Tri­de­set­sed­mo­go­di­šnja Hi­da­je­ta Ha­dži­e­fen­dić iz Lo­va­nje, maj­ka jed­no­i­po­go­di­šnjeg ma­li­ša­na De­ni­sa, za­bri­nu­ta je za ži­vot svog dje­te­ta, ko­je je ro­đe­no sa šu­mom na sr­cu. Od iste bo­le­sti pri­je po­la go­di­ne umr­la je be­ba nje­ne je­tr­ve Na­đi­je Ah­me­ti, maj­ke sed­mo­ro dje­ce. Ovih da­na obje idu u ko­tor­ski Dom zdra­vlja, tra­že­ći sa­vjet i li­jek i vo­de dje­cu da pri­me vak­ci­ne. De­nis je sla­ba­šan, mr­šav i iz­ne­mo­gao, ane­mi­čan, ima smet­nje u raz­vo­ju, dok je nje­gov pe­to­mje­seč­ni brat Enis zdra­va be­ba. Dje­ca nji­ho­ve stri­ne Na­đi­je, uz­ra­sta od tri do 15 go­di­na, stal­no ima­ju pro­ble­ma sa pluć­nim, sto­mač­nim i vi­ru­snim obo­lje­nji­ma. Ta­ko­đe, sed­mo­mje­seč­na be­ba Baj­ra­ma i Zu­mri­je Ah­me­ti bi­la je dva mje­se­ca u ko­tor­skoj bol­ni­ci zbog ja­kog bron­hi­ti­sa. Ro­di­te­lji ka­žu da nji­ho­va dje­ca obo­lje­va­ju zbog ka­ta­stro­fal­nih uslo­va u ko­ji­ma ži­ve u cen­tru de­po­ni­je, ko­ja se sva­ko­dnev­no go­mi­la. Ne­ma­ju lična do­ku­men­ta, zbog če­ga im je us­kra­će­na bi­lo ka­kva po­moć. Hi­da­je­ta ne­ma ni­ka­kvo osi­gu­ra­nje, a dr­ža­vljan­ka je Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
Iako je Lovanja – najveća deponija na primorju zatvorena još 2007. godine ona i dalje ugrožava okolinu.
– De­nis pri­ma vak­ci­ne. Do­bio je uput za li­je­če­nje u Pod­go­ri­ci, ali ne mo­gu to da pri­u­štim. Tre­ba da iz­va­di­mo zdrav­stve­nu knji­ži­cu za nje­ga, ina­če će­mo mo­ra­ti da pla­ća­mo sva­ki pre­gled. Zbog sr­ča­ne ma­ne od ro­đe­nja se li­je­či u Pod­go­ri­ci. Dok­to­ri su nam re­kli da pro­mi­je­ni­mo mje­sto sta­no­va­nja ka­ko bi se be­ba mo­gla li­je­či­ti. Ov­dje ne­ma­mo uslo­ve za ži­vot, čak i vo­du do­vla­či­mo iz ci­sti­jer­ne. Pla­šim se za ži­vot svog dje­te­ta jer tre­ba da pi­je „di­ja­ze­pam“ i gvo­žđe, a ne mo­gu da pri­u­štim ni pe­le­ne. Ne­mam ni­ka­kva pri­ma­nja, do­šla sam iz Odža­ka (BiH) pri­je tri go­di­ne. Su­prug Fa­tan Ah­me­ti, sa ko­jim sam u van­brač­noj za­jed­ni­ci, imao je dva in­fark­ta, ne ra­di i ne pri­ma ni­ka­kvu po­moć – ka­že Hi­da­je­ta.
Iako bo­le­sna od epi­lep­si­je, Na­đi­ja Ah­me­ti (37) hra­bro se bo­ri za svo­ju dje­cu, a pro­šle go­di­ne iz­gu­bi­la je no­vo­ro­đen­če. Njen brat Baj­ram (35) je du­go­go­di­šnji rad­nik Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća Ko­tor, a od kad je obo­lio pre­ži­vlja­va sku­plja­ju­ći sta­ro že­lje­zo, za­jed­no sa že­nom. Ro­đen je u Uro­šev­cu, a ov­dje je već 20 go­di­na i ni­je do­bio do­ku­men­ta Cr­ne Go­re. Nje­go­va su­pru­ga Zu­mri­ja, iz Kli­ne sa Ko­so­va, ima lič­nu kar­tu stran­ca sa pri­vre­me­nim bo­rav­kom. Svi ži­ve u kon­tej­ne­ri­ma di­men­zi­ja dva sa šest me­ta­ra, ko­je im je Op­šti­na Ko­tor pri­je pet go­di­na do­di­je­li­la kao „pri­vre­me­ni smje­štaj“.
– Pi­sa­li smo vi­še pu­ta mol­bu biv­šoj gra­do­na­čel­ni­ci, ali ni­je htje­la da nas pri­mi. Re­kli su nam da će ovo bi­ti pri­vre­me­ni smje­štaj, a še­stu go­di­nu smo tu. Dr­ža­vljan­ka sam Cr­ne Go­re. Do pri­je tri mje­se­ca pri­ma­la sam so­ci­jal­nu po­moć od 170 eura, a sa­da su je sma­nji­li na 75 jer dje­ca ne­ma­ju dr­ža­vljan­stvo. Nji­hov otac je ra­se­lje­no li­ce iz Pe­ći, a dje­ca no­se mo­je pre­zi­me. Za odr­ža­va­nje trud­no­će mo­ram mje­seč­no da ku­pu­jem tri ku­ti­je lje­ko­va, a ne­mam oda­kle – na­vo­di Ah­me­ti.
Na­ta­li­ja Pe­tra­no­vić, pe­di­ja­tar u Op­štoj bol­ni­ci Ko­tor, ob­ja­šnja­va da je ge­ne­ti­ka je­dan od raz­lo­ga što se dje­ca ra­đa­ju sa šu­mom na sr­cu. Me­đu­tim, is­ti­če i da ve­li­ki uti­caj ima­ju i uslo­vi u ko­ji­ma maj­ke ži­ve u pe­ri­o­du ka­da se for­mi­ra sr­ce fe­tu­sa.
– Da bi­smo bi­li pot­pu­no si­gur­ni da uslo­vi ži­vlje­nja uti­ču na po­ja­vu od­re­đe­nih bo­le­sti, mo­ra­mo ima­ti pre­ci­zne sta­ti­stič­ke po­dat­ke i te po­ja­ve tre­ba da se pra­te si­ste­mat­ski. Kod nas ne­ma is­tra­ži­va­nja te vr­ste, ne­ma stu­di­ja ni sta­ti­sti­ke, a to bi tre­ba­lo da bu­de pred­met in­te­re­so­va­nja epi­de­mi­o­lo­ga iz In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje – ka­že dr Pe­tra­no­vić.
U ko­tor­skom Se­kre­ta­ri­ja­tu za kul­tu­ru, sport i dru­štve­ne dje­lat­no­sti, ko­ji se ba­vi i pi­ta­nji­ma rom­ske i egip­ćan­ske po­pu­la­ci­je, pri­zna­ju da su uslo­vi ži­vo­ta na Lo­va­nji lo­ši. Na­vo­de da Op­šti­na ne­ma u pla­nu da traj­no zbri­ne po­ro­di­ce ko­je ži­ve u kon­tej­ne­ri­ma, jer ne­ma lo­ka­ci­ju. Bi­lo bi naj­bo­lje, na­vo­de u Se­kre­ta­ri­ja­tu, da sva­ka od tih po­ro­di­ca za se­be na­đe smje­štaj, a da im Op­šti­na po­ma­že u gra­ni­ca­ma svo­jih mo­guć­no­sti. Naj­ve­ći nji­hov pro­blem je ne­ri­je­še­ni sta­tus – ne­ki su tu go­di­na­ma, a dru­gi sva­ko­dnev­no od­la­ze i do­la­ze. M.D.P.

Sum­nja­ju na štet­na is­pa­re­nja

Na­đi­ja Ah­me­ti ka­že da joj je be­ba umr­la zbog šu­ma na sr­cu.
– Dje­čak je ro­đen je 25. ja­nu­a­ra, a umro je 8. av­gu­sta. Li­je­či­li su ga u Pod­go­ri­ci. Sko­ro če­ti­ri mje­se­ca išla sam i u Be­o­grad, ali ni­je bi­lo spa­sa. Ka­žu da tre­ba da se pro­mi­je­ni va­zduh, kli­ma, ali ni­sam bi­la u mo­guć­no­sti da to ura­dim. Lje­ka­ri su re­kli da su uzrok bo­le­sti is­pa­re­nja, pra­ši­na i ne­hi­gi­je­na sa de­po­ni­je po­red ko­je ži­vi­mo. To sme­će is­pa­ra­va uju­tru i uve­če, a mi tu spa­va­mo. Ži­vi­mo usred de­po­ni­je, u bla­tu. Do­la­ze ne­znan­ci, ba­ca­ju mr­tve svi­nje, pse... Sme­će za­tr­pa­va­ju, ali i da­lje do­vo­ze ot­pad iz re­ci­kla­žne sta­ni­ce ko­ja je ne­da­le­ko odav­de. Sa­mo da i nas ne za­tr­pa­ju – ka­že Na­đi­ja.


Pra­ve bi­znis od od­la­ga­nja sme­ća
– Jav­no ko­mu­nal­no pred­u­ze­će i Op­šti­na Ko­tor obez­bi­je­di­li su smje­štaj za tri po­ro­di­ce na Lo­va­nji, uve­li im stru­ju, a re­dov­no ih snab­di­je­va­ju i vo­dom. Tim lju­di­ma pru­ža­mo po­moć – fi­nan­sij­sku, ma­te­ri­jal­nu, a u vi­še na­vra­ta nu­di­li smo im po­sao. Što se ti­če de­po­ni­je na ko­joj se na­la­ze kon­tej­ne­ri, ona je sa­ni­ra­na, ze­mlja je ni­ve­li­sa­na, a bul­do­že­ri su iz­rav­na­li po­vr­ši­nu. Me­đu­tim, po­je­din­ci pri­vat­nim ka­mi­o­ni­ma is­to­va­ru­ju i pa­le ta­mo ot­pad iz Ko­to­ra, Tiv­ta, pa i Bu­dve. To ra­de na­kon rad­nog vre­me­na, pa i no­ću. To je vr­lo de­li­kat­na i kom­plek­sna stvar. Fa­ta­nu Ah­me­ti­ju smo nu­di­li da ra­di za nas i da kon­tro­li­še ne­le­gal­ni is­to­var sme­ća, ali on ni­je uvi­jek tu. De­ša­va se da ka­da bu­de ve­li­kih pa­lje­nja ot­pa­da na Lo­va­nji po­zo­ve­mo i ko­to­r­sku i ti­vat­sku po­li­ci­ju – iz­ja­vio je Zo­ran Mr­dak, di­rek­tor JP Ko­mu­nal­no Ko­tor.