Ru­ko­vo­di­lac Slu­žbe za ure­đe­nje i iz­grad­nju mor­skog do­bra u Jav­nom pred­u­ze­ću za mor­sko do­bro (JPMD) i funk­ci­o­ner De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) Raj­ko Mi­ho­vić pri­krio je od Ko­mi­si­je za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa mi­li­on­sku imo­vi­nu ko­ja se vo­di na ime nje­go­ve su­pru­ge Za­gor­ke. U imo­vin­skom kar­to­nu za Za­gor­ku Mi­ho­vić, ko­ji je pre­dat 2014. go­di­ne, on ni­je na­veo da se na nje­no ime vo­di imo­vi­na u Kra­ši­ći­ma i Ra­do­vi­ći­ma, u op­šti­ni Ti­vat, kao ni vri­jed­ne par­ce­le u Lje­še­vi­ći­ma, ko­je se na­la­ze u Ko­to­ru.
Da ta imo­vi­na pri­pa­da Za­gor­ki Mi­ho­vić potvrđu­ju slu­žbe­ni po­da­ci Upra­ve za ne­kret­ni­ne. Iz Cen­tral­nog re­gi­stra Pri­vred­nog su­da ta­ko­đe se vi­di da je Za­gor­ka bi­la osni­vač RM kon­sal­ting, kom­pa­ni­je iz Bu­dve, ali je ona u me­đu­vre­me­nu li­kvi­di­ra­na.
Me­đu­tim, u imo­vin­skom kar­to­nu pre­da­tom 2014. Raj­ko Mi­ho­vić je na­veo da je nje­go­va su­pru­ga Za­gor­ka vla­snik po­slov­nog pro­sto­ra od 42 kva­dra­ta u Bu­dvi. U tom imo­vin­skom kar­to­nu, me­đu­tim, ne­ma po­da­ta­ka o Za­gor­ki­nom vla­sni­štvu nad ze­mlji­štem i objek­ti­ma u Ko­to­ru i Tiv­tu, već se sa­mo na­vo­di da je ona pen­zi­o­ner, sa mje­seč­nom za­ra­dom od 408 eura.
Ka­ko po­ka­zu­ju fo­to­gra­fi­je ko­je „Dan” ob­ja­vlju­je, obje­kat u Kra­ši­ći­ma ko­ji se vo­di na Mi­ho­vi­će­vu su­pru­gu na­la­zi se u zo­ni mor­skog do­bra. Raj­ko Mi­ho­vić je ina­če biv­ši di­rek­tor Mor­skog do­bra Cr­ne Go­re.
On je za­vr­šio Eko­nom­ski fa­kul­tet u Pod­go­ri­ci, bio je di­rek­tor sek­to­ra u Mon­te­ne­gro­ban­ci Bu­dva, pot­pred­sjed­nik Iz­vr­šnog od­bo­ra SO Bu­dva i pred­stav­nik WVP osi­gu­ra­nja iz Austri­je u Cr­noj Go­ri.
Pre­ma ka­ta­star­skim po­da­ci­ma, u mje­stu Lje­še­vi­ći, op­šti­na Ko­tor, Za­gor­ka Mi­ho­vić je vla­snik par­ce­la od 8.549 kva­dra­ta.
U Ra­do­vi­ći­ma, op­šti­na Ti­vat, na ime Za­gor­ke Mi­ho­vić vo­di se 834 kva­dra­ta zgra­de u ugo­sti­telj­stvu, po­moć­ne zgra­de, dvo­ri­šta i li­va­de. U Kra­ši­ći­ma je Za­gor­ka su­vla­snik stam­be­no-po­slov­ne zgra­de i dvo­ri­šta od 495 kva­dra­ta. Pre­ma po­da­ci­ma Upra­ve za ne­kret­ni­ne Za­gor­ka je vla­snik ili su­vla­snik ukup­no 9.878 kva­dra­ta u Ko­to­ru i Tiv­tu, a to nije navedeno u imo­vin­skom kar­to­nima koje je predao u 2012. i 2014. go­di­ni.
Dru­gi su­vla­sni­ci vri­jed­ne imo­vi­ne u Kra­ši­ći­ma su fir­ma Fi­nin­sajt iz Ko­to­ra, iza ko­je sto­je Mi­lo­rad Bo­ri­čić i ru­ska dr­ža­vljan­ka Ma­ri­na Kon­stan­ti­no­polj­ska­ja.
Raj­ko Mi­ho­vić je bio ak­ter afe­re „Pr­va ban­ka”, o če­mu de­talj­no go­vo­ri do­ku­men­ta­ci­ja Cen­tral­ne ban­ke Cr­ne Go­re, ko­ju je obje­lo­da­ni­la Mre­ža no­vi­na­ra is­tra­ža­va­ča o ko­rup­ci­ji i kri­mi­na­lu (OC­CRP). U pi­ta­nju su iz­vje­šta­ji re­vi­zo­ra o po­slo­va­nju Pr­ve ban­ke.
U jed­nom od njih, iz de­cem­bra 2008. go­di­ne, na­vo­di se da Pr­va ban­ka, či­ji je po­je­di­nač­no naj­ve­ći ak­ci­o­nar pre­mi­je­rov brat Aco Đu­ka­no­vić, ne po­sje­du­je ugo­vo­re o na­mjen­ski oro­če­nom de­po­zi­tu kao ko­la­te­ra­lu, ni­ti ana­li­tič­ke kar­ti­ce ko­ji­ma bi se po­tvr­di­lo po­sto­ja­nje de­po­zi­ta. Kon­tro­lom je utvr­đe­no da de­po­zi­ti ni­je­su po­lo­že­ni, te da je po­tra­ži­va­nje ban­ke po ovim kre­di­ti­ma ne­a­de­kvat­no obez­bi­je­đe­no.
– Ban­ka je fi­zič­kim li­ci­ma Ve­se­li­nu Ba­ro­vi­ću, Mi­lo­šu Dri­zi­ću i Raj­ku Mi­ho­vi­ću odo­bri­la kre­di­te na iz­no­se ko­ji su ne­u­o­bi­ča­je­no vi­so­ki za kre­di­te fi­zič­kim li­ci­ma (Ba­ro­vić 1.724.000 eura, Dri­zić 1.561.000 i Mi­ho­vić 1.460.000). Po­red na­ve­de­nog, kre­di­ti su struk­tu­ri­ra­ni na na­čin da do­spi­je­va­ju za na­pla­tu jed­no­krat­no na­kon pe­ri­o­da od šest mje­se­ci. Kre­di­ti su na­knad­no anek­si­ra­ni na na­čin da je rok ot­pla­te pro­du­žen na 18 mje­se­ci, pri če­mu su odo­bre­ni grejs pe­ri­o­di na 17 mje­se­ci – na­ve­de­no je u do­ku­men­tu Cen­tral­ne ban­ke.
Ka­ko je 2010. go­di­ne Pr­va ban­ka ski­nu­la no­vac sa ra­ču­na Euro­fon­da, jer je on ga­ran­to­vao za kre­di­te ova tri li­ca, usli­je­dio je sud­ski spor uz­me­đu fon­da i ban­ke. Na kra­ju je Vi­ši sud dao za pra­vo ban­ci. Ona je od fon­da tra­ži­la da pre­ma pro­to­ko­lu iz 2009. go­di­ne za­klju­či ugo­vor o kre­di­tu i ugo­vor o ku­po­pro­da­ji ne­po­kret­no­sti i na taj na­čin pri­stu­pi vra­ća­nju kre­di­ta za ne­ko­li­ko fi­zič­kih li­ca ko­ji­ma je fond bio ži­rant.
Euro­fond, ko­ji kon­tro­li­šu li­ca po­ve­za­na sa bi­zni­sme­nom Ve­se­li­nom Ba­ro­vi­ćem, tu­žio je pr­vo­bit­no Pr­vu ban­ku i Cen­tral­nu ban­ku zbog na­vod­no 1,56 mi­li­o­na eura ne­za­ko­ni­to ski­nu­tih sa ra­ču­na fon­da 2010. Spor je na­stao jer Euro­fond ni­je pot­pi­sao ugo­vor o kre­di­tu u iz­no­su od 4,1 mi­li­on, na ko­ji in­si­sti­ra Pr­va ban­ka. Na taj na­čin Euro­fond je tre­ba­lo da iz­mi­ri kre­di­te za Ve­se­li­na Ba­ro­vi­ća, Mi­lo­ša Dri­zi­ća i Raj­ka Mi­ho­vi­ća, ko­ji su se za­du­ži­li u Pr­voj ban­ci Cr­ne Go­re, ku­pi­li plac u Što­ju, ali on­da kre­dit u iz­no­su od 5,68 mi­li­o­na eura ni­je­su vra­ti­li.
Ž.K-M.V.


Ku­će u Bu­dvi, bi­znis u Le­pe­ta­ni­ma

Raj­ko Mi­ho­vić je zet glav­ne ad­mi­ni­stra­tor­ke Op­šti­ne Ti­vat Jo­van­ke La­li­čić (DPS). Ona je du­go­go­di­šnja pred­sjed­ni­ca ti­vat­ske iz­bor­ne ko­mi­si­je. Op­šti­na Ti­vat je me­đu­tim nje­nom su­pru­gu Žar­ku i Raj­ku Mi­ho­vi­ću iz­da­la gra­đe­vin­sku do­zvo­lu za grad­nju ve­li­ke stam­be­ne zgra­de u Le­pe­ta­ni­ma, sa sprat­no­šću ko­ja ni­je do­zvo­lje­na po va­že­ćem de­talj­nom ura­ba­ni­stič­kom pla­nu (DUP).
Po po­da­ci­ma iz imo­vin­skog kar­to­na, Raj­ko Mi­ho­vić po­sje­du­je po­ro­dič­nu ku­ću u Bu­dvi od 210 kva­dra­ta, po­slov­ni pro­stor u Bu­dvi od 61 kva­drat, kao i još je­dan po­slov­ni pro­stor u me­tro­po­li tu­ri­zma od 17 me­ta­ra kva­drat­nih, te po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte u La­stvi Gr­balj­skoj od 25.000 me­ta­ra kva­drat­nih i po­ro­dič­nu ku­ću u La­stvi Gr­balj­skoj od 160 kva­dra­ta.C


Imo­vi­na se vo­di­la na fir­mu

Raj­ko Mi­ho­vić je ju­če ka­zao da su ne­po­kret­no­sti ko­je ni­je­su pri­ka­za­ne u nje­go­vim imovin­skim kar­to­ni­ma za ra­ni­je go­di­ne vo­di­le na fir­mu ko­ju je nje­go­va su­pru­ga po­sje­do­va­la, a ko­ja je ka­sni­je li­kvi­di­ra­na. On je na­po­me­nuo da ni­je javni funk­ci­o­ner već dvi­je go­di­ne.
– To je ta­da bi­lo pred­u­ze­će na ko­je su se vo­di­le te ne­po­kret­no­sti. Po­sli­je je pred­u­ze­će li­kvi­di­ra­no. Ra­di se ze­mlji na se­lu od oko de­vet hi­lja­da kva­dra­ta. To smo po­ku­ša­li da va­lo­ri­zu­je­mo, pa smo pre­ni­je­li na fir­mu, pa smo se na­pla­ća­li po­re­za na nju i na kra­ju je li­kvi­di­ra­li. To je ne­ko na­še na­sle­đe. Ne znam ka­ko se to pri­ja­vlju­je. Ne pri­ja­vlju­je se imo­vi­na fir­me – sma­tra Mi­ho­vić. A.T.