Zbog su­vi­še spo­rog spro­vo­đe­nja obe­ća­nih re­for­mi, vje­ro­vat­no će bi­ti od­lo­že­na upla­ta idu­će ra­te kre­di­ta Grč­koj, pi­še „Doj­če ve­le”.
Grč­ka je tre­ba­lo da u ok­to­bru do­bi­je pr­vu ra­tu po­mo­ći u iz­no­su od dve mi­li­jar­de eura i još jed­nu mi­li­jar­du u no­vem­bru, ali je za­uz­vrat, pre­ma okvi­ru tre­ćeg pa­ke­ta po­mo­ći, mo­ra­la da spro­ve­de 223 mje­re šted­nje i re­for­mi do 2018. go­di­ne, ko­je su pre­ci­zno na­ve­de­ne i to sa tač­nim ro­ko­vi­ma.
Čak 48 tih mje­ra tre­ba­lo je da bu­de spro­ve­de­no do sre­di­ne ok­to­bra ka­ko bi me­đu­na­rod­ni kon­tro­lo­ri pra­vo­vre­me­no mo­gli da za­poč­nu sa kon­tro­lom re­form­skih na­po­ra Grč­ke i da do sre­di­ne no­vem­bra o to­me pod­ne­su iz­vje­štaj mi­ni­stri­ma fi­nan­si­ja dr­ža­va-čla­ni­ca evro­zo­ne, na­ve­de­no je u tek­stu.
Me­đu­tim, pre­ma pi­sa­nju nje­mač­kog li­sta Zi­doj­če caj­tung, Ati­na ka­sni sa is­pu­nja­va­njem tih oba­ve­za. Do sa­da je na­vod­no po­kre­nu­la sa­mo 14 od ukup­no 48 obe­ća­nih mje­ra.
Ci­pra­so­va vla­da obe­ća­va po­bolj­ša­nje, ali mno­gi su sum­nji­ča­vi, a re­ak­ci­je u Grč­koj i van nje- ra­zno­li­ke, na­vo­di „Doj­če ve­le”.
Glav­na ured­ni­ca eko­nom­skog in­te­r­net-por­ta­la Ka­pi­tal Di­mi­tra Ka­da ob­ja­šnja­va da je raz­log za ka­šnje­nja to što su re­for­me slo­že­ne i ne­mo­gu­će ih je po­kre­nu­ti u ta­ko krat­kom ro­ku, na­ro­či­to ako se uzme u ob­zir da vla­da Alek­si­sa Ci­pra­sa mo­ra za krat­ko vri­je­me da is­pra­vi pro­pu­ste svih pret­hod­nih.
Osim to­ga, ka­že Di­mi­tra Ka­du, još uvi­jek su otvo­re­na pi­ta­nja ko­ja se ti­ču bur­ne unu­tra­šnjo­po­li­tič­ke re­ak­ci­je, kao što je slu­čaj kod po­re­za na pri­vat­ne ško­le, li­be­ra­li­za­ci­je apo­te­kar­ske dje­lat­no­sti ili uki­da­nja po­re­skih po­vla­sti­ca u po­ljo­pri­vre­di.
Ka­ko bi ubla­žio te re­ak­ci­je, li­je­vo ori­jen­ti­sa­ni Ci­pras obe­ćao je u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji da će sta­vi­ti na led spor­ne mje­re šted­nje i umje­sto njih uve­sti „za­mjen­ske mje­re s istim efek­tom”.
Kod pri­vat­nih ško­la to kon­kret­no zna­či da je pr­vo­bit­no uve­de­ni po­rez za­mi­je­njen dru­gom mje­rom ko­ja do­no­si isti iz­nos u dr­žav­nu ka­su.
Di­rek­tor grč­kog li­sta Ka­ti­me­ri­ni Alek­sis Pa­pa­he­las, me­đu­tim, ka­že da vla­di­na po­li­ti­ka na­i­la­zi na ne­ga­tiv­ne re­ak­ci­je, pa za­to vla­da po­ku­ša­va da „vr­lu­da po na­če­lu – iz de­snog u li­je­vi džep”.
To­kom po­sje­te fran­cu­skog pred­sjed­ni­ka Fran­soa Olan­da Ati­ni, pro­šlog pet­ka, Ci­pras je otvo­re­no go­vo­rio o spor­noj kon­so­li­da­ci­ji ne­na­pla­ti­vih ban­kar­skih kre­di­ta i iz­ja­vio da on ne že­li da Grč­ku pre­tvo­ri u „are­nu za smak­nu­ća”.
Či­ni se da je Oland za to imao ra­zu­mi­je­va­nja, pa je za­mo­lio za „flek­si­bil­nost za Grč­ku”, pi­še Doj­če ve­le i na­vo­di da je da­le­ko ma­nje ra­zu­mi­je­va­nja po­ka­zao pot­pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Val­dis Dom­brov­skis za vri­je­me svo­je ne­dav­ne po­sje­te Ati­ni.
Dom­brov­skis je upo­zo­rio na neo­p­hod­nost ubr­za­nja re­for­mi i opa­snost od po­se­za­nja za re­zer­va­ma ba­na­ka, a uz to je i od­bio pred­log re­for­me pen­zi­o­nog si­ste­ma na ra­čun po­slo­da­va­ca, zbog če­ga su ga grč­ki me­di­ji od­mah pro­zva­li „le­ton­skim iza­sla­ni­kom (nje­mač­ke kan­ce­lar­ke) An­ge­le Mer­kel”, na­ve­de­no je u tek­stu.
(RTS)