Ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik Na­rod­ne Skup­šti­ne Re­pu­bli­ke Srp­ske Mom­či­lo Kra­ji­šnik po­ru­čio je da ni­je sre­ćan što Sr­bi iz Cr­ne Go­re ne mo­gu u punoj mjeri da ostvare svoja prava. On sma­tra da je naj­bo­lje da se us­po­sta­vi čvr­šća ve­za iz­me­đu ru­ko­vod­sta­va Cr­ne Go­re, Sr­bi­je i Re­pu­bli­ke Srp­ske. Kra­ji­šnik tvr­di da Cr­noj Go­ri ne mo­že bi­ti pre­či Sti­pe Me­sić od Alek­san­dra Vu­či­ća ili Mi­lo­ra­da Do­di­ka.
U in­ter­vjuu za por­tal „IN4S”, Kra­ji­šnik se osvr­nuo i na re­fe­ren­dum u Re­pu­bli­ci Srp­skoj, is­ti­ču­ći da je to „stvar­no de­mo­krat­sko pra­vo sva­kog na­ro­da da iz­ra­zi svo­ju vo­lju o ne­kom pi­ta­nju”. Kra­ji­šnik sma­tra da je BiH jed­na od naj­sku­pljih dr­ža­va u na­šem okru­že­nju, u ko­joj se dva na­ro­da fak­tič­ki ne osje­ća­ju la­god­no, pa sa­mim tim ta dr­ža­va te­ško mo­že op­sta­ti.
Mom­či­lo Kra­ji­šnik je bio pred­sjed­nik Skup­šti­ne SR Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, pr­vi pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne Re­pu­bli­ke Srp­ske i član Se­na­ta. Op­tu­žen je za zlo­či­ne, et­nič­ko či­šće­nje i ge­no­cid u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, a pred su­dom u Ha­gu je osu­đen na 20 go­di­na za­tvo­ra. Na slo­bo­di je od 30. av­gu­sta 2013. go­di­ne jer je iz­dr­žao dvi­je tre­ći­ne ka­zne.
– Mi Sr­bi iz Re­pu­bli­ke Srp­ske smo sma­tra­li da su Cr­no­gor­ci svi Sr­bi, i to je za nas mje­ri­lo. I sa­da sva­ki ras­kol i sva­ko is­ti­ca­nje po­seb­no­sti od Sr­ba – mi za to ne­ma­mo ra­zu­mi­je­va­nja. Ne­mam ja ni­šta pro­tiv, da li će ne­ko bi­ti Cr­no­go­rac, Her­ce­go­vac ili Sr­bin – na to sva­ko ima pra­vo, ali bo­jim se da je is­ti­ca­nje tih raz­li­ka iz­me­đu Sr­ba i Cr­no­go­ra­ca u Cr­noj Go­ri, že­lja da se je­dan na­rod odvo­ji od jed­nog za­jed­nič­kog ko­ri­je­na i to ni­je do­bro. Ni­je­sam sre­ćan, ka­da sam bio ne­ko­li­ko pu­ta u Cr­noj Go­ri vi­dio sam da kod jed­nog bro­ja lju­di po­sto­ji ani­mo­zi­tet pre­ma Sr­bi­ma – što je po­gub­no. Bo­jim se da će to u isto­ri­ji bi­ti za­pi­sa­no kao vr­lo ru­žno, jer svi zna­mo da je ne­ka­da u Cr­noj Go­ri ći­ri­li­ca bi­la naj­vi­še za­stu­plje­na. Lju­di s ko­ji­ma sam kon­tak­ti­rao, ko­ji su Sr­bi, na ne­ki na­čin se osje­ća­ju kao ma­nji­na i ugro­že­ni su. To sve ni­je do­bro. Sma­tram da bi ru­ko­vod­stvo Cr­ne Go­re mo­ra­lo da sjed­ne za sto i shva­ti da smo im mi naj­bli­ži srod­ni­ci i ro­đa­ci i da im ne mo­že ni­ko bi­ti pre­či ne­go što su to Sr­bi i Cr­no­gor­ci – sma­tra Kra­ji­šnik.
On ka­že da Sr­bi ne gle­da­ju bla­go­na­klo­no na od­lu­ku Cr­ne Go­re o pri­zna­nju Ko­so­va, kao i na ula­zak u NA­TO mi­mo ne­kog do­go­vo­ra sa Sr­bi­jom i sa Sr­bi­ma iz Re­pu­bli­ke Srp­ske.
– Sma­tra­mo da bi tre­ba­lo da se na­pra­vi ne­ka čvr­šća ve­za iz­me­đu ru­ko­vod­stva Cr­ne Go­re, Sr­bi­je i Re­pu­bli­ke Srp­ske. Ne mo­že bi­ti pre­či Cr­noj Go­ri ne­ki Sti­pe Me­sić ne­go što je Alek­san­dar Vu­čić ili Mi­lo­rad Do­dik. U sva­kom slu­ča­ju, ni­je­sam sre­ćan što Sr­bi iz Cr­ne Go­re ne mo­gu pu­nim plu­ći­ma da upra­žnja­va­ju svo­je in­te­re­se. Pla­šim se da se za­šti­ti srp­skih na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa ne da­je pa­žnja i mo­je bi naj­to­pli­ja po­ru­ka bi­la da se pre­i­spi­ta ta od­lu­ka i taj od­nos i da se ne pra­vi ras­kol iz­me­đu Cr­no­go­ra­ca i Sr­ba u Cr­noj Go­ri. Mi smo ipak je­dan na­rod, na­rod ko­ji ima svo­je ko­ri­je­ne i na­ši pra­dje­do­vi su bi­li jed­no; a sad ove raz­li­ke oko no­ve, dru­ge pra­vo­slav­ne cr­kve, no­vog je­zi­ka – pla­šim se da ne­će po­mo­ći ni­ko­me u Cr­noj Go­ri ne­go će sa­mo na­pra­vi­ti je­dan isto­rij­ski ot­klon i te­ško će to po­sli­je da se u isto­ri­ji is­pe­gla – ka­že Kra­ji­šnik za „IN4S”.
On je da­nas zva­nič­no iz­van po­li­ti­ke, me­đu­tim, osni­vač je Aso­ci­ja­ci­ja stva­ra­la­ca Re­pu­bli­ke Srp­ske. Po­ja­šnja­va da je Aso­ci­ja­ci­ja u stva­ri nad­stra­nač­ka or­ga­ni­za­ci­ja, ko­ja pri­pa­da iz­vor­noj Srp­skoj de­mo­krat­skoj stran­ci (SDS).
– Što se ti­če re­fe­ren­du­ma u Re­pu­bli­ci Srp­skoj to je stvar­no de­mo­krat­sko pra­vo sva­kog na­ro­da da iz­ra­zi svo­ju vo­lju o ne­kom pi­ta­nju. Mi­slim da se ov­dje na­pra­vi­la jed­na ve­li­ka gre­ška – da­nas se fak­tič­ki go­vo­ri o po­sle­di­ca­ma ko­je su is­kon­stru­i­sa­ne a ne go­vo­ri se o uzro­ci­ma. Uzrok je da je ne­ko, na je­dan bru­ta­lan na­čin, na je­dan ne­po­li­tič­ki na­čin pro­ble­ma­ti­zo­vao Dan RS i sad, kad se to pro­ble­ma­ti­zu­je i ka­da se na­pra­vi je­dan pro­blem, on­da lju­di po­či­nju go­vo­ri­ti o po­sle­di­ca­ma a ne o uzro­ku. Mi­slim da je je­dan uži krug po­li­ti­ča­ra iz kru­ga mu­sli­man­skog na­ro­da, vje­ro­vat­no že­ljan da po­vra­ti svo­je po­li­tič­ke po­zi­ci­je, na­pra­vio tu ape­la­ci­ju Ustav­nom su­du, i sa­da se vr­ši za­mje­na te­za: da kao ni­ko ne po­štu­je Ustav­ni sud, a to je jed­na in­sti­tu­ci­ja ko­ja mo­ra bi­ti re­spek­tiv­na. Ne ra­di se ov­dje o ne­po­što­va­nju Ustav­nog su­da od stra­ne po­li­tič­kih stra­na­ka, od­no­sno po­li­tič­kog esta­bli­šmen­ta RS ne­go se ra­di o pro­ti­vlje­nju, od­no­sno mi smo pro­tiv zlo­u­po­tre­be Ustav­nog su­da. Mi­slim da je po­li­tič­ki ta­ko na­pra­vlje­na at­mos­fe­ra da se re­fe­ren­dum mo­ra odr­ža­ti, da je to im­pe­ra­tiv i, da je pot­pu­no is­prav­no što je da­to na­ro­du da se iz­ja­sni o to­me. Jer vr­lo če­sto ne­ko že­li da po­ka­že ka­ko na­rod ta­ko ne mi­sli ne­go ta­ko mi­sle po­li­ti­ča­ri. Sma­tra­mo da je ovo sta­nje na­mjer­no dra­ma­ti­zo­va­no, iako je to pi­ta­nje ko­je je po­sta­vlje­no sa­svim be­nig­no i ne za­di­re u ni­ka­kav Dej­ton­ski spo­ra­zum. Žao nam je što su ne­ki po­li­ti­ča­ri, da na­zo­vem ta­ko di­plo­ma­te iz Me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, pod­le­gli uti­ca­ju od­re­đe­nih lo­kal­nih po­li­ti­ča­ra i da su on­da is­kon­stru­i­sa­li kao da je to pro­tiv Dej­to­na, pro­tiv mi­ra – sma­tra Kra­ji­šnik.
D.ŽIV­KO­VIĆ


Sr­bi­ja po­ma­že, Cr­na Go­ra ću­ti

Krajišnik se pod­sje­tio i vre­me­na ka­da je ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik Sr­bi­je Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić uvo­dio sank­ci­je Re­pu­bli­ci Srp­skoj.
– Mi­lo­še­vić je pra­vio raz­ne ma­ne­vre i je­dan od njih, ko­ji će si­gur­no bi­ti ru­žno ko­men­ta­ri­san u isto­ri­ji, je­ste uvo­đe­nje sank­ci­ja svom na­ro­du. Ali, tu su bi­li i ne­ki „oprav­da­ni raz­lo­zi“ jer su sank­ci­je bi­le pri­ti­sak na­ro­da, NVO i ra­znih stra­na­ka, ali se ta­da si­gur­no one ni­je­su tre­ba­le uvo­di­ti i ja se ni­kad ni­je­sam s tim slo­žio. Ali da­nas, mo­ram bi­ti po­šten, si­tu­a­ci­ja je sa­svim dru­ga­či­ja. Od­lič­ni su od­no­si na­šeg ru­ko­vod­stva, du­gi niz go­di­na na­kon Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma, sa ru­ko­vod­stvom Sr­bi­je. Na­ma eto ni­je Sr­bi­ja sa­da po­mo­gla – da je re­ci­mo re­kla „mi po­dr­ža­va­mo” – mi ni­šta od to­ga ne bi­smo ima­li. Ovu bit­ku mi sa­mi mo­ra­mo da iz­ve­de­mo. Ipak, mi ci­je­ni­mo po­dr­šku Sr­bi­je a ču­di nas što se Cr­na Go­ra neo­gla­ša­va, a sma­tra­mo da bi tre­ba­lo da i ona da svoj glas i da se in­te­re­su­je za de­ša­va­nja u Re­pu­bli­ci Srp­skoj – na­gla­ša­va Kra­ji­šnik.


Opa­sne iz­ja­ve Ha­li­lo­vi­ća

Kra­ji­šnik tvr­di i da se ge­ne­ral Se­fer Ha­li­lo­vić avan­tu­ri­stič­ki po­na­ša i da su nje­go­ve pri­je­te­će po­ru­ke za sva­ku osu­du.
– A za­što je opa­sna nje­go­va iz­ja­va i za sva­ku je osu­du? Sa­mo za­to što su ra­zni fak­to­ri sa stra­ne pri­sut­ni u BiH, oni ov­dje ku­pu­ju ra­zna ima­nja. Ov­dje su lju­di ko­ji su se bo­ri­li u Islam­skoj dr­ža­vi i sad je do­volj­na ova­kva jed­na iz­ja­va, ova­kvog jed­nog fa­na­ti­ka da ne­kog na­tje­ra na te­ro­ri­stič­ke na­pa­de. S te stra­ne je opa­sno što se stva­ra ru­žna kli­ma, rat­no­hu­škač­ka jer to mo­že bi­ti in­spi­ra­ci­ja od­re­đe­nim lju­di­ma da na­pra­ve ne­ko zlo. Jer, Se­fer Ha­li­lo­vić je po­ri­je­klom iz San­dža­ka i tu po­sto­ji jed­na gru­pa lju­di ko­ja sma­tra da mo­ra­ju bi­ti ve­ći ka­to­li­ci od pa­pe – po­ja­šnja­va on.


BiH ni­je da­ta šan­sa

Svi go­vo­re da je po­sto­ja­nje Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne ne­mo­gu­će, da ne funk­ci­o­ni­še i to je, is­ti­če Kra­ji­šnik, sve tač­no.
– Ali, ako že­li­te ne­ko kom­pro­mi­sno rje­še­nje, da BiH za­ži­vi on­da joj mo­ra­te da­ti šan­su, pa kad ta šan­sa ne­pro­funk­ci­o­ni­še on­da je tre­ba sta­vi­ti ad ak­ta. Do sa­da, zna­či, BiH ni­je da­ta šan­sa, iz pro­stog raz­lo­ga što su mno­gi fak­to­ri ko­ji su po­ku­ša­va­li da „po­mog­nu” BiH – sna­žno od­ma­ga­li. Mi­slim pr­vo na me­đu­na­rod­ne pred­stav­ni­ke EU ko­ji su na­me­ta­li rje­še­nja i po­ku­ša­va­li da na­pra­ve BiH ka­ko ona ne bi mo­gla da funk­ci­o­ni­še, tj. iz­mi­je­ni­li su Dej­ton­ski spo­ra­zum, sto pu­ta su ga raz­ve­za­li i sve­za­li, uni­je­li su ne­ka­kve ak­tiv­no­sti, na­pra­vi­li su sku­pu dr­ža­vu.