SKO­PLjE – To­kom naj­dra­ma­tič­ni­je sed­mi­ce od Do­go­vo­ra iz Pr­ži­na, pre­ma ko­jem je Ma­ke­do­ni­ja, na­kon še­sna­e­sto­mje­seč­ne po­li­tič­ke kri­ze, tre­ba­lo da do­bi­je pre­la­znu vla­du, pri­pre­mi fer iz­bo­re i do­zvo­li Spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu da ra­di svoj po­sao, biv­ši pre­mi­jer i li­der VMRO-DPMNE Ni­ko­la Gru­ev­ski je u tri po­te­za uni­štio taj do­go­vor, pi­še nje­mač­ki Doj­če ve­le.
Pr­vi ko­rak je, pre­ma pi­sa­nju Doj­če ve­lea, bi­lo ot­ka­zi­va­nje iz­bo­ra za ko­je je dje­lo­va­lo da su za­ce­men­ti­ra­ni za 5. jun, a ko­je su sve stran­ke osim VMRO na­mje­ra­va­le da boj­ko­tu­ju.
Iz­bo­ri sa jed­nom par­ti­jom bi­li bi, do­da­ju, pre­se­dan ne­po­znat čak i u ovom di­je­lu svi­je­ta od pa­da Ber­lin­skog zi­da do da­nas.
Ta­kvi iz­bo­ri zna­či­li bi otvo­re­ni po­vra­tak Ma­ke­do­ni­je u ne­ku vr­stu neo­ko­mu­ni­zma, od­no­sno de­snog re­tro-ko­mu­ni­zma.
„I do­kaz da je de­kla­ra­tiv­ni an­ti­ko­mu­ni­zam VMRO sa­mo be­stid­na fa­sci­na­ci­ja ko­mu­ni­zmom ko­ju Gru­ev­ski nje­gu­je prak­tič­no od sa­mog po­čet­ka svo­je vla­da­vi­ne, kao ni­jed­na po­li­tič­ka gar­ni­tu­ra od ne­za­vi­sno­sti do da­nas.
„Gru­ev­ski i eki­pa će, osim kri­vič­no i fi­nan­sij­ski, u ne­koj po­ten­ci­jal­noj bu­duć­no­sti pred ma­ke­don­skom de­sni­com od­go­va­ra­ti i ide­o­lo­ški jer su uzur­pi­ra­li isto­rij­sku tra­di­ci­ju i san ge­ne­ra­ci­ja ko­je su u VMRO vi­dje­le je­dan od na­či­na da se stek­ne ma­ke­don­ska dr­žav­nost”, na­vo­di Doj­če ve­le.
Dva su mo­gu­ća raz­lo­ga zbog ko­jih su ot­ka­za­ni iz­bo­ri za­ka­za­ni za 5. jun.
Pr­vi je unu­tar­stra­nač­ka pro­cje­na da bi jed­no­par­tij­ski iz­bo­ri ne­gi­ra­li de­kla­ra­tiv­ni an­ti­ko­mu­ni­zam Gru­ev­skog – no to je ma­nje vje­ro­vat­ni raz­log.
Vla­da­ju­ća stran­ka je sa­či­nje­na od osta­ta­ka i ni­ti vi­še ide­o­lo­gi­ja, pa par­tij­skoj eli­ti ne bi sme­tao jed­no­par­tij­ski si­stem.
To se po­seb­no do­bro ra­zu­mi­je ako ima­mo u vi­du ja­san od­go­vor ko­ji je Gru­ev­ski ra­ni­je dao agen­ci­ji AFP, na­i­me da je spre­man da ide na jed­no­par­tij­ske iz­bo­re ka­ko bi na­kon njih ras­pi­sao dru­ge.
To bi bi­lo ja­sno pod­ri­va­nje Pr­ži­na, jer ni dru­gi iz­bo­ri ne bi bi­li ni­šta do uda­lje­nog, ali di­rekt­nog eha su­štin­ske že­lje Gru­ev­skog da za­be­to­ni­ra se­be na vla­sti, da se pod­ra­zu­mi­je­va, slič­no kao što se ko­mu­ni­zam pod­ra­zu­mi­je­vao u biv­šoj SFRJ.
Slič­no će iz­gle­da­ti i dru­gi iz­bo­ri ko­je će or­ga­ni­zo­va­ti ap­so­lut­na vlast VMRO na­kon što su pr­vi iz­bo­ri pro­pa­li.
Dru­ga mo­guć­nost što su jed­no­par­tij­ski iz­bo­ri ipak ot­ka­za­ni je­ste što je ko­a­li­ci­o­ni part­ner, al­ban­ska par­ti­ja DUI, ko­ja do 5. ma­ja ni­je do­sta­vi­la spi­sak čla­no­va iz­bor­nih od­bo­ra, što bi zna­či­lo boj­kot iz­bo­ra, bi­la po­sa­vje­to­va­na da ta­ko dje­lu­je.
Sa­vjet­nik je, ka­ko se na­vo­di, mo­gu­će bio sam VMRO (per­verz­na, ali za­mi­sli­va tak­ti­ka) ili stra­ni fak­tor (in­di­ka­tiv­na je bi­la po­sje­ta jed­nog bli­skog sa­vjet­ni­ka DUI Ma­ke­do­ni­ji, te nje­gov od­la­zak iz ze­mlje već sle­de­ćeg da­na).
„Ako je ovo dru­go u pi­ta­nju, sa­vjet je ci­ljao na to da jed­no­par­tij­skim sa­sta­vom skup­šti­ne ne bi bi­lo uslo­va za is­pu­nja­va­nje od­red­bi Ohrid­skog spo­ra­zu­ma iz 2001. (pre­ma ko­jem se i al­ban­ski pred­stav­ni­ci mo­ra­ju sa­gla­si­ti sa ključ­nim od­lu­ka­ma), što bi za­pra­vo bi­lo ide­al­no za že­lju Gru­ev­skog za vječ­nom vla­šću”.
Iako je pr­vi ko­rak za mi­ni­ra­nje Pr­ži­na pro­pao, to ne zna­či da je VMRO iz­gu­bio po­dr­šku DUI. Na­pro­tiv, baš pre­ko ove al­ban­ske par­ti­je je sa­mo de­set da­na ka­sni­je na­či­njen dru­gi – uspje­šan – ko­rak za pod­ri­va­nje Pr­ži­na.
Dru­gi po­tez je bio po­vra­tak po­sla­ni­ka u pret­hod­no ras­pu­šte­nu skup­šti­nu i to ta­ko što se Ustav­ni sud (ko­ji se ra­ni­je pro­gla­sio ne­na­dle­žnim) na ini­ci­ja­ti­vu DUI ipak ma­gič­no pre­do­mi­slio i pro­gla­sio nad­le­žnim da oci­je­ni ustav­nost ras­pu­šta­nja par­la­men­ta – pa je vra­tio po­sla­ni­ke u klu­pe.
Pr­vo što je ura­đe­no po sa­zi­va­nju sjed­ni­ce bi­lo je kon­sta­to­va­nje ostav­ki mi­ni­sta­ra opo­zi­ci­je ko­ji su ime­no­va­ni Do­go­vo­rom iz Pr­ži­na, a ko­ji su ostav­ke po­nu­di­li u znak pro­te­sta zbog – sa­da već ot­ka­za­nih – iz­bo­ra.
To je bio pr­vi uspje­šan po­tez za uni­šte­nje Do­go­vo­ra ko­jim su VMRO i DUI na­pra­vi­li isto­vjet­nu vla­da­ju­ću ve­ći­nu kao i pri­je Pr­ži­na.
Je­di­na je raz­li­ka što ne­ma pre­mi­je­ra Gru­ev­skog, ma­da ni­je is­klju­če­no da će se i on vra­ti­ti u vla­du na ne­koj od sle­de­ćih sjed­ni­ca. Ma­nje je vje­ro­vat­no da će DUI vra­ti­ti mi­ni­stre op­tu­že­ne za mal­ver­za­ci­je jer se vje­ru­je da VMRO ima bo­gat ma­te­ri­jal bom­bi za unu­tra­šnju upo­tre­bu ko­jim ucje­nju­je al­ban­sku par­ti­ju.
To pak od li­de­ra DUI Ali­ja Ah­me­ti­ja pra­vi fi­gu­ru či­ja tre­nut­na sim­bo­lič­na vri­jed­nost dje­lu­je po­put sce­ne iz ho­li­vud­skih fil­mo­va u ko­ji­ma usa­mlje­na si­lu­e­ta kroz ve­li­ke pro­zo­re svo­je kan­ce­la­ri­je gle­da u noć­no ne­bo.
„Dru­gim ri­je­či­ma, uko­li­ko su mo­guć­no­sti da se uci­je­ni DUI za­i­sta ve­li­ke, on­da toj par­ti­ji ne osta­je ni­šta dru­go ne­go da za do­ma­ću jav­nost igra ulo­gu naj­bli­žeg part­ne­ra stra­na­ca i ti­me kon­struk­tiv­nog fak­to­ra ra­zu­ma, a da u stva­ri osta­ne par­ti­ja jed­nog čo­vje­ka – uosta­lom isto kao i VMRO, sa­mo sa ma­njim re­sur­si­ma”, na­vo­di Doj­če ve­le.
Za­jed­no sa du­gom isto­ri­jom od­no­sa dvi­je par­ti­je u sti­lu ja te­bi, ti me­ni, ovo će pro­du­bi­ti ulo­gu DUI kao ma­ri­o­ne­te VMRO, s tim što će ta al­ban­ska stran­ka vje­ro­vat­no gu­bi­ti gla­sa­če, pro­cje­nju­je Doj­če ve­le.
Kao tre­ći i su­štin­ski ko­rak za de­mon­ta­žu Pr­ži­na bi­lo je eks­pre­sno gla­sa­nje za iz­mje­ne za­ko­na o am­ne­sti­ji.
„Abo­li­ci­ja ko­ju je pred­sjed­nik Đor­đe Iva­nov pro­gla­sio za po­li­ti­ča­re na me­ti Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva s mno­gih stra­na je oci­je­nje­na kao prav­no ni­štav­na, ali no­vi-sta­ri sa­ziv Skup­šti­ne ju je tre­ti­rao kao naj­so­fi­sti­ci­ra­ni­ji prav­ni akt ko­ji, eto, sa­mo tu i ta­mo tre­ba do­ra­di­ti kao bi po­sta­la sa­vr­šen za­kon”.
Za­kon pred­vi­đa se­lek­tiv­nu abo­li­ci­ju ili, u pre­vo­du, Gru­ev­ski i oni ko­je on oda­be­re ne mo­gu bi­ti pred­met kri­vič­nog go­nje­nja, a osta­li – ko­je opet bi­ra Gru­ev­ski – bi­će pu­šte­ni niz vo­du.
Či­nje­ni­ca da se sve od­vi­ja pred oči­ma dvo­ji­ce va­žnih stra­nih po­sred­ni­ka (ame­rič­kog di­plo­ma­te Jia i nje­mač­kog iza­sla­ni­ka Hajn­dla) i to istog da­na ka­da EU i SAD po­no­vo in­si­sti­ra­ju na po­vla­če­nju cje­lo­kup­ne abo­li­ci­je, za ana­li­zu Doj­če ve­lea mo­že zna­či­ti dvi­je stva­ri.
„Ili Gru­ev­ski bez­o­bra­zno te­sti­ra da li mo­že da od­i­gra na kar­tu otvo­re­nog to­ta­li­ta­ri­zma pa že­li da vi­di re­ak­ci­ju me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce. Ili, obr­nu­to, ima pre­ćut­nu po­dr­šku stra­na­ca da po­vu­če ovaj po­tez”, na­vo­di se u ana­li­zi.
Do­da­je se, pak, da na tre­nu­tak zbu­nju­je neo­bič­na smi­re­nost še­fa opo­zi­ci­je so­ci­jal­de­mo­kra­te Zo­ra­na Za­e­va ko­ji dje­lu­je uvje­ren da kri­mi­nal ne mo­že pro­ći ne­ka­žnje­no, kon­sta­tu­je, iz­me­đu ota­log, Doj­če ve­le.
(Tan­jug)