ZA­GREB – Ne­ka­da­šnji vi­so­ki funk­ci­o­ner ju­go­slo­ven­ske taj­ne slu­žbe Jo­sip Per­ko­vić, ko­me se u Min­he­nu su­di za sa­u­če­sni­štvo u ubi­stvo hr­vat­skog emi­gran­ta Stje­pa­na Đu­re­ko­vi­ća, to­kom bo­rav­ka u nje­mač­kom za­tvo­ru okre­nuo se Bo­gu, re­dov­no po­sje­ću­je cr­kve­ne mi­se i či­ta sa­mo gla­si­lo Ka­to­lič­ke cr­kve „Glas kon­ci­la”.
Jo­sip Per­ko­vić je u taj­noj slu­žbi uglav­nom ra­dio na funk­ci­ja­ma u ve­zi sa bor­bom pro­tiv ne­pri­ja­telj­ske emi­gra­ci­je, pod­sje­ća za­gre­bač­ki Ju­tar­nji list.
Uho­dio je, ka­ko na­vo­de, hr­vat­ske emi­gran­te, raz­vio mre­žu do­u­šni­ka u emi­grant­skim kru­go­vi­ma u ino­stran­stvu, ob­ra­đi­vao je ili na­la­gao ob­ra­de onih ko­je je slu­žba sma­tra­la hr­vat­skim na­ci­o­na­li­sti­ma ili te­ro­ri­sti­ma, me­đu ko­ji­ma je ne­sum­nji­vo bi­lo i na­si­lja pot­pu­no ne­u­o­bi­ča­je­nih za jed­nog in­te­lek­tu­al­ca ili sve­šte­ni­ka.
Per­ko­vić je, do­da­je se, do­gu­rao sve do po­zi­ci­je pr­vog čo­vje­ka re­pu­blič­kog SDS-a u ta­da­šnjoj SR Hr­vat­skoj. Po­čet­kom de­ve­de­se­tih se uklju­čio u bor­bu za osa­mo­sta­lje­nje Hr­vat­ske pa je, za­jed­no s ne­kim lju­di­ma ko­je je prije ob­ra­đi­vao, uče­stvo­vao u stva­ra­nju hr­vat­skih taj­nih slu­žbi, pi­še ovaj za­gre­bač­ki dnev­nik.
Sa­da mu se, pak, u Min­he­nu su­di za uče­šće u ubi­stvu hr­vat­skog emi­gran­ta Stje­pa­na Đu­re­ko­vi­ća 1983. u Vol­frac­fa­u­se­nu kod glav­nog gra­da Ba­var­ske.
Iza tog ubi­stva, vi­še to ni­ko ne spo­ri, na­vo­di list, sta­ja­la je taj­na slu­žba SFRJ, kao i iza ni­za dru­gih li­kvi­da­ci­ja.
Na su­đe­nju u Min­he­nu Per­ko­vić se do sa­da bra­nio ću­ta­njem.
„Zbog sve­ga to­ga ni­je baš la­ko za­mi­sli­ti tog čo­vje­ka, ko­ji gri­je op­tu­že­nič­ku klu­pu pod op­tu­žbom za te­ško ubi­stvo, ka­ko skru­še­no sto­ji pred ol­ta­rom, slu­ša mi­su i sklo­plje­nih ru­ku mo­li: Is­po­vi­je­dam se Bo­gu sve­mo­gu­će­mu i va­ma bra­ćo da sa­gri­je­ših vr­lo mno­go... Moj gri­jeh, moj gri­jeh, moj pre­ve­li­ki gri­jeh...”, pi­še Ju­tar­nji list.
A ko­li­ko god to bi­lo te­ško uklo­pi­ti u nje­gov pro­fil, Jo­sip Per­ko­vić to ipak či­ni u min­hen­skom za­tvo­ru Šta­del­he­im, po­vr­dio je nje­gov advo­kat An­te No­bi­lo.
„Do­dao je da zna da je Per­ko­vić još u škol­skim da­ni­ma bio mi­ni­strant u cr­kvi.
„Je li se Per­ko­vić pod sta­re da­ne, u 72. go­di­ni ži­vo­ta, za­i­sta ‘pre­o­bra­tio’ i vra­tio vje­ri u Bo­ga? Je li mu bi­lo do­sta sa­mo­će u će­li­ji is­tra­žnog za­tvo­ra? Je li to na­zna­ka mo­gu­ćeg ‘po­ka­ja­nja’ i u sa­mom sud­skom po­stup­ku ili se mo­žda ra­di o ne­če­mu po­sve dru­gom? Od­go­vo­re na ta pi­ta­nja zna sa­mo Jo­sip Per­ko­vić či­ji ko­men­tar tre­nut­no ni­je mo­gu­će do­bi­ti”, na­vo­di hr­vat­ski dnev­nik.
Pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma iz sud­skih ku­lo­a­ra u Min­he­nu, Per­ko­vi­će­vi nje­mač­ki advo­ka­ti za­tra­ži­li su sre­di­nom apri­la od su­da da nji­ho­vom kli­jen­tu odo­bri ne­što bla­ži re­žim u is­tra­žnom za­tvo­ru.
Ta­ko je Per­ko­vi­ću do­pu­šte­no da po­sje­ću­je ka­to­lič­ke mi­se u ka­pe­li­ci u kru­gu za­tvo­ra, a pr­vi put su mu odo­bre­ni i ne­nad­zi­ra­ni kon­tak­ti sa za­tvor­skim sve­šte­ni­kom i nje­go­vom sa­rad­ni­com ko­ja go­vo­ri hr­vat­ski je­zik.
RTRS