomoć brojnim ostrvima na istoku zemlje koja bilježe veliki priliv migranata.