U Ko­tor­skoj bi­sku­pi­ji sma­tra­ju da je otvo­re­nost za sa­rad­nju sa pred­la­ga­čem na­cr­ta za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti osno­va za po­sti­za­nje ve­ćeg ste­pe­na uza­jam­nog ra­zu­mi­je­va­nja svih za­in­te­re­so­va­nih stra­na. Sve pri­mjed­be na na­crt već su da­li ili će tek do­sta­vi­ti u pi­sa­noj for­mi.
– Na­gla­sio bih da se ov­dje ra­di o još uvi­jek na­cr­tu za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti. Pri­rod­no je da na­crt ni­je fi­na­li­zo­van tekst i da je pod­lo­žan broj­nim iz­mje­na­ma i do­dat­nim ni­jan­si­ra­nji­ma ka­ko bi se do­šlo do tek­sta ko­ji će bi­ti pri­hva­tljiv i za­do­vo­lja­va­ju­ći za sve za­in­te­re­sovane stra­ne. Naš je stav otvo­re­nost sa­rad­nji i di­ja­lo­gu s pred­la­ga­čem na­cr­ta za­ko­na ka­ko bi­smo po­sti­gli što ve­ći ste­pen me­đu­sob­nog ra­zu­mi­je­va­nja u ova­ko zna­čaj­nim pi­ta­nji­ma – ka­zao je za „Dan” don Ro­bert Ton­sa­ti, pro­čel­nik Ure­da za ko­mu­ni­ka­ci­ju s jav­no­šću pri Ko­tor­skoj bi­sku­pi­ji.
On sma­tra da do­dat­no tre­ba da se ra­di na po­ja­šnja­va­nju sta­tu­sa su­bjek­ti­vi­te­ta Ka­to­lič­ke cr­kve u Cr­noj Go­ri.
– Te­melj­ni ugo­vor pot­pi­san iz­me­đu dr­ža­ve Cr­ne Go­re i Sve­te sto­li­ce na ko­ji, pret­po­sta­vljam, mi­sli­te je prav­ni me­đu­dr­žav­ni ugo­vor, a nje­go­va prav­na sna­ga je ne­dvo­smi­sle­na. Na sve ne­us­kla­đe­no­sti s nji­me da­li smo svo­je opa­ske i na­da­mo se pre­po­zna­va­nju konsktruk­tiv­nih na­sto­ja­nja s na­še stra­ne – is­ti­če Ton­sa­ti.
On sma­tra da do­dat­no tre­ba da se ra­di na po­ja­šnja­va­nju sta­tu­sa su­bjek­ti­vi­te­ta Ka­to­lič­ke cr­kve u Cr­noj Go­ri.
– Na­crt iz­ri­je­kom ne pred­la­že uki­da­nje ra­ni­je ste­če­nog prav­nog su­bjek­ti­vi­te­ta Ka­to­lič­koj cr­kvi, no, to je sva­ka­ko jed­no od pod­ruč­ja na­cr­ta na ko­je­mu se tre­ba do­dat­no ra­di­ti na po­ja­šnja­va­nju. Sa­mo po se­bi je ja­sno da bi bi­lo ka­kvo do­ki­da­nje za nas bi­lo ne­pri­hva­tlji­vo. Ka­to­lič­ka cr­kva ni­je ste­kla jav­no prav­ni su­bjek­ti­vi­tet ni­ka­kvim ugo­vo­rom, ne­go dr­ža­va Cr­na Go­ra taj su­bjek­ti­vi­tet pri­zna­je u Te­melj­nom ugo­vo­ru u skla­du sa na­če­li­ma svo­jeg usta­va i ka­non­skim pra­vom Ka­to­lič­ke cr­kve, ka­ko mo­že­te pro­či­ta­ti u tek­stu Te­melj­nog ugo­vo­ra. Na pi­ta­nje što će bi­ti va­žni­je bu­du­ći za­kon ili Te­melj­ni ugo­vor, od­go­vor da­je član 9 Usta­va Cr­ne Go­re – na­gla­sio je don Ro­bert Ton­sa­ti.
M.D.P.


Pa­štro­vi­ći sprem­ni da bra­ne vje­ru i sve­ti­nje

Ma­ti­ca Bo­ke za Pa­štro­vi­će po­zva­la je Vla­du i Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va da pre­i­spi­ta­ju na­crt za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­ti, is­ti­ču­ći da su oni sprem­ni da bra­ne cr­kve­nu imo­vi­nu ko­ju dr­ža­va tim ak­tom ho­će da kon­fi­sku­je. Pred­sjed­nik Ma­ti­ce Ili­ja Vu­ko­vić is­ti­če da se sve­ti­li­šte uvi­jek da­va­lo i po­kla­nja­lo, a ne oti­ma­lo. On je ta­ko­đe po­ru­čio da cr­kva ni­je ni­či­ja pr­ći­ja, te da dr­ža­va ne mo­že njo­me upra­vlja­ti.
– Ma­ti­ca Bo­ke za Pa­štro­vi­će je upo­zna­ta sa na­cr­tom za­ko­na o vjer­skim za­jed­ni­ca­ma, i pro­sto ne mo­že­mo da vje­ru­je­mo da se ne­ko, od­no­sno da su se pred­la­ga­či to­li­ko dr­znu­li pa ho­će da ure­đu­ju Cr­kvu. U 21. vi­je­ku ka­da se go­vo­ri o slo­bo­da­ma i pra­vi­ma, uzi­ma­ju nam pra­vo na slo­bo­du vje­ro­i­spo­vje­sti, i to sa­mo pra­vo­slav­nom ži­vlju – ka­že Vu­ko­vić.
Pa­štro­vi­ći su se, ka­ko is­ti­če, vje­ko­vi­ma oku­plja­li oko svo­jih ma­na­sti­ra i cr­ka­va, da­li ve­li­ki broj ka­lu­đe­ra i sve­šte­ni­ka, te ta­kvim svo­jim op­ho­đe­njem oču­va­li vje­ru u naj­te­žim vre­me­ni­ma.
– Na­še sve­ti­nje ima­ju tra­di­ci­ju i po­sto­ja­nje mno­go pri­je po­mi­nja­nja Cr­ne Go­re kao dr­ža­ve, od zet­skih vla­da­ra Vo­ji­sla­va, pre­ko Ne­ma­nji­ća, ko­ji su naj­ve­ći kti­to­ri pa­štrov­skih ma­na­sti­ra, Bal­še III Stra­ti­mi­ro­vi­ća, car­ske Ru­si­je, pa sve do pri­mje­ra čak i oku­pa­to­ra Mle­ča­na i Austro­u­ga­ra, ko­ji ne sa­mo da ni­su za­di­ra­li u ustroj­stvo cr­kve već su i po­ma­ga­li iz­grad­nju i ob­no­vu na­ših sve­ti­nja. Sve do da­na da­na­šnjeg kad ču­je­mo da Cr­kvom tre­ba da upra­vlja dr­ža­va i da ona od­re­đu­je vla­di­ke. Cr­kva ni­je ni­či­ja pr­ći­ja. Sto­ga i na­še pred­la­ga­če po­zi­va­mo da se pre­i­spi­ta­ju, jer ova­kvu na­mje­ru ne sa­mo da ne­će­mo po­dr­ža­ti već smo sprem­ni i sta­ti u od­bra­nu na­še vje­re i na­ših sve­ti­nja – is­ti­če Vu­ko­vić.M.S.